Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

45

„имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту. -

Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао У свој дом, тле их је нарочито гостопримство очекивало.

Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Пркви.

стим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића. У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према хеспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту. Посланици < аосили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изађи пред царицу. Деспот их је упутио на Г возденовића и на Ибрахим-бега. Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су ми“ слили да настаје велика љубав међу деспотом 1 Виоком Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.

— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот. Ја не могу мислити да бе утицај Србије толико порасти код новог султана и. на Високој Порти. Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све оста“ је као што је. Ово што се види споља, није него гола варка.

Ре Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама. Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи. |

— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим. Време ће показати истину мојих речи. Без сумње не мислите да моје "речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих