Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

90

претапају. Често се од њих „чује где кажу: оставите нас у миру да живимо и радимо, бићемо и: вама верни као што смо верно служили и Мађарској. Јевреји.

Јевреја има у Војводини 22.000, а живе у свакој вароши и скоро у сваком селу. Они су трговци, банкари, лиферанти, закупници, индустриалци, лекари, адвокати, чиновници и нешто занатлија. Веома су материјалистички настројени. Најмање их је међу Немцима, а највише међу Србима и Мађарима. Сви се школују и аналфабета нема међу Јеврејима. Добро се хранеи носе и међу њима нема дегенерика. Говоре већином мађарски, али се служе и српско-хрватским и немачким језиком, а знаду и језик своје средине у којој по селима живе. Мало их је оптирало за мађарску, а на изборима гласају већином за радикале.

Цигани.

Цигани су дошли најпре из Румуније, а после с Турцима. Већином су вере римо-католичке, али их има и православних. Многи су се порумунили. Још су номади, боје су мрке, по варошима су свирачи. Једни су се помађарили, други посрбили, а трећи порумунили. Дегенеришу и умиру од туберкулозе.

Арбанаси.

Има их у два села у Срему, у Никинцима и Хртковцима. Доселили су се са Србима из Климената у почетку 18. века. Вере су римо-католичке, већином су се пословенили и признају се Хрватима. Само старци знају још нешто арбанашки.

Колонизације.

За време аустриске владавине у Банат су долазиле колонисте из Италије, Шпаније, Француске, Бугарске, Грчке, Горње и Доње Аустрије, Тирола, Чешке, Моравске, Словачке, Швицарске и скоро из свих крајева Немачке. Цар Јосип !. је населио и 30 арбанашких породица у Ловрину. Најзад, у Банат су долазиле казнене колонисте из свих аустриских провинција, довођени су сваковрсни зликовци, лопови скитнице, разбојници и тада се Банат сматрао »аустриским Сибиром«.

Све до г. 1914. колонизација је долазила са Севера и Запада, а од г. 1919. се правац изменио, те су се почеле стварати

Нове Насеобине

од емиграција с Југа, Запада и Југозапада Југославије којима су се придружили још и оптанти из Мађарске, и од то доба је број новоселаца досегао близу сто тисућа.

Сада у Војводини има Срба, Хрвата и Словенаца скоро из свију крајева: Истрана, Крањаца, Штајераца, Примораца, Загораца, Далматинаца, Оточана, Личана, Босанских Крајишника, осталих Босанаца, Херцеговаца, Дубровчана, Бокеља, Црногораца, Полимаца и Србијанаца из Северне и Јужне Србије, те се сада у овој области чују готово сви југословенски диалекти од Соче, до иза Вардара.