Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku, page 144
140
— Хвала, оче Калистрате! Благо мени и мојим
“што имамо тако врсна пријатеља! А шта ти се чин
о Гвозденовићу > Мислиш ли, молим те, да ће он дат
· Миљу»
— Да његов син проси твоју Стаменију, а чин: ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно д се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни при
мио да му о том што говорим. Он би рад да се как
год ороди с деспотом или с другом којом највиђени ји и најбогатијом породицом. Али за кћер мислим д није тако поносит, и мислим да ће пристати. По сво прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан склонићемо га накрај крајева. Треба мало времена И оставите ви то све мени. И мени би лично мило бил
„да баш ја тако оженим Драгоша. Чим му боље мог)
захеалити за његову службу и толику усрдну дворб) манастиру и мени
Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Ка: листрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.
— Нека нам је Бог у помоћи, синко !
Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и
отац Калистрат позва свога госта у трпезарију.
ХМ.
Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29. маја 1453. У оно време гласови о догабајима нису се разносили тако брзо као данас. Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски во | ници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији. Раније да је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.