Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

88

стењава. У њиховим се кућама чу укусни шокачки ћилими, платно за преоблаке и везе китњасто шокачко одело, мушко и женско. Жене и девојке носе празником укусно урешене капе и бурунџук на глави.

Словаци.

Словаци су насељени после прогона Турака средином 18. века у срезовима апатинском, кулском, новосадском, оџачком, паланачком, сомборском, тополском, бечкеречком, новокањишком, ковачицком, итебејском, земунском, пазовском, илочком. Вере су католичке и протестантске. Много се Словака помађарило, нарочито припадника католичке вере. Ниједна народност у Војводини није толико учествовала у изграђивању модерног Мађарства колико они, и помађарени Словаци били су за Србе жешћи него ли прави Мађари, па и после уједињења нису могли да се помире са новим стањем, те су у изборима за Уставотворну Скупштину многи Словаци гласали за комунисте. Иза Ослобођења су добили гимназију на словачком језику у Бач. Петровцу. Словака има у Војводини преко 50.000. Раста су средњег, здрави и јаки, боје су већином светле. Веома су радени, штедљиви, хране се и одевају просто, одлични су ратари, а нарочито се баве хмељом.

Бачки Руси.

Бачки Руси, које зову и Русинима и Румњацима, доселили су такођер средином 18. века из данашње Карпатске Русије у Руски Крстур и Куцуру у Кулском срезу. Оданде су се исељавали у Ср. Врбас, Нови Сад, Ђурђево, Госпођинце и у Срем. Дошло их је 400 породица, а данас их у Бачкој и Срему има око 18 хиљада. Вере су гркокатоличке. Иако су својој цркви одани, на изборима су најмање гласова дали за клерикале. Одлични су ратари, раста су средњег, боје мешовите. Мирни су и веома трезвени. Језик им је мешавина малоруског, словачког, пољског и српско-хрватског. У Новом Саду штамлају »Руски Календар« и »Руске Новини«.

Крашовани.

Крашована има око 10.000 и у главном су остали под Румунијом. Код нас су расути по срезу вршачком, где су се великим делом понемчили. Вере су католичке, али и данас светкују православне празнике Ђурђевдан, Параскеву и св. Илију, имају славу коју зову »славење«, »празник«, немају никакве националне свести, ни традиција, а у говору су задржали много старинских облика. Ердељановић је доказао да су Крашовани у основи пореклом од најстаријег словенског слоја у сливу реке Караша.

Крашовани су раста висока, коштуњави, мускулозни, а боје су мешовите.

Бугари.

Бугара има сада у банатским селима Винги, Бешенови и Конаку око 2000 душа. Досељени су средином 18. века. Вере су римокатоличке.