Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

54

бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испрел градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели. Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена. Ред је држао један старији властелин из суседства. Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали. Један је заиста устрелио кроз беочут јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута. Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу. Млади момци су у трку кон(ском бацали напрел свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне. Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена. После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена. Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље кад на каквом дрвеном сабору. При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време н господи на кули своје песме певао. Г оспода на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила с његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин. То је онда било врело за познање народне историје, -

Међу тим, баш кад су момци на кулу међу главне госте уносили печење џи гибаницу, вратар објави долазак новога госта. Био је то Петар Станојевић, ђефалија града Копријана“), а долазио је по поруци деспота Ђурђа. | -

Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком. на ком је била перјаница са челенком. И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену дотаму, с мачем о бедрима. У руци је носио свитак хар—

.

тије, од којега је 0 дрвеној свили висио златан пе-

"чат државни.

%) Развалчне му се сад зову Курвин Град.