Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

очували захваљујући једном малом кругу својих интелектуалаца и благодарећи својем конзервативном женскињу на салашима које је жилаво чувало буњевачки језик и обичаје.

Буњевци су конзервативни, цркви својој веома одани, озбиљни су, одмерени, радени, штедљиви, чисти. Они су веома љубазни, поносни су и честити, и ми се радујемо што су они саставни део нашега народа. Истина нису ни они без мана; У последње је доба и код њих, као и код осталих Војвођана без разлике, почео да опада наталитет и цењење вредности човека према имању, те воле да се пред светом покажу, па иако су штедљиви хоће да баце новац на свадбу, коње и параде.

Буњевци су имали своје школе и у првој половини прошлога века, али су им Мађари наметали своје учитеље. За време Српске Војводине су Буњевци добили своје школе и узитеље, али су их изгубили кад је дуализам уведен. У градовима је 1868. г. истиснут буњевачки језик из школа, из сеоских г. 1897. а г. 1910. је дефинитивно заведен мађарски језик. '

Новинство је код Буњеваца почело г. 1870. Тада је у Калочи велики буњевачки родољуб, каноник Иван Антуновић, основао »Буњевачке и Шокачке Новине« које су престале г. 1875. Те је године покренута »Буњевачка Шокачка Вила«. Тог деценија су у Суботици излазили »Мисечна Кроника« и »Суботички Гласник«, а у 80-им годинама »Невен« и »Даница, БуњевачкоШокачки Календар«, а у 80-им годинама поред »Данице« и »Суботичке Новине.«

У неравној борби противу Мађара а за свој буњевачки народ великих су заслуга стекли Амброзије Шарчевић, судски чиновник, Иван Антуновић, каноник, Мандић, о. Блашко Рајић, Калор Милодановић који је погинуо у Србији 1876. као добровољац. Сви су они делали, а неки од њих још и данас делају словенски и поштено међу Буњевцима речју писмом и делом.

Шокци.

Шокачка су насеља уз Дунав почам од Букина до мађарске границе код Сантова у коме такођер Шокци живе, и у Барањи. Шокаца, који су већином ратари, има данас у нашој држави до 20.000. Они говоре штокавски са мешавином икавском и екавском. Име се шокачко први пут помиње г. 1620, за католике нашега језика у сомборском и сегединском кадилуку, затим за католике у Славонији. Они држе да су им се преци доселили из Славоније, али судећи по презименима и из Босне, а многи су се и Срби претопили у Шокце, сем тога је вероватно да се мећу њима налази и остатака старих панонских Словена, судећи по траговима екавштине која се у њиховом говору задржала. Но много се Шокаца претопило у Буњевце, Немце и Мађаре.

Шокци су миран, раден, трезвен елеменат. Они су средњега раста, здрави и једри. Боја очију и косе у већини ке-