Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

с намештајем за два питомца. Крајне собе на једном и на другом кату од десне руке нису имале предсобља зато су биле дуге и у њима било места за три питомца у свакој. Те собе зими се нису могле добро загрејати, и зато их питомци прозову »Сибир«. Сваки питомац прве године морао је провести у »Сибиру«, па тек идуће године удостојио се собе с предсобљем. Двориште је било под зеленилом. На средини било дрво стрмоглед (жалосна врба), испод тога бунар на ширк, а око тога лепа енглеска трава и друга дрвећа. Кад је капија отворена, свакоме који ту прође, запело би око за то лепо двориште, па би многи свраћали да виде, не би ли могли добити ту стана.

Питомаца је онда било 18 правих, који су имали целу помоћ и 6 полупитомаца, који су имали само стан и ништа више. Питомац је имао стан, огрев, осветлење и послугу, а уз то још у оно време у новцу 30 форината месечно. Још је завод куповао која је год књига била потребна питомцу за штудију. Библиотека је била снабдевена најбољим књигама. Да би се питомци загрејали и одушевили за народни и словенски дух, они су морали сваке године по један семестар слушати предавање било из историје било из језика словенских. Уз то под назором надзорника питомци су сесваког месеца морали скупљати у литерарну седницу, те ту су једни прочитавали своје књижевне радове, а други то узимали на критику. Да не би питомци заостајали у учењу, били су они под оштрим надзором. На крају сваког семестра морао је сваки питомац ићи професору, чија је предавања похађао, да га испита о ономе, што се учило за то време, и да му у индекс забележи успех. То је тако звано колоквирање. Који питомац не би тако положио испит онога семестра бар из два предмета, онај би онога часа изгубио штипендију. Знајући то ниједан питомац није заостајао у учењу, него је сваки на време свршавао школогање. Тих питомац: Савиних данас није мален број у народу нашем, који као спремни правници, лекари, професори и техничари разне струке настављају Гекелијин рад: уносе и шире по народу нашем просвећеност у раду и животу, а уз то и подижу напредне породице. И ето од тога је значаја задужбина Текелијанум. У почетку овога века стару зграду Текелијанума порушили су па су на том месту саградили модерну велику палату, те је тако ту нестало и оног дворишта под зеленилом. У тој палати било је места и за питомце и за издавање станова под курију. На тај начин приходи толико су појачали, да је од тога времена фонд тај издржавао два пута више питомаца, него што је дотле оило. |

Шта је данас с тим Текелијанумом и богатим фондом његовим, не знамо, јер се о томе јавно не говори. Како је Текелијанум у вези (а Матицом Српском, коју су везу непријатељи рода нашег силом прекинули, то је сад дошло време, како је Матица у нашој земљи, да се она веза опет успостави,