Književne novine
STRANA ?}
,
SLOBODA ZLI
Novak SIMIĆ #
U posljednjoj sceni drame, prije odlaska sa pozornice historije, monopolisti mi)jenjaju sve maske i ta drama dobiva nemoguće, đavolske razmjere. Obični, prosjJečni čovjek i na Zapadu traži osnovna ljudska prava, pravo na život dostojan čovjeka, pravo na rad, hranu, stan, kulturu, mirnu starost — a njemu se priča o atlantskoj kulturi i kršćanskoj civilizaciji, O četiri 1 četirihiljadeičetiri slobode, o slobodnim zapadnim demokracijama i istočnom slavenskom totalitarizmu. Glasovitu gvozdenu zavjesu nije spustio »Istok« već »Zapad« kako taj čovjek iz narođa ne bi saznao istinu. Iza takozvanog Maršalovog plana, konferencija 5 i 16 zema-
lja, beneluksa, bizonija, i trizonija,
evropških unija i panameričkih kon-
ferenćija, strateških baza i petrolejskih koncesija — promiču povorke nezaposlenih i glađnih demonstrana– ta a tdlasi štrajkova drmaju svakog časa | startom Evropom i novom Amerikom. Progone se istinski đemokrate, provodi se fasha dlskriminacija, porobljavaju se &lobodoljubivi marodi, — hapšenja, deportacije i krv javljaju se na svima stranama a bpretBiednik USA drži govore o komunističkoj opasnosti i ugroženoj demokraciji, predlaže uvođenje opće vojne obaveže, prijeti atomskom bombom i bojnim brodovima od 80.000 tona.
Narodi hoće i vole mir, vole slobodu, rađ i nesmetan razvoj, a njima prijete novim ratom, nasiljem, ropstvom, proslaštvom, mašinizacijom čovjeka. Sve što sami rade i SprOvoOde, atomci podmeću drugoj slrani na BVe moguće načine i u svim mogućim oblicima. Ne treba, međutim, biti naročito pametan — to znaju već i vrapci po krovovima — da kroz to vrzino kolo histerije i luđačke dreke i halabuke izbija strah od vlastitih masa, strah od ugroženosti ne izvana, nego iz sopstvene zemlje. Vide dobro i znaju monopolisti da na drugoj, »istočnoj strani« sve je jasno i bistro mjesto naoružanja sprovodi se demobilizacija, vlast i sredstva proizvodnje u rukama su naroda, nitko nije ni nezaposlen ni gladan, gradi se i radi, zaliječuju rane petogodišnjeg rata i okupacije, radnik u tvornici, seljak na njivi i inteligent u svojoj ustanovi ı birou rade, usavršavaju, usklađuju, | premašuju. Bukti radošt stvaranja, raste blagostanje! Kako to sakriti od vlastitih naroda, kako ih prevariti i obmanuti!
U tom jezivom (za sebe) saznanju izmicanja tla ispod nogu i gubitka profita i dividendi monopolisti i njihova tevabija sve više pokazuju iza janjećeg runa svoje vučje čeljusti. Izjava generala Van Fleeta, novog šafa američke vojne misije u Grčkoj, o demokratskim Markosovim borcima: »capture and kill« ti. zarobi i ubij, i gospodina suca Wenerstrooma na nedavnom nurnberškom procesu protiv nacističkih generala „hiljadustrukih ratnih zločinaca govore jasno i glasno ne samo o opravdavanju već i o legalizaciji svakog pa i najgnusnijeg, zločinstva. Uz znamenite četiri slobode »kulturnog zapada« proklamovana je evo, svečano pred cijelim svijetom, sa uzvišenog foruma američkog vojnog suda, kroz riječi honorable mistera Wenerstrooma i peta sloboda: sloboda zločina. U njoj je zapravo srž mnogo čega što se dosada rađilo. i što je zapravo bilo put da se dođe do pete slobode, priprema i uvod. I sve priče i lijepe riječi o slobodama svele su še na nju glavnu i jedinu, koju su evo ozalkonili i pod čijim se prliavim barjakom prijeti, zastrašuje i provocira. I dok bude kapitalizma i imperijalista ona će i vladati onim sviletom koji je u njihovoj vlasti.
Nedogledne su zbilja posljeđice i zamašaj svečane proklamacije ove historiiske i slavne slobode. Srca svih ratnih i neratnih zločinaca i koljača na svijetu zadrhtala su od slatkog mtlja i ispunila se ponosom i svetom jezom rađosti. Sve je opravdano i sve je dopušteno. I provallivati u tuđe zemlie i okupirati ih, a ako se narod tih zlosretnih zemalja odupre, dozvolieno je ubijati ranjenike i zarobljenike, uzimati taoce, strijeliati civilno stanovništvo, paliti i rušiti sela i gradove, udarati kontribućije, provoditi
deportacije, osnivati koncentracione logore, naprosšto sve. Kako je izgledala fa. sloboda u
praksi i kako su se »branili« Nijemci i njihove sluge od »taktike bockanja« osjetili su na svojoj koži skoro svi evropski narođi. Sjećanja na pakao Dachaua, Oswieczima, Jasenovca, Banjice i na slučaj Lidyca još uvjek su svježa i neće se tako lako zaboraviti. Da se vidi šta se je sve radilo, kakvi su se | u kojim razmjerama vršili ziočini ne treba daleko da idemo i da | naprežemo pamćenje, Treba samo uzeti skoro izašlu knjigu »Jasenovački logor« od Nikole Nikolića i prelistati je.* Čitalac zanijemi· od užasn i strese se od groze, a slike mučenia, klanja, krvi i patnje mirnih i nevinih ljudi, žena i dječice progone ga, posle čitanja, danima i danima. Glasovita srednjevjekovna mučenja prema nacističkim | ustaškim izgledaju bijedne šepriljarije. Nije knjigu o Jasenovcu napisao nikakav literat niti čovjek s literarnim pretenzijama, već liječnik koji daje svoj iskaz očevidca i svjedoka. I upravo zato ona djeluie svojom dokumentarnom snagom. Nemam namjeru da dam prikaz ove knjige — ona zahtijeva temeliitije, svestranije i opširnije razmatriinje — već da ie zabilješžim radi upozorenja i radi što boljeg osvjetljenja teme o kojoj ie riječ,
Ne možemo se ipak oteti a đa ne navedđemo đa Nikolić u posebnom poglavlju, »Sredstva i načini ubijanja ljudi u jasenovačkom logoru uništavanja«, nabraja Blijedeće instrumente ı načine ubijanja: revolver (za odabrane osobe: liječnike, ugledne političke protivnike i kod javnih eksekucija), karabin (za razmrskavanje gla-
——— –- —-ć—c-
1 Pr M iddadnog zavoda Hrvatske,
PD, 1948.
Nikolić »Jasenovačhi 10B9Fe)
ve), mitraljez (kođ masovnog Hiblijanja), bombe (za masovno ubijanje djece), nož (razne vrsle, taliianski bajonet, dvobridni bodež, posebni nož za klanja izrađen u Niemačkoj, takozvani Braslettenmesser), sjekiru (za kasapljenja), bradvu, drveni mali (za
"ubijanje bez buke) drvene motke i
kolce (za domlaćivanje slabih i dovoljno neusmrćenih), željezni čekić (za djecu i starce), motiku (za djecu, iznemozle i bolesnike), gvozdene šipke, kajiš i korbač. Od načina: gaženje nogama; vješanje; spaljivanje živih ljudi; paljenje osjetljivih dijelova tijela; ubijanje hladnoćom, otrovnim plinovima, gušenje; glad; žeđ; tjelesho iscrpljivanje, bakteriološke metode, umjetno izazivanje infekcija, terorističke šokove (»zađavVanje straha masi — jedna je od surovih metoda Hina u borbi za prevlast u svijeu+). Eto, đakle, što bi čekalo poštenog trudbenika i mirnog građanina po zaključku suđije Weherstrooma danas i u budućnosti, pod uslovom ako bi se u svijetu sve đogađalo onako kako to razni Wenerstroomi zamišljaju., S poveljom pete slobode u rukama, izdane po mister Wenerstroomu 21 februara 1948 u Nurnbergu, budući Brzice*), Lubutići i fratri Filipovići krenuli bi u ime obrane kulture, da vrše posvećetio djelo mučenja, zlostavljanja, klanja, ubiianja. To je uostalora i bila ihtencija nirnberške presude. Slobođa nesmetanog dielovanja i neka-
žnjivost ratnih zločinaca, generala, dželata i koljača. Nuirnberg, grad lutaka i dječjih
igračaka, žalosno znamenit po nacističkim kongresima, postao Je sada još znamenitiji po američkom vojnom sudu. I dok rimski Pontifex drži predizborne govore pređ crkvom sv. Petra i prijeti ognjem paklenim onima koji ne buđu glasali za Niirnberg i petu slobodu, a Duh sveti G&obbelsov izlijeva se na njega u obliku dolarske kiše, dotle se monarhofašistički vojnici u Grčkoj slikaju s glavama pogublienih rodoljuba u rukama i te slike objavljuju se u engleskim novinama a da se niko osim tih »mrskih komunista« nije nad tim naročito uzbudio. Ta fo su, zaboga, Markosovi pristalice i simpatižeri, i zašto se ne bi onda hrabri Caldarisovi vojnici zabav'jali s njihovim glavama umjesto nogometnim lobtama. Ali nije potrebno ići u Grčku — imamo i bližih slučajeva. Prije mjesec i nešto dena na procešu dr Jančikovića i družine, u Zagrebu, na javnoj raspravi utvrdilo se: omladinci-sveučilištarci, zavedeni od inostranih špijuna, pripremali su masovne infekcije tifusom i dizenterijom svojih drugova na Omladinskoj pruzi, gajili kulture ostalih zaraznih bolesti i spremali trovanje fosgenom i ostalim otrovnim plinovima učesnika na mitinzima, predavanjima i javnim skupovima. Nema šta, treba odati priznanje plodđonosnom primjeru Nurnberga. I prije svoga ovaploćenjia njegova je anfmosfera daleko unazad djielovala. Razumljivo je: ona već odavno leži u zraku. Sadn je dobila samo pravnu i zakonsku formu.
Ali uzalud prijetnje novim Jasenovcima, uzalud se obznanjuje sloboda zločina, uzalud su uperene pušćane i topovske cijevi, uzalud vise atomske i neatomske bombe. Mase progledavaju i viđe i na Zapadu i u zavisnim i kolonijalnim zemljama da nasuprot tekovinama Ohktobra, nasuprot tekovinama oslobodilačke borbe protiv fašizma, nasuprot radu, miru i blagostanju — stoje nasilje, rat, zločin, glad i nezaposlenost. Teško je ideologijom
Kuklukshklanova i Mirnberga zasjeniti petoljetke i pjatiljeke, magnitogorske i omladinske pruge. Fasada »zapadne demokratije« ne može skriti pravo lice a ı nemoćni bijes imperijalizma. Stvari su jasne, i budućnost je jasna. Ona nas ispunjava samopouzdđanjem, vjerom u život i čovjeka.
*) U noći 20, augusta 1949. u Jasemovcu prifeđeno je takmičenie u klanju. Naslov »kollhčČkog cara« dobivaju Pero Brzica, križar, franjevački učenik sa Širokog Brijega, student prava, zaMlavši 130D ljuđi. Nagrada je bila: večeta (prase i vino) i darovi — zlatan sat i stebrni setviz opljačkani od žrtava.
Dve skice Milivoja Nikolajevića
. ~ \ |
AMBRIKA_
- »Sklonite mi leševe ispred očiju, ja
ne podnosim nered« — „govorio je
pretstavnik cesarsko-kraljevske bečke kontrarevolućije princ Vind:šgrec svom ađutantu 1849 godine na ruševinama bečkih barlkada.
Džordž Maršal, plebejsko. imperijalistički naslednik cesarsko-kraljevskog svetoalijansiskog porefka, govorio je, ovih dana, ministru spolinih poslova Republike Kolumbije, princ-vind'šgrecovskim rečima o leševima, koji su, protiv svakog reda i svake panamorikanske diplomatske kurtoazije, pokrival* trg pred Pretsedničkom palatom u Bogoti.
Kolumbiski ministar Rklanjao se
pred svojim kolegom iz Bele kuće i'
obećavao da će zapovest biti brzo 1zvršena, Ali koliko se god on klanjao i obećavao, leševi su ostaja'i i dalie na trgu i bivalo ih je šve više i više.
Raspoloženje generala Maršala pretilo je bunom Oružani ustanak u Bopoli, | to pred samom palatom Pret-
. sedništva i na sam dan zaseđanja pa-
hameričke kohferencije! A tai kolumbijski ministar nije mogao da uguši preko noći ovaj pronumcijamento ı poređ svih tenkova i aviona made in USA.
General Maršal bio 1e liut i na šefa vlastife obaveštaine službe. Kako je on mogao da donusti da se konferencija održi u gradu koji ie zreo za revoluciiu i da doveđe njega, ministra „spoljnih poslova svemogućih SAD, u iednu tako koliko smešnu toliko i ozbiljnu situaciju. »Ah. pa baš
KNJIŽEVNE NOVINE
Džordž Maršal u B
8 WA
zbog toga odgovorio je Maršalu šef nievove obaveštaine službe. — baš zbog toga likvidiran je i onaj Gaetaho, levi vođa liberala. A što je posle toga nastupilo, to niko nije mogao da predvidil«' i | PA
Ali, ake se nisu pokazale na visini ni obaveštajna služba SAD, ni ratna efikasnost, kolumbijskog ministra, domaća, američka štampa bila je na visini svoje niskosti.
Ona, koja nije poznavala ni zemlju ni prilike, pronašla je, nekoliko časova posle prvog pcnia, sa mesećar– skom sigurnošću, vođe i uzrowe rp-
volucije — dvojicu »sovjetskih age-
nata.« To otkriće sasvim je u đuhu doku-
menata koje je general Maršal doneo,
u Bogotu u svoioj torbi i koji pretstavljaju američko izdanje po9woliog Hitlerovog antilominternovškož pahia za zapadnu hemisferu.
Makako se završila ova pubuna, Bogota će ostati priređivačima pnan8meričkih konferencija u zlu sećam). U zlu sećanju, ier je glasmo i:Yehl!a nešto šfo ne važi samo za lolurabiiski, neso i za čileanski, brarilithnski i sve amfale mmrode latino-amaričikog kontinentn. Naime to, da će sa mi radiie latiti oružia za borbu protiv raznih po voli Bele kuće izabranih Marija Ostina Pereza, neco šfo 5i ho plaćenici evermo-nameričitih HFra'hš« ih tftrustova i alreionnrshih društava, ustali protiv naroda Evrope.
• Teodor BALK
ČCEHOSLOVAČKA
Kongres narodne kulture u Pragu
Desetog i jedanaestog aprila održan je u Pragu Kongres narodne kulture na kome je uzelo učešća 1800 čehoslovačkih kulturnih i prosvetnih radnika, književnika, likovnih umetnika, kompozitora, filmskih radnika i naučnika. Kongres je imao zadatak da odredi osnovne linije daljeg razvoja umetnosti i nauke u Čehoslovačkoj, u pravcu njihove demokratizacije i oslobođenja od dekadentnog uticaja, i da rasmoftri zadatke koje pred kulturne radnike postavlja izgradnja socijalizma u Čehoslovačkoj.
programu, koji je izradio Pripre= mni odbor, rečeno je da Kongres ima »da odredi zadatke kroz čije će izvršenje kulturni i naučni radnici stati rame uz rame s narodom i doprineti uspešnom izvršenju velikog narodnog dela«.
Otvarajući Kongres, književnik Jan Drda naglasio je da se ovaj kongres narodne kulture nadovezuje na februarske kongrese fabričkih veća i zemljoradničkih komisija koji su zauzeli jasan stav u pogledu političkih i ekonomskih pitanja učvršćenia narodne demokratije i socijalističke izgradnje Čehoslovačke Republike. Referate o pojedinim pitanjima izgradnje narodne kulture održali su profesor univerziteta L. Štol (o stvaralačkim problemima), ministar informacija V. Kopecki (o demokratizaciji distribucije kulturnih vrednosti) i ministar škola i prosvete dr Zdenjek Nejedli (o značnju ideologije u umetničkom i naučnom stvaranju i O soe'ialističkom realizmu).
Kongres je pozdravio pretsednik bugarske Akademije nauka "Todor Pavlov, koji je podvukao značaj ideine protivofanzive slovenskih i svih demokratskih naroda na napade svetske reakcije. U ime francuskih kulturnih radnika govorio je Luj Aragon. Na završetku Kongresa govorio je pretsednik čehoslovačke vlade Klement Gotvald, koji je okarakterisao Kongres narodne kulture kao početak rada na planskom uzdivanju, kulturnog nivoa naroda uporedo sa ekonomskim.
»Kongres narodne kulture — rekao je Gotvald — ima isti 2načaj kao 1 neđavni kongresi fabričkih veća i zet mljoradničkih komisija. Ova činjenica sama po sebi dovoljno jasnc ikarakteriše položaj inteligencije u narodno-demokratskoj državi. Ona pokazuje da inteligencija nije više u DOnižavajućem položaju sluge kapitalizma. već sastavni deo naroda koj iman vlast u svojim rukama, da je ona zajedno sa radnicima i seljacima gospodar svoje zemlje.
Kultura. u narodno-dđemolratskoi državi nije i neće biti pastorka kao u MWapitaliz—-mu. nego zmačaina komponenta stremljenja naroda i njegova potreba. Baš zbog tosša država mora o njoj voditi brigu. Sasvim je neo+ pravdana bojazan za sudbinu inteligencije i kulture u narodno-demokratskoj državi. Takvu neiskrenu brigu ispoljavali su, pre svega, oni
koji su se trudđili da stvore jaz između radnika i inteligencije, oni koji su hteli da koče i ometu naš razvoj. One koji su širili takve zlonamerne ide]e, mi smo u februaru očistili gvozđonom metlom. Očistićemo i nasledstvo koje su nam oni ostavili, sve one lažne poglede koji unose razdor između rarm'ika i imteligencije.
Čitavo naše nacionalno i slobodarsko Rtremljenje tesno je povezano sa razvitikam Kulture Malm ima nnrodn u čijem je životu kultura igrala tako veliku ulogu, kao kod naših nyaroda. Književnici, naučnici, pozorišni radn'ci, kao i nppredni sveštenici. sšVi oni su uvek stajali uz narod i bili u prvim redovima našeg nacionalnog pokreta. Samo se po sebi razume da ovu fradieiin mećemo napustiti. naprotiv, jačaćemo je i dalje razvijati.
Neš put ka snociinlizmu re anači dagradaciju inteligencije. Naprotiv, njen će pmnmačaj porasti, jer eonm neće biti izručena na milost i nemilost kapitalizmu. već će sarađivati na delu čiftavog naroda, a u korist zajednice. Iz toga proizlazi da će marodmo-demokrafslca država voditi računa o tome da se kadrovima njene inteligenciie pruže mogućnosti da njihove sposobnosti dođu do punog izražaja. Ni rodno-demokratska država vodiće računa takođe o fome da se inteligenc1ji obezbede takvi materijalni životni uslovi kakvi odgovaraju njenom značaju. Pred našom inteligencijom otvaraju se široke perspektive stvaralačkog rada. Ona mora da bude svešna svoy novog položaja i mogućnosti i mora in u pofpuhosti iskoristiti. U našoj dosadašnioi izgradnii i u istoriskim febvuarskim događajima, ogromna većina inteligencije čvrsto je stojala nn strani naroda, na strani napretka. U tom pravcu ona mora sada da nastav1«. Na kraju je Klement Gotvald rekao: »Ne radi se samo o tome da se na-
„rodu učini pristupačna već stvorena
kultura. Našem narodu potrebna je nova kultura, kultura današnjice, koja će mu pružiti podršku, kultura koja će biti prožeta verom u bolju budućnost i koja će uliti narodu snage u radu i bnrbi, ı pnknzivati mu put. Kultura treba da bude shvatljiva i pristupačna, ı zato bliska i draga na= rodu. To je put časnog učešća kulture i umetnosti u izgradnji novog društva i vaspitavaniu novog čoveka. To je put dostoinn naših nacionalnih tradicija, put koji vodi ka novom procvatu i slavi kulture češkog i slovačkog naroda.«
x Većina muzičitih tačaka sa prošlopgođiBnieg Svetskog omladinskog festivala u Praću snimljena je na gramofonske ploče, Čehoslovačko gramofonsko pređurzeće izradiće oko 50 ploča s pesmama i muzikom svih naroda sveta čiia je omladina učestvovala na ovom festivalu. Dosad su izdate dve serile od po 13 ploča, koje sadrže pesme slovenskih naroda, zatim grčke, engleske i francuske narođne posme, kao i pesme na=rods Koreje, Mongolije, Vijetnama, Indo= nezije i Palestine.
RUMUNIJA
Turneja umefničkog ansambla Generalne konfederaci|e rada
'ıxmetnički ansambl Generalne konfederacije r~da, sastavljen ođ 200 umetnika, muzičara i tehničara, završio je prvi deo svoje turneje po Rumuniji. Ansambl ie obišao 24 grada, a njegove priredbe posetilo je preko 60 hiljada radnika. Po svimn gradovima umefnici su primili mnogobrojne darove od radnika.
3: Pođ naslovom »Jedđdan veliki jugoslovenski film« časopis »Contemporanu]l« objavio je Pira našeg drugog umoetničkogz filma »ŽIivjeće Ovaj, narođ«. Pilm govori »u ime bezbrojnih Junaka 1! junaMinja oslobođilačkog rata jugoslovenskih naroda, koji su 8& oružjem u rukama izvojevali svoje pravo ha Život. To je film koji sa nestrpljenjem čekamo da vidimo na našem platnu« — kaže se u prikazu ilustroVanom sa nekoliko lepih snimaka. |
% Povođom »Danm borbe ma slobođu«, 11 aprila, časopis •Contemporanul« objavio Je članke posvećene godinama patnje i borbe u rumunskim zatvorima 1 tamhicama. U ovim »kućama smrti« mučeni su naj-
{ lt Aa i
hrabriji i najverniji simovi rumunskog naroda i među njima njegovi veliki vođi i učitelji. Georgiju-Dež i Ana Pauker »Tamo gde je reakcija smerala da organizuje 'roblje najboljih sinova naroda, mudrost 1 odlučnost rukovodstva podigli su divni univerzitet marksizma-lenjinizma«, piše Mihail Novikov.
* Rumunsko Ministarstvo finansija ođređilo je sumu od 15 milion8& lea za pomaganje razvoja „likovnih „umetnosi. Ova
| (uma biće upotrebl|ena za otkupljivanje
najuspelijih umetničkih rađova ! za materijalno obezbeđivanje umetnika i stuđenata likovnih akademija,
% Rumunski časopisi Često objavljuju radove jugoslovenskih likovnih „umetnika, Tako je bukureštan6ki časopis »Contemporanul« u svojim aprilskim brojevima oblila= vilo crtež} Franje Mraza sa „Omlađinske pruge i reprodukciju vajarške kompozicije »Prenom ranjenika« od A, Augustin« čića,
iy; JOB 4 a. a VEO i Ob iy POLJU, „a L- “ i) ww 10.
ogoti – ) ovogodišniih laurealc
| BROJ 0
44,
la
Staljinovih nagrada
Duboko individualna po igsrazu, TnzI cita po Ssliu, svara Por liačinu pisaca, po temama i sižeima, sva dela sovjets!tih pisaca kojima je ovih dana dodeljena Staljinova nagrada za 1947 godinu imaju nečeg zajedničkog: osnovni metod rada sv:h nagrađenih autora jeste socijalistički realizam. Ono što pada čitaocu u oči dok se upoznaje s radom sfalčmskih lpnresta, a što je karakteristično i za čitavu sovjetsku knj.ževnost, to je odnus )!Zmeđu epškog i listog hnčela, |*među romantike i realizma, Ranije razjedi-
njena i supro{stavljena, ova se načela
sada organski prožimaju. Grandiozna slika društvenih događaja prožeta je lirskim osećanjima umetnika, a lirska dela, koja govore o unutrašnjem životu pesnika, odražavaju objektivnu, epsku savremenost.
U nagrađenim delima ne postoje suprotnosti između »poezije mašte« i »proze stvarnosti«, Sovjetska svakidašnjica, puna heroizma {i poeziie, rađa likove u kojima su proza i poezija nerazdvojno spojeni. Poezijom su na-
TOGSSSSOOS Ilja Erenburg
topljena čak i ona dela za koja bi se ·
moglo pomisliti da po svom karakteru moraju biti daleko od svake poetičnosti, Takvo je na primer, delo popularna geografija „sovjetske zemilie »Nad mapom otadžbine« od Mihailova koja se takođe nalazi u spisku nagrađenih dela.
Osnovna tema, koju obrađuju nagrađena dela, jeste tema sovjetskog patriotizma,. Pisci su uspeli da prikažu da su ljubav prema otadžbini, odanost idejama socijalizma i stvaralački odnos prema rađu postali osnovne crte sovjetskog karaktera, tipične i bitne osobine sovjetskog čoveka.
Živo, s puno svežine i snage, razrađena je tema u romanu mlađog pisca Mihaila Bubenova »Bela breza«, koji je dobio iednu od tri prve nagrađe. Rodoljublje glavnih ličnosti romana, mlađog kolhoznikha Andreia Lopuhova, dobilo je, u toku rata, naročitu snagu, kojoj daje intenzitet socijalištički sadržaj. Polazeći na front, Andrej tuguje za svojom ženom i svojim selom, ali za vreme Otadžbinskog rata njegova se svest širi, u njemu se rađa puno shvatanje velikih zadataka pred kojima svaki pojedinac stoji, Autor je, kao odličan psiholog, istinito prikazao složene karaktere. Delo je dobilo naziv po beloj brezi, koja se kroz delo ističe ao simbol ruske zemlje.
Mihail Bubenov je novo ime u sovjetskoj knj'ževnosti. Ali od mlađih kniiževnika nije samo ono nagrađeno, U spisku nagradenih za 1947 nailazimo na niz mladđih pisaca: prozni pisci Gončar i Kazakevič, pesnici Neđogonov i Gribačev ušli su u književnost skoro istovremeno sa Bubenovim. Zanimljivo je da su njihova đela dobila sveopšte priznanje još pre no što su unesema u listu staljinskih laureata.
Ono što je rečeno o poet!čČnosti sovietske proze, odnosi se u najvećoj metri baš na dela ovih mlađih pisaca. Za Mkratku povest Emanuela Kazakeviča »Zvezda« o kojoj se, kada se ona pojavila, pisalo više nego o kakvom velikom romanu, pesnik Nikolaj Tihonov je rekao da ona deluje »gotovo kao jedno muzičko deio — tako je strogo, čisto i jednostavno napisano&«. Kao i većina nagrađenih dela. i ova pripovetka govori o sovjetskom DpEtriotizmu. U njoj je pritazana grupa izviđača i njihov mladi komandir, koji iđu u pozadinu noprijatelja | ginu izvršuiući zadatak, Poetična jednostavnost i dramsita napregnutost priče duboko uzbuđulu i svedoče o velikim daljim mogućnostima mladog i talentovanog pisca Emanuela Kazakeviča.
Od prve do poslednje strane prožet je poezijom i roman mladog „ulcrajnskog pisća Aleksandra Gončara, člja je umetnička paleta snažna i bogata, a liričnost i patos njegovog romana »Nosioci zantavo« prožeti su istinskim dubokim realizmom. Junaci OvVORg romana, sovjetski vojnici pre rata mirni, obični seoski ljudi ispunjeni svešću o svojim visokim zadacima, prolaze Eviopom i donose narodima oslobođenje. Na neprijateljskoj zemiji oni Be ponašaju kao pravi pretstavnici humanističke kulture socijalizma. Pisac romana, Aleksandar GCončar bio je pre rata student. Kađa je rat buknuo, on je stupio kao dobrovoljac u Sovjetsku armiju. borio se u prvim redovima, a sada se DOnOVO vratio na univerzitet. Tako rađi na Eniiševnosti svega tri gođine, napisao je dosada već dva romana »Zemlja huči« i »Nosioci zastave«.,
Tema sovjetskog patriotizma insplrishla je mlade pesnike Nedogonova i Gribačeva. Ali, ovog puta, ona je data ne u ratnim prilikama, nego u uslovima mirnog posleratnog rađa. »Zastava nađ seoskim sovjetom«, nagrađena poema neđavno umrlog Aleksejla Nedđogonova, koja je, nažalost, njegovo poslednje delo, privukla je sveopštu pažnju čim je objavljena. U osnovi te poeme koja zrači vedrom poezijom, posvećene prikazu stvaralačkoF rada u kolhozu, leži konflikt između dva Kkolhoznika. Za Jednog od njih, Jegora Šlrokova, mirni rad pretfstavlia, ustvari, sanio produžetak borbe za ljudsku sreću koju je on vodio i u ratu, ha drugom borbenom frontu. Za drugog, Anđrejla Dublova, mir je odmor, za/ kolim oh žudi posle godina teških muka i napora. Dubkov·smatra da je dovolino učinio za vreme rata 1 da sada ima pravo na odmor. U realistički datom liku Jegora, Nedogonov je sa puno Ppri1a7:oati uspeo da prikaže lik novog čove-
8. Nikolaj Gribačev, u svom prvom velikom delu, u poemi »Molhoz BOoljševik« prikazao je na velikom plathu niz lirskih i epskih slika, 218 optimistička 1 vedra poema govori o rađnim ljudima, o godspodđarima svoje zemlje. , POOOIDA #308 LrOmana poznatog pisca etra Pavlenka »Breća« — to je afirmacija BORIPIaURKOE morala Sogjeil 08 SRE aktivnog učesnika u borbi za ljudsku sre-
Multurnog i umetničkog života
ću. Junak romana, pukovnik Voropajev, ratni invalid, pod uticajem bolesti i duševne depuiesije dolazi na Krim, sanjajuci o tihoj i mirnoj sreći »za sebe«, o Muči na morskoj obali gde ćo živeti zajedno sa malim sinom. Ali pod uticajem SOV-“ jetške stvarnosti Goropajev napušla svoje sitne lične snove i postaje prvo Učesnik a zatim rukovodilac u borbi kolhoznika — kolonista za obnovu Krima. I tek u toj borbi junak romana nalazi svoju bravu, veliku sreću. Realistički ubedljivo pri» kazao je Pavlenko nemogućnost za sovjetskog čoveka, za čoveka s novom psihologijom, da stvara samo za sebe sreću, da PP ain izvan velike i opšte borbe ža šreću, 8
Pored Pavlenka i Bubenova, prvu nagradu dobio je Ilija Erenburg za roman »Burać«. U svom najnovijem delu Erenburg je naslikao džinovsku borbu između dva sveta. Radnja, koja se događa za vreme rata od njegovog početka do pobedničkoga Miraja, prenosi se čas u Sovjetski SaveZ, čas u Francusku, Nemačku, Poljsku, Bugarsku, Jugoslaviju. Pred čitaocima pro-
. laži duga povorka ljudi različitih karak=>
tera. Pisac je kroz svoje delo ulagao napore da odredi »crtu koja u danima iskušenja odvaja one koji stvaraju istotliu od onih koji je brinvataju kag buyu. kao sudbinu«. S velikom simpatijom Brenburg
e ocrtao likove onih koji su se u kabi{aiByalii zemljama borili protiv fašizma, Ba Oštrim sarkazrmom izneo je poth'ebe onih koji su izdali Francusku, Prožet duhom strasne borbe protiv fašizma, u tromanu „je Živo prikazan triumf snaRKa demokratije i njihovo jačanje u MHvropi Kroz sHažah „piihaz ogromne uloge S5OVjetske zemlje u borbi protiv fašizma, pisac je izneo i niz likova sovjetskih ljudi, čija se snaša oMleda u fome Bto »oni imaju ne samo dižavu, nego državu plus ideju. Oni ne šamo Što imaju snažan karakter, već karakter plus ideju.
U nizu nagrađenih dela, upoređo s najboljim delima savremene ruske Kknjiževnošti, nalaze se | dela talentovanih pretstaVnika diugih mnaroda SSSR. Pored Ukrajinaca poznatos pisca Gončaia i pesnika Vladimira Sosjure, koji je dobio nagrađu za zbirku pesama pod naslovom »Da bi vrtovi cvetali“, nalaze se imena beloruskog peshika Maltsima Tana, autora zbornika pesama »Kad bi znali« letonskog pesnika Jana 'Sudrabkalna (zbirka pesama »U bratskoj porodđići«), estonskog dramskog pisća Avgusta Jakobsona (drama »Borba bez linije fronta«), adigejskog pisca Tembora Keraševa (roman »Put prema sreći«), turkmeinskog pisca Be}di Kerbabajeva (roman »Or!učujući ko ke), i tagdžiskog pesnika Mirza Tursun*Zade, kr „i je nagrađen za ciklus pesama iz Indije. (Napisane posle putovanja pesnika u Inđiju, ove pesme odišu toplom ljubavi!ju pesnika prema inđiskom nato.)
Po drugi put dobio je Staljinc. u nagradu estoriski dtamsilui pisac Avgust Jakobson, Prošle godine on je dobio nagradu za dramu »Život u tvrđavi«, a ovi godine hagra=đena je njegova nova di na »Borba bez linije fronta« u kojoj i. pisac ırikazao jedan oč oštrih momenata Mklasanu borbe u nekadašnioj „buržoaskoj MHs5stoniji, Kroz prikaz jedne porodice, u kojoj je jedan brat fabrikant a drugi su radnici, autor je pokazao da ni nacionalnost, ni rodbinske vcze ne mogu ukloniti suprotnosti rada i kapitala. Jakobsonm, koji je poreklo ı iz radničke porođime, a svu svolu mlado»t ploveo na teškom rađu po fabrikama, izneo je u svojoj drami ubedljive i žive slike eksploatacije, svirepih metoda kojima se služila buržoazija i raspadanje buržoaskog društva. \
Zanimljivo je đa se na listi nagrađenih dela, uporedo sa delima iz književnosti, ove godine prvi put nalaze umetnička reportaža, dela naučno-umetničkog karak= tera, kao i dela iz oblasti književne kritike i istorihe umetnosti. Od radova na knilževnoj Mvitici i istoriji urnetnosti na građeni su: »"linka« od Borisa Asafjeva, stuđija Milice Nečkine »Gribojedov i dekabriste i rađ Borisa Mejlaha »Lenjin i problemi ruske Kknjiževnosti s kraja XIX i početka XX veka«.
Nagrađena umetnička reportaža »U Donbasu« od Borisa Galina prevedena je na naš jezik. Kroz likove ljudi Do”""sa, likove onih koji su se do juče boril! na frontu, a danas ostvaruju novu pjatiljetku, pisac je slikovito prikazao kako se iz ruševina rađa novi Donbas, Pričajući o ljudima Donbasa Galin pomaže čitaocu da jasno shvati i oseti snažni hođ kojim korača napred sovjćtska zemlja i pravu
veličinu miliona sovjetskih ljudi,
Rađ »Nadđ mapom otadžibne« od Nikolaja Mihailova pripađa jednom sasvim novom žanru naučno-umetničke literature, koji je stvoren i zasad postoji jedino u Sovjetskom Savezu, Strogo naučna, ispunjena brojkama i činjenicama, knjiga Mihailova istovremeno je i umetničko delo. Autor je u ovom delu prikazao živi lik sovjetske zemlje. Govore?"i o geografiji Sovjetskog Saveza on je istovremeno izneo istoriju velikih radnih podviga naroda koji su iz meni'i lik svoje otadžbine. Zahvaljujući naučno-ımetničkom metođu, koji naučni sadržaj sjediniuje sa umetničkom formom, Mihajlov je obuhvatio ogroman materijal i uspeo da izrazi borbenu romantiku sotcijalističkog rada.
Ova književna dela, koja šu đobila' najvišu nagradu u Sovjetskom Savezu, zaslužuju najveću pažnju naše javnosti, a po tematici i izrazu mogu da budu potstrek i našim piscima, koji daju individualan izraz naše osobene
stvarnosti, \ 4 K. Ž.
Grupa makedonskih književnika u Pirinskoj Makeđoniji
Na poziv literarnog kružoka »Nikola Vapcarov« iz Gozrne Đžumaje, olputovala je 9 aprila u Pirinsku Makedoniju grupa makedonskih književnika, u saslavu: Dimitar Mitrev, Slavko Janevski, Ivan Točko, Vančo Nikoleski, Gogo Ivanovski i Lazo Karovski. Makedonski književnici obići će ceo pirinski kraj i u više mesta prirediće književne večeri. Njihova poseta obavljena je u okviru nedelje posvećene poznatom makedonskom revolucionaru Janetu Sandanskom, čija se uspomena slavi svake godine u Pirinskoj. Makedoniji. Ova prva poseta makedonskih književnika tome kraju neobično je važan korak u sve dubljem kul'urnom povezivanju Makedonaca iz Narodne Republike i Pirinske Makedonije.
—- __-_— ____________ _________
Holandska slikarka priredila izložbu radova sa Omladinske pruge
Holandska slikarka Anneke van der Veer, koja je prošle godine bila na Omladinslkoj Pruzi, priredila Je u Amsterđamu izložbu ahtvarela i orteža sa Pruga.
U kratkom govoru prilikom otvaranja if=
ložbe, holandska slikarka iznela je razvoj našeg uwikarsdtVa posle Oslobođenja. dala utiske sa svog puta po Jugoslaviji, Otva> ranju izložbe prisustvovali su pretstavnici
a Aknštetdama.