Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

о ЈЕ

+

стања и под сваком том гостинском кућом. Коњ је био со оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од. гсога господара. Украј куле, с источне стране, ослатајући се уза градски ЗИД, била је малена властеоска. оквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог. таеешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића. Празан простор у градићу био је 38"Бен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, етљивама, трешњама и дуњама. Хлад њихови зелена ебава испод њих замењивали су салоне у летње доба. ва лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фа= пилијарни дворски врт с разним цвећем. На згодном угесту испред градића било је потециште, место за. хоке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из. етастелинове и из осталих кућа по вас дан играли и бдабављали. ;

__ Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју убу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално птивео недалеко одатле, у селу Точанима, “с друге стра-

зе Топлице. Плетикосић је био млађи командант једзе чете Гвозденовићеве у време рата. Осим војничке птлужбе под командом Гвозденовића, он је још за неке уваботе био дужан помагати своме великом властелину, га оне нарочито које су биле хитне природе, као шпо = жетва, косидба, купљење сена и брање винограда. а Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу кооју је имао и велики властелин по обичајима онога "раја за властелу и за њихове меропхе. Отроци или Усвобови, колико их је било, били су искључна својина пљихових господара, онако исто као домаћа животиња. жолови, краве или овце. | Није лака ствар управљати тако великом кућом овтао што је била кућа властелина Витомира Гвоздетоновића. | Гвозденовић се као домаћин о многоме собом стаувбао. На њему је било свеколико наређивање о обради мавива, винограда, воћњака и вртова. Он је имао да се