Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

60

сад, био најпростији намештај, сеоских кућа: чеколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер. Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце. Тонегле

су стајала кола или двоколице. Кровови су били од

сламе, ређе од плоче или ћерамиде. Куће су биле обично ниске. И село је изгледало врло бедно. Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биво лима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци. Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.

Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости. Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.

Којадин и Драгош упуте се кући сеоског пред“

стојника, којега је Којадин знао. Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор. Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити. А то им се лако спремило. | -

Сутра дан, одморивши се добро, Којадин пи Драгош упуте се весело своме. омиљеном учитељу. Сва-

када им је.мило било да га пољубе у руку и да сл

шају медоточну беседу његову.

Ено их како на красним коњима јашу планином. За њима је на једном коњу натоварен лов. а тројица момака иду за њима, такође на коњима. Друга двојица носе соколеве на руци.

Изгледали су као два брата. Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енер-

Ј