Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

180

расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола У.

Услед прве године војевања у Србији, 1454., папа Никола беше издао 90. септембра 1454. распис свему хришњанству да се диже против Гурака. Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8. новембра 1454. у Франкфурту. Али главни владаоци н властела и не лођоше на тај сабор, те од њега не би ништа. Исто тако не би ништа ни од другога избора хришћанских држава, који би сазван у "Најштат за Сретеније (2. фебруара 1455.). Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати. И с тим се примицаше пролеће 1455., још, нада све то, обележено и папином смрћу. Остаде Србији да се узда у Угарску, барем ва то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се. Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко СиСињанин из практике био уверен да би врло мало требало, па да се с Гурцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности. И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије · прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају. Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне. Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.

Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели. Да је бар Угарска имала каква јака краља! Краљ Владислав је бно дечак од 15 година.

Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири. Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење