Karampana

IZ ŠKOLE (istinit dogodjaj)

UČiteljica: Gjorgjel Kađa tl tvoja шаша oduzm'e đva jaja, štoće t'ebi osta(i? Gjorgje: (malo misli) oštaće mi 000 treće. Uzme linjig'e i poliježe iz škole... ( Učitelj; Mirko! Znaš li ti što je to nasljeđno? Mirko: Nasljedno j'e' to, kađa ja pbučem polovne gace od' mog ćaće v Učitelj; Pavle, kad kažem; „Tvoj 6f!ac je imao došfa novaća“, koje je to vrijeme? Pavle: Predrafno, gospodin učifćlju. U.Školi je čas zoologije: Učitelj pifa, malog fva; , ,Kaži mi ti Ivo bržo ; nekoliko imerta divljifi zivotinja. Ivo: lav. tigar, panter, vuk.... Učitet: No, ajde, ajde, još đvije životinje pa . eeš dobiti peticu. Ivo: dva slona!

Kako se čekala Karampana

О širijofđ ке tloVa? Gje ste krenuli? ijtj ; — Dobra, vam sreća, a, evo.izašla šam nialo vanka,, ali sarii se pokajala, kiša, a u ove Ibkve po pjriCatrtri, jia 'sšni šVe ndge iskvasila, Jest jađni i meiti su sve noge шокге, a nebi vam ja izlazila, nego su mi rekli da je izašla ,Karampana“, \ pa safn poŠia da je kiipim. Neka ide 4 k vragu, koliko sam se bbjžla da irti što ne metnu za moju malu, jer imam znate dosta zlotvora. A jeli što pisalo? Nije Bogu fala, a vjefujte frti da bi p'Ošla u štampariju i sa ovom lurabreloin polornila giave ortim djavolima. A jeste ii što našli za menc? Pravo da vi kazem, nijesam v'as frtogik ’pbzrtaH, a možebit da što ima. A zašto bi baš mene irtrali fatati. ■Štb šarti ja kofne zlo učinjela? E, nije vam danas tako lako rnsta'sakfTt, s’ve se"3ozna.

Što se m'ene ima' doznat, što mi imate reći, jeste: li'rni-što'vidjeli? Šlo vi negleđate, опо što; imate gledati? Мз Bogi s vama; ja varma negovorim ništa, nego tako kažem. Znam ja vas, vi ste. i prijedi za*. mnom ćakulali i'g.v.;-kupili! . . ; Ajte moja z Bogom; vi ste jefkr па „Karampanu', рз* ste' se došii - . faltati samnom. Ja vk nijesam: ništd kriva. Dobro, dobbo. Sanio: neka šfa buđe,’ ра ćete me čuti i- vi i. oni. Nemojte,še: s njfma fatati, bolje vam jc, a vi kako . oćete, i z Bogom vam. Ajle k vragu i vi f Vaši i опл

Kapetanu i makinisti

Ah! Kakvl ste Bog vas vidro I, paniet vam prosvitlio Malo vam je bilo po Splitu bruke Nego ste i ovde pružili ruke Narodni trg i.pusta riva ,Naprijed“, ,Dobrota“, .Sv. Duje' i glava vam. ostade živa ; Moiajte se Dobrote i Lufe Jer vjeruite ne cvjetaju uvjek ruže A znam oa' Vas' skup'o.stoji опа ,mala“ Pa zato atencion!, poručuje vam patriot iz splitškog ~Centra!a“

Послије избора

Изборе' смо ta'ii 1 имали , ' . Са црвепим гласали, . КоМОрске ашешуре изабрали, И ДобнлИ штб с&о тражнлн. СаД, He« Вас бриге не море, Уредиће ашешури све ваше невоље. Знају они што чине, Не бригајте, нема петљавине. Мало смо се натезВЛи Да бн оба на листи ИспалИ. ИпВк смо добро успјели, Сваки по једног на листи добили Кад Марко ća „Пуча“ игра бућа Хоће Онда да се покаже Циља „булИн“ хвата бућу И шест поиата нама даде Реванш за контра

Tabačinska pjesma

Mi imamo kafanu ;,Zeta“, KiiSo ispred пје češće seta. U njoj Kićo ide ra'đje Da Vesfelo društvo nadje. U kafamcu da igra briškdlicu. No da bi vam rekla, Da ga svakog dana čeka: Dano, Vale i Dukica

ŠtO'igrajir briškuiičar, Odmah .siedajui na; atolice Kićo sjedat spram, Dukice. Danei Valu hira; „■ , Da dobiju litru vinat, Vesela lcad počiie; igra Tad'sa* Kićo. maio amjaškas r , Noi đa-, viđišv potiai bruke Kadi se počne; igrat a dmg.er ruke Kako Vala karta ide... •.1 : , Sve akuža, okoloi se čude. , Nai strašnuiije Kiičo- птики: Pa uai Duiff. tadai vikau:. „О nesretni Đule brate Kako miješaš опе karte“- * ■• Lupnu, Kićo rra tavulini Ispade пш oćalin.:.. A. Dule ae odi stnijeha; grči, Ne govori ništai samo, rouči. . K'ićo hipa,,ipsuje, viče, ’ , Đano s kartama nešto ■ raičev Zatim Valn: namiguje: l' A Kiću. hšfne podvaljaje... Misli Kićo da ih. vara Pa svega s pričom stvara. , ' Ne plaše se protivnici Jer sii uvjek pobjednici U Vata su ,Jcralj“ i „Ко^са" A п Dana ~aš“ i Lišine imaju Kićo .i Dulica Danova i Vaiina.je brišfcalica. ■;.■•. Dano Valu dobacuje Potom Kiću daju injckcije... > Ne rad zdravija dobro znajte, ,г : л .; Već da zna s kitn igra :fcarte... ;:л> .> rKlrbic

У нашем граду

У. нашем граду t Познате сињорнну младу', Име јој је Д Паметна к’о гускица Лијепо јој је лице Као у ' Ноге су јој кратке Као у домаће патке... ■

Једна мала госпођица

Једна мала госпођица Сили се као нека богаташица, Снрота је без оца и мајке и стоји код једне старе баке. Преко риве иде укочено, подигне главу и гледа непомичноКад говори много мудрује, алн незна да стиме лудује. Свакому зна 'да ману иађе, и често дође стиме до свађе. На риви се сваку зече виђа и њојзи се •само мићко свн!>а. Боље би јој било дома стати н за бољу прилнКу се ;спремзти.

Vlasnik i odgovorni urednik Dušan J. Ceianovfć Bokeška štamparija Kotor

КАРАМПАНА

Соп quešta 'finiše, Каглпхрала vas neće zadijevat više.

Стр. 4