Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

те да се тај Фонд Текелијин пренесе у Нови Сад. О томе ваља бригу да брине и наше Министарство Просвете и Матица Српска.

6. оауа тко Ини а од рођења Текелијног. Она се навршила била 17. авгутса 1861. године. Тога дана и године Матица Српска била је приредина свечаност, а уједно је издала и споменицу у облику Велике медаље, која износи у пречнику 5 цм. С једне стране те медаље лик је Текелијин у рељефу с натписом унаоколо: Сава Текелија Визешкиј и Кевермешкиј; испод лика ситније: Рођ. 17. авг. 1761. | 21. септ 1842. На другој страни, крупније унаоколо: Све за веру и народност; између тога у средини: у спомен 17 Августа 1861 године као стогодишњице Саве Текелие благодарна Матица Србска у Пешти.

7. После свега. Свим срцем и свом душом својом Текелија је био одан народу своме и што је год могао, то је радио, да би се народ српски унапредио и просветно и политички. Он је у пуној мери свој дуг одужио према народу своме и зато је заслужио, да га народ наш не заборави, него да прихвати мисли његове и осјећаје његове. А прихватиће ако се заузме за задужбине његове, сад при промењеним приликама и измењеним границама државним, не остану у туђим рукама, него да се из тих руку спасу на корист народа нашег и државе наше. А та корист не може бити мала, кад се узме, да капитал:од тих задужбина данас износи много милијуна.

Васа Стајић; Војводина и Препород Немањићских Срба.

Шта је то препородр

Реч препород није тешко објаснити: она означава обнављање неког организма који је већ био, кроз дуже или краће време, обамро, његово поновно рађање, бујање, цветање. Много је теже расправити питање да ли препород значи, кад је тај организам цео један народ, цело друштво — само нову културну ориентацију, или значи нешто више: улажење не само у други један, него и у бољи културни покрет. Није нам познато да је неко код нас, са довољним познавањем ствари, радио питање које се овде само спомиње, питање о томе да ли је Војводина, кад је у име Неманићских Срба примила сарадњу Аустрије против Турака, и кад је преко својих Рајића, Орфелина и Доситеја запливала таласима западне културе — да ли је тиме пригрлила и бољу једну културу, него што је била средњевековно — ориенталска и патриархална наша култура коју је обележио Цвијић, говорећи о нашим културним појасима.