Književne novine

i

BTRANA 2

PRAVI CILJEVI NEPR.

doaido~

MEDJUNARODNOG SINDIKALN

Istorija borbe protiv međunarodnog sindikalnog jedimstva, odmosno protiv Svetske sindikalne federacije, Stara je isto toliko koliko i sama Svetska sindikalna federacija, Izve„sni najreakcionarniji vođi reformističkih sindikata Evrope i SAD pokušavali su da onemoguće i samo stvaranje međunarodne sindikalne organizacije — Svetske sindikalne federacije. Zahvaljujući „naponima progresivnih sindikata i volji radničke klase Fngleske i Amerike, slomljen je olpor neprijatelja simdikalnog jedinstva i stvorena je još u jeku rata, 1945 godine, Svetska sindikalna federacija,

Poslednji pokušaj u tom pravcu pretstavlja istupanje Britanskih tredjuniona (TUG) i Kongresa industriskih organizacija SAD (C.LO.) iz Svetske sindikalne federacije. Istupanje je usledilo posle ultimatuma za prekid delatnosti SSP koji su u toku 1949 godine podneli pretsednik .\TUC Dikin i sekretar CIO Keri, Ovaj završni čin zavere protiv međunarodnog sindikalnog jedinstva i Svetske sindikalne „federacije ima prilično dugu predistoriju, Jedno je nesumnjivo, da se i iza ovog poslednjeg manevra Dikina i Kerija nalazi opet zloglasna Američka federacija rada, poznata agentura „američkih trustova u radničkom. pokrefu..

Vođi ove agenture američkog imperijalizma pokušali su, uglavnom putem korupcije, da izvrše. rascep u sindikalnom pokretu „Prancuske, I„talije, a kasnije i Latinske Amerike. U Francuskoj je pod pokroviteljstvom Irvina Brauna, »ambasadora« »Američke federacije rada za Evropu«, formirana grupa »Pors uvtrijer«, u Italiji su se otcepili katolički sindikati od „Generalne Mhonfederacije rada Italije, u Latinskoj Americi je, nasuprot progresivnoj Komnfederaciji frudbenika Latinske Amerike, formirana fzv, Laftinskoamerička fedezacija rada, dok je u Evropi stvoren »Administrativni komitet«, u kome učestvuju reakcionarni vođi američkih sindikata i rukovodioci sindikata jednog dela maršalizovanih zemalja Evrope. U leto 1948 godine su bile takođe preduzete mere da se stvori tzv. Azijski sekretarijat u cilju razbijanja sindikalnog „jedinstva Azije i iskorišćavanja sindikata aziskih zemalja za ciljeve američke ekspanzije, Treba istovremeno potsetiti da je krajem 1948 godine u Parizu formiran tzv. Sindikalni centar, u kome su “zastupljeni fašistički emigranti iz zemalja narodne demokratije, Što takođe pretstavlja novi pofez u pravcu razbijanja jedinstva u nacionalnim i međunarodnim razmerama. Da bi se shvatilo kakvi su cHjevi ovih novih »organizacija« dovoljno je navesti samo neke podatke o tzv. Sindikalnom centru, koji je formiran oktobra meseca prošle godine u Parizu, Prema pisanju organa Američke federacije rada konferenciji je prisustvovao Irvin Braun i emigranti iz »deset zemalja koje su pod sovjetskom „dominacijom«, dok su zadaci novog »centra« između ostalog »da vođi borbu protiv totalitarnih režima u Istočnoj EvroQpi putem raznih sredstava propagande i da istovremeno održava vezu s ilegalnim snagama koje dejstvuju u tim zemljama«. (»Ilegalne snage« Jugoslavije u ovoj antiradničkoj agenturi američkog imperijalizma zastupao je poznati izdajnik radničke klase i ratni zločinac Živko Topalović),

To opet svedoči da se radi o Široko organizovanoj zaveri neprijatelja radničke klase i mira u svetu, o Ččitavom sistemu manevara, intriga, Uucenjivanja i korupcije agenata američkog imperijalizma, sa ciljem da se oslabi radničko jedinstvo u nacionalnim i međunarodnim razmerama, da se olakša sprovođenje u život porobljivačkih planova američ'kog imperijalizma. s

U ovu protivradničku i protivdemokrafsku rabotu uložena su ogrom na finamsiska sredstva. Po izjavi samoga Grina, pretsednika Američke

· federacije rađa, utrošeno je oko 180 miliona dolara samo u 1948 gdqini za »pomoć« cepačkim grupama i renegatima u Sindi om poktretu

deset zemalja. N

Što se tiče Britanskih tredjunio-

na, poznato je da su još od kraja

1947 vođi Jaburista, u prvom redu

Dikin i, Tjuson, otpočeli u Engleskoj

žestoku kampanju protiv, komunista

u sindikalnom pokretu. Ta kampa-

nja Se nastavila u toku 1948 godine,

đa bi dobila naročito oštre forme po-

sle tzv. Deklaracije o komunizmu, a

naročito posle pogromskog proglasa

Generalnog saveta Britanskih tred-

juniona »za iskorenjivanje „Rkomuni-

zma u Sindikatima«. Ovu kampanju

_ laburista protiv naprednih elemenata u Britanskim ftredjunionima prihvatila je celokupna reakcionarna štampa i u svojim napisima hrabrila je i hvalila »patriotske podvige« renegata radničke klase, A fo samo svedoči đa je i ova kampanja Dprotiv komunista u Engleskoj, zajedno sa celokupnom razbijačkom pmpolitikom reakcionamih vođa pojedinih sindikalnih pokreta, ustvari samo deo opšte kampanje koju imperijalistički tabor vođi protiv međunarodnog radničkog pokreta, |;

O uskoj povezanosti 'razbijačkog rada Dikina i Kerija Sa Američkom federacijom nada (a io znači sa zvaničnim Krugovima SAD) svedoči pored ostalog i izjava koju je Irvin Braun „dao Specijalnom dopisniku pariskog »Monda« neposredno pred zasedanje Izvršnog biroa SSF, na kojem su Dikin i Keri napusti Svetsku sindikalnu federaciju, »Imam dovoljno razloga, - izjavio Je Braun, da smatram da će Kongres industriskih organizacija (CIO) a Britanski kongres tredjuniona (TUC)

bez oklevanja prekinuti svaku vezu sa Svetskom sindikalnom jedenaciJom«, la Predviđanja Irvina Brauna ostvarila su se na januarskom zaseđanju Izvršnog biroa SSF. Dikin, Tjuson, Keni, izvršavajući naloge wvojih gospodara, napustili su sednicu Izvršnog biroa SSF, čime su Britanski tredjunioni i Kongres industriskih organizacija SAD istupili iz Svetske sindikalne „feđeracije, Za njima je poslušno napuitio salu i njihova ma-

ricneta Kupers, pretstavnik ·sindikata Holandije. Na pomolu je, izgleda, stvaranje

nove međunarodne sindikalne Orga– ,

nizacije. Još oktobra 1947 Šezdesetšesti kongres Američke federacije rada istakao je potrebu reorganizacije sindikalnog pokreta u Evropi i svetu putem stvaramja nove mueđunarodne sindikalne organizacije. Istupanje Britanskih „tredjuniona ı Kongresa industriskih organizacija iz SSF omogućilo je preduzimanje i izvesnih praktičnih mera u tom pravcu, Nije teško pogoditi kakav će biti program i karakter nove sindikalne intemacionale — ukoliko je renegati međunarodnog jedinstva trudbenika budu uspeli da ostvare.

O karakteru te nove međunarodne sindikalne federacije sam Braun kaže sledeće: »U njenom programu neće se ni pominjati Rklasni interesi frudbenika, a pogotovo klasna borba protiv koje mi odlumo istupamo«, Naravno, oVa nova' organizacija zasnivaće se na načelima »uzajamnog razumevanja« radnika i Dposlodvaca, radničke klase i kapitalističke države, Razumljivo je onda što progresivna štampa u SAD i celom svetu piše o pokušaju stvaranja međunarodne štrajkbreherske organizacije, koja će se nalaziti pod komandom Američke „federacije rada, a praktično će pretstavljati instrument američkih trustova u poroblja vanju evropskih i drugih naroda.

Nasuprot ovim manevrima i krstaškom pohodu, „imperijalizma i njegovih agenata stoji relativno bogat i značajan bilans Svetske sindikalne Jederacije.,.

Dovoljno je samo napomenuti da je u ovom kratkom periodu od svog osnivanja SSE organizovala niz akcija i kampanja koje su olakšale po ložaj radničke klase i sindikalnog pokreta u nizu kapitalističkih i kolonijalnih zemalja. SSF je organizovala kampanju za pomoć španskom narodu, za spas sindikalnih radničkih prvaka Španije, povela akciju za odbranu političkih i sindikalnih sloboda u Grčkoj, Kipru, Kini, Egiptu, Indiji, Južnoj Africi, Iranu, Malaji i nizu drugih zemalja. Preko međunarodnih organizacija intervenisala je za demokratizaciju pobeđenih fašističkih država Nemačke i Japana, i svojim akcijama dala značajan doprinos borbi za mir i odbranu demokratije u svetu. SSEF je takođe pružila moralno-političku podršku nacionalno-oslobodilaćkim pokretima u prvome redu kolonijalnih zemalja. U borbi protiv rata i ratnih huškača, u borbi protiv osvajačke i porobljivačke politike američkog imperijalizma i imperijalističkog tabora uopšte SSP je, dosledno principima na kojima je osnovana, dizala svoj glas i aktivirala po tim pitanjima sve nacionalne sindikalne centrale, Borba za ckonomsko-=socijalno poboljšanje položaja trudbenika, za odbranu slobode organizovanja i akcije sindikata za odbranu demokratskih prava i političkih sloboda radničke klase, rad na pomoći borbenim akcijama sindikalnih pokreta mnogih zemalja, na podršci nacionalno-oslobodilačkim pokretima porobljenih i kolonijalnih zemalja, na aktivizaciji milionskih masa frudbenika za odbranu i učvršćenje mira u svetu — sve su to krupne akcije koje je izvela SS i kojima je ona pridobila poverenje radničke klase celog sveta i simpatije demokratskih i progresivnih snaga celog sveta.

I onda nije slučaj što se skoro ceo Izvršni komitet SSP suprotstavio ultimatumu Dikina i Kerija. Inicijatori ovog ultimatuma nisu mogli da shvate da Svetska sindikalna federacija nije oruđe pojedinaca, pa makar oni bili i iz anglo-saksonskih zemalja, pa makar oni primali visoke plate od nekoliko desetina hiljađa dolara godišnje, Oni su zaboravili da Svetska sindikalna federacija nije isto što Organizacija ujedi-

1 LO EVO | i) }

XTFLJA

06 JEDINSTVA

njenih nacija i da ne mogu računati na bilo kakvu glasačku „mašinu u sprovođenju svoje razbijačke politike. Parisko zasedanje Izvršnog komiteta Svetske simdikalne federacije skoro jednoglasno je odbacila ultimatum Dilina i Kerija. Pretstavnici sindikata, čiji su „pretstavnici zastupljeni u Izvršnom komitetu SSP (Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Francuske, Italije, Poljske, Kine, Indije, Rumunije, Latinske · Amerike, Mađarske, Cejlona, odbili su predlog za prekid delatnosti SSP i izjasnili se za njeno dalje postojanje i učvršćenje, demaskirajući ultimatum Dikina i Kerija kao manevar neprijatelja radničke klase, Jugoslovenska delegacija: na pariskom zasedanju Izvršnog komiteta dosleđno je branila opstanak i dalji rad Svetske sindikalne federacije, tražeći njenu dalju egzistenciju u imteresu radničke klase Kkapitalističkih zemalja i trudbenika kolonijalnih zemalja, u interesu odbrane demokratije i očuvanja mira u svetu. To je bio stav svih progresivno demokratskih sindikata i svih istinskih pretstavnika sindikalnih pokreta, zastupljenih na ovom zaseđanju, Ovom stavu članova . Izvršnog komiteta SSP pridružio se i niz nacionalnih sindikalnih pokreta koji su u svojim rezolucijama osudili razbijački rad agenata Volstrita i međunarodnom radničkom pokretu, Veliki broj protesta koje su uputile simdikalne organizacije Engleske i SAD svedoči da je vođstvo TUCi CIO napustilo SSF bez saglasnosti i protiv volje većine članova tih organizacija. Karakteristično je da matan broj organizacija koje su u sastavu TUC i CIO osuđuju stav svoga. vođstva kao uslugu neprijateljima radđničke klase, dok je sindikat električara SAD, koji je inače u sastavu CIO, posebnom nrezolucijom demaskirao razbijačku i štrajkbrehersku delatnost svoga člana Džemsa Kerija, sekretara Kongresa industriskih organizacija SAD, Po svemu izgleda da će reakcionarmo vođstvo iz TUC i Cio u svojoj razbijačkoj antidemokratskoj i protivradničkoj raboti naići na jakog protivnika ne samo u međunarodnom sindikalnom „pokretu, koji se već pokazao jedinstven u odbrani SSF, već istovrememo i na otpor radnika i službenika Engleske i Sjedinjenih država Amerike. Dalji razvoj događaja još više će demaskirati i u očima milima #trudbenika svih zemalja razbijače Svetske

sindikalne federacije kao otvorene agente američkih monopola i ratnih huškača.

Miša PAVIĆEVIĆ ENGLESKA

»STUDIO« O BORAVKU MLADIH ENGLESKIH SLIKARA NA OMLADINSKOJ

PRUZI

Engleski umtenički časopis »Studio« u svom januarskom broju objavio je članak o boravku četiri mlada emgleska slikara, „Hortona. Sirla, Skarfa i Hogarta na Omladinskoj pruzi. Za vreme svog boravka u Jugoslaviji, ističe list, mladi engleski slikari upoznali su se sa naporima i poletom jugoslovenskih naroda u radu na izgradnji novog života. Iz razgovora s jugoslovenskim umetnicima oni su dobili zadivljujuću sliku o mogućnostima koje narodna vlast u Jugoslaviji pruža umoetnicima. Za vreme tronedeljnog boravka u Jugoslaviji engleski slikari izradili su oko 200 crteža i slika, od kojih je GO bilo izloženo u londonskoi Lester galeriji, kao i na izložbi koju je priredila Jugoslovenska ambasada u Londonu.

TRANCUSKA

Protesti protiv suđenja američkim komunistima

Stotine hiljada dopisnica svakodnev no stižu u Pariz na adresu A. Džoefersona Keferija, ambasađora Sjedinjenih Država u Francuskoj. Na dopisnicama je otisnut kliše koji pretstavlja američki Kip slobode iza rešetaka, Sa natpisom: »Obustavite proces protiv dvanaestorice! Njima se sudi zato što hoće da ostvare slobodu!« Ove dopisnice izdaje »Odbor za odbranu Dvanaestorice«, protestujući time protiv procesa koji je insceniran da bi se osudili i odvojili od svoga naroda „dvanaestorica rukovodilaca Komunističxe partije SAD.

MANOLIS GLEZOS

Manolis Glezos u tamnici čeka Osuđen na smrt. Lice. nema straha. ' U ćeliji mu grmi silna jeka

S Gramosa,

Pinda, s padina Kozjaka.

I onda, kad je s Akropole Glezos Zastavu skido usred ropske imine,

Srece je tuklo, no on nije prezo

Pređ omčom smrfi. Znao je da s njime Milion ruku posegnu da skine Zastavu tuđu s lica domovine.

Sad zna da idu Gramosom brigade, Kolone brojne partizana Grkya.,

Do neba rastu brda — barikade, Gramose, zoro! Goro, goro mrka!

Riječi ti stoje na kamenom čelu: Zakletva tvrda srcem ispisana;

A pisahu je u jurišu vrelu Rođenom krvlju sedamdeset dana,

Kadđ noć se tamna iznađ rodnog kraja

Nadvije krilom

i rešetke zastre,

Glezosov lik se ozari, pun sjaja:

To s gora svijetle partizanske vatre.

aloe ae eoenaniarna asian sanela beko ani uipaiia n ee ipak nana dune ip rese,

w%

Grigor VITEZ

KRJI?EVNENOVINE = 1 ~ | 3 a O e Dve poruke Teodora Drajzera”

|

Pola gođine pred svoju Smrti, zaključujući svoje delo i završavajući svoj život, Teodor Drajzer, jedan od najvećih književnika Amerike uopšte, a među modernim najveći svakako, uputio je Vilijamu Posteru, pretsedniku američke Komunističke partije, pismo u kome mu je izrazio želju da

stane član Partije. »Protekle istoriske godine — pisao ie Drajzer učvrstile su moie uverenje da će široko učlanjivanje u Komunističku partiju znatno pojačati snage američkog narođa i pomoći mu da, u zajednici s anftifašističkim snagama celoga sveta, potpuno iskoreni fašizam, Ostvari novu svetsku demokratiju, ekonomski progres i slobođu kulture. Ve-= ra u veličinu i dostojanstvo čoveka bili su vodeći princip moga života i moga rađa. Logika moga života i moga dela navode me stoga da zatražim članstvo u Komunističkoj partiji«.

Pismo je objavljeno. Prenela ga je i sva napredna svetska štampa kao svedočanstvo jeđnog od najvećih i najumnijih ljudi savremene Amerike o najsvesnijem i majzdđravijem delu američkog naroda. Demokratskoj svet skoj javnosti ono je odmah »osle rata i pobede nad fašizmom. u pravi čas i u pravo vreme, pokazalo da su najveći duhovi Amerike i najsvesniji đeo američkog narođa prozreli prave imperijalističke ciljeve Trumanove politike i da ne stoje za njima, Američkom narodu Drajzer je, obraćajući mu se preko Komunističke partije, ukazao na pozitivne snage u svetu i Americi, koje su jedine u stanju da osiguraju mir, blagostanje, ekonomski

'progres i slobođu kulture. Za Draj-

zera samog, najzad, to pišmo pretstavljalo je krajnji bilans njegovog života i njegovog književnog dela pisac »Jedne američke tragedije«, »Se stre Keri« i niza drugih đela u kojima je slikan život američkog naroda i nemilosrdnom „analizom prikazana strašna, otrovna i razarajuća uloga koju vrše trustovi finansiski i industriski kugovi u životu naroda Amerike, smatrao se dužnim da narodu, u kome je Kmjiževno delovao i za koji je pisao, pokaže i izlaz iz teškog položaja u koji je doveden. Kako u svojim delima, slikajući Ameriku vemo i kritički, nije našao mogućnosti da dade ili bar jasnije nasluti ono što dolazi i što treba što pre da dođe. on je smatrao da bi njegovo delo bilo napotpuno bez tog izraza vere u radničku klasu i svetlu budućnost koju ona sobom nosi, da njegova književna savest traži da na pitanja koja je postavio u Svojim knjigama dađe potpun i jasan odgovor — odgovor koji bi sprečio da docnije »tumači« i »kritičari« falsifikuiu „smisao njegovog dela. Tako je i došlo do tog pisma Posteru, koje deluje uzbudljivo i potresno kao i ma koja od Drajzerovih majstorskih novela, ono je kruna u Drajzerovom rađu i bez njega bi i

„njegovo delo i njegova ličnost bili

nepotpuni, krnji i manje razumljivi.

»Moje traženje je osnovano na uverenju koga sam se dugo držao i koje se pojačavalo i produbljivalo tokom godina — pisao je Drajzer. — Ja sam čvrsto verovao da je narod, u prvom redu radnici — Sjedinjenih Američkih Država i sveta — čuvar svoje sopstvene Sudbine i tvorac svoje budućnosti«. Drajzer je u tom pismu-poruci istakao veliku i odlučujuću ulogu koju je u borbi protiv fašizma odigrao Sovjetski Savez, »zemlja koja je izgradivši socijalizam dala najveći primer u istorijić, ukazao je da su komunisti bili prvi kojisu podigli glas protiv fašističke agresije u Kini, Abisiniji i Španiji i poveli porobljene narode Evrope u borbu protiv fašizma. »Vodeći svoi narod ka pobedi Tito je zadobio divljenje sveta, Ime Staljinovo voljeno je' od svih slobodnih naroda zemaljske kugle«. Američki komunisti, tvrdio je Drajzer, hrabro su se borili za vreme rata i generalštab a meričke vojske bio je prinuđen da to prizna; oni su pomogli da se produbi naše razumevanje slobodarskih tradicija Amerike: marhsizam im je omogućio da naučno spoznaju snagu radnog naroda kao istorisku silu koja je u staniu da uništi fašizam, spase čovečanstvo i povede ga u borbu za dalji progres, »Besmislena predubeđenja protiv svega onog što se pravilno

· ili pogrešno vezuje uz »komunizam«,

apsurdna su i opasna u politici, zaključio je Drajzer, — »Koncesije antikomunizmu naročito su opasne u oblasti nauke, umetnosti i kulture. Ako naši mislioci i stvaraoci žele da odgovore zadacima koje pred njih

stavlja demokratska kultura,oni treba

da se oslobode straha i iluzija koje

onemogućavaju otvorenu diskusiju ideja«. »Velika« američka štampa prećutala je Drajzerovo pismo — ono u Americi nije imalo veliki publicitet, Njegova poruka je,međutim, s vremenom

samo dobila u važnosti i u aktuelno- ·

sti... Tri godine posle Drajzerove smr= ti, posle niza pokušaja da se Komunistička partija stavi van zakona, posle niza progona kojim su partija, nje no članstvo, napredna štampa i napredni ljudi uopšte, bili izloženi od strane zloglasnog Komiteta za ispitivanje antiameričke delatnosti i Federalnog istražnog biroa (FBI), i sam Foster, kome je pismo bilo upućeno, sa jeđanaest drugova iz rukovodstva Partije, izveden je pred sud pod lažnom optužbom da je pripremao izdaju zemlje. Među protestima i izjavama kojim su napredni intelektualci Amerike: književnici, umetnici, filmski radnici i naučnici, osudilitajnajnoviji napad na demokratiju i slobodu američkih građana, isticalo se i svedočanstvo Drajzera, a nekako u isto vreme njegovoj pretsmrtnoj odbrani

Komunističke partije pridružila se i

njegova nova — posmrtna poruka, njegova posmrtna knjiga, roman »Sto

ik«, koja u celokupnom Drajzerovom · delu i verovatno u svoj američkoj li-

teraturi pretstavlja najtežu optužbu protiv »američkog načina života« gornjih dešet hiljada: milionera, banka-

ra, pretsednika trustova, — njihovu najtežu osudu. y

_ Roman »Stoik« pretstavlja poslednji, završni deo u Drajzerovoj velikoj 'rilogiji, otpočetoi pre više godina romanima »Pinansijer« i »Titan«, Frank A. Kapervud, koji u prethodna dva romana čas padajući, čaš dižući se, preko zatvora. afera i prevara krči sebi put do multimilionara, finansiskog magnata i »titana«, u početku treće knjige, u šezdeseto] Svojoj gOdini. nalazi se na vrhunci svoje mo-

Teodor Drajzer

ći: njegova imovina u hartijama od vrednosti. u kućama i umetničkim zbirkama, ceni se na preko dvesta miliona dolara. Tek što je završio borbu oko čikaških podzemnih železnica on se baca na novi posao, Ovoga puta ne više sa strašću, ne samo zbog za rade — on ima više nego što bi mogao da potroši — nego više po sili mehanizma kapitalističkog sveta. Još je u snazi, o svakom njegovom pokretu piše štampa, na vrhuncu je svojih fi< nansiskih uspeha, u Njujorku ima ve= liku kuću, specijalno građenu za mu= zej. punu slika, starina i dragocenosti dobavlienih iz Evrope — to daje naročito dostojanstvo njegovom finansiskom i društvenom ugledu — žena mu živi u Njujorku, jednu ljubavnicu ie poslao na putovanje u Mivropu, dri ga umire, treća, sa kojom počinje roman, trideset pet godina Je mlađa od njega. a ipak — on je sam, Najveći i najbolji deo života je prošao, na njegovoj kosi nataložile su se sede. pred njim je još svega pet, dešet, u najboljem slučaju petnaest godina života, postigao je sve što bogat čovek može da postigne u Americi, a ipak, kad sačini bilans svoga života, ' šta od svega toga ostaje? — Kao i žalosni junaci jednog od najmračnijih Ploberovih romana, i on može samo da se seti ponekih scena sa SVOjim ljubavnicama.

Berenisa. sadanja njegova ljubavnica, koju je kao njen tutor desetak godina izdržavao i pripremao za sobe, nagovara ga da krenu na odmor u Tivropu. Na jednom brođu putuje Kapervud sa svojom ženom — fotografije i članci u štampi treba da pokažu javnosti moralnu čistotu i bračnu harmoniju koji vladaju u krugovima gornjih deset hiljada, — na drugom brodu putuje Kopervudova ljubavnica sa svojom majkom, Po specijalnom zadatku putuje u Evropu i mister Tulifer (iz porodice Tulifera, država Misisipi), dendi iz njujorških salona, koji, već odavno bez pet para u džepu, živi od pozajmica, od društvenih veza i novaca svojih ljubavnica. Kapervud ga je po savetu Berenise najmio da za dvesta dolara mesečno bude ljubavnik njegove žene za vreme dok se svi četvoro budu bavili u Evropi... To je potka američkog načina života ove grupe ljudi, isečene iz američke stvarnosti, i osnova Drajzerovog romana.

'U Evropi Kapervud nastavlja s poslovanjem. Tako se roman dešava početkom ovog veka, negde oko 1905 pisan je mnogo docnije, pred Drajzerovu smrt, — Drajzer je u nj uneo mnoge elemente iz savremene stvar– nosti kapitalističkog sveta. Uočavajući dalekovido promene koje su za vreme Drugog svetskog rata nastupile u odnosima snaga kapitalističkog sveta, Drajzer je pretstavnika američkog finansiskog kapitala uputio baš u London da bi onde od engleskih kompanija, slabo organizovanih, bez dovolinih finansiskih sredstava, kupio akcije londonskog metroa, modernizovao ga i učinio ga rentabilnim pređuzećem koje će odbacivati velike profite. Londonske kompanije, koje bi htele da profite zadrže za sebe, uzalud se bore da zadrže koncesije, One ne mogu da sakupe dovoljno finansiskih sredstava. a Kapervud je našao načina da savlada sve zakonske prepreke i našao zastupnike i u samom parlamentu — engleske lordove od stare loze koji mu prodaju komad po komad engleskog tla, Pred

silom novca kapitulirale su i nadmenost i ekskluzivnost višeg engleskog društva, Amerikancu skorojeviću Kapervudu, za koga se zna da je bio i po zatvorima, otvaraju se sva vrata; njegovu ljubavnicu primaju kralj i kraljica. Berenisa stanuje u letnjikov cu koji joi je iznajmio jedan lord, koji se, uostalom, bavi i sitpim bankarskim poslovima, a Kapevurd kupuje najlepše engleske slike: Turnera, Rejnoldsa, umetničke kolektije, i sve to šalje u Ameriku. Engleska vrši opštu rasprodaju i nema snage ni da OZbiljno protestuje; nekolike interpe= lacije u Parlamentu lako su ućutkane.

To je drugi deo romana. Treći počinje Kapervudovom iznenadnom bolešću. Vraćajući se sa lečenja u jednoj od evropskih banja on slučajno odlazi na neki koncert u Parizu. Silno mu še svidela muzika »nekog« Šopena. »za koga je ranije znao samo po čuvenju«. posetio je Šopenov grob na pariskom' groblju,. od vodića je

BROJ BH

doznšo za Bizea i De Misea i odlučio da sebi i ženi sagradi grobnicu u Njujorku. Godnu dana docnije umro je u jednom od njujorških hotela, Njegova žena saznala je za njegove ljubavnice i neće ni leš da mu primi u kuću. Akcije njegovih preduzeća odmah su pale. Razni rođaci, poverioci, kompanjoni, pravni savetnici, sudđovi i advokati razvukli su u roku od pet godina celokupno njegovo imanje, Kuća u Njujorku i galerija slika otišle su na doboš. Kapervudova udđo=vica umrla je u najmljenom stanu. Od svega sjaja i bogatstva, od sveg životnog dela Kapervudovog, kao jedini trag njegovog delanja i postojanja, ostao je na njujorškom groblju neukusni spomenik u — grčko-roman skom stilu.

Teško je naći porazniju kritiku »američkog načina života«! Roman jj pisan mdirmim. dokumentovanim i ob= Jektivnim načinom kritičkog realiste Za celokupnu sliku američke stvarnosti u njemu nam nedostaju prikaz života radničke klase i, farmera, rasne diskriminacije, ekonomske krize i njenih posledica i mnogo što šta što ka= rakteriše Život savremene Amerike, No Draizer sebi očigledno u ovoj knji-> zi nije ni postavio takav zadatak on je nastojao da ga reši u drugim svojim knjigama i celokupnim svojim književnim delom, — u romanu »Stoik« on je hteo da dade istinitu sliku života američkih bogataša. isečak iz američke stvarnosti, istinit, dokumentaram i upečatljiv, lišen svih velova, šminke i ostalih sredstava za Udepšavanje kojim se služi američka propaganda. Iz takve perspektive i u takvom vidu mogao je američku stvarnost sagledati samo čovek koji je nikao iz naroda i celog svoga veka, sve do svoje smrti, ostao vezan sa njime.

Američka zvanična kritika napala je roman. ali ne otvoreno — plašila se velikog Drajzerovog autoriteta nego podlo, iz prikraška, Pisalo se da je šteta što Drajzer nije uspeo da dovrši roman, da ga dotera i »ugladi mnoge grubosti«. Izdavačko preduzeće dodalo je kraju romana nekoliko stranica vrlo sumnjivog teksta, nađenog navodno u njegovim beleškama, koji bi trebalo đa pretstavlja posled= nje stranice romana koji Drajzer nije uspeo da završi. Ali ni najdrskiji kritičari iz Lisovog koncerna nisu mogli “da prebace Drajzeru da je bio · neobjektivan, da je preuveličavao, da je dosoljavao. Naprotiv! Oni su mu zamerili i zameraiu mu što nije lagao — što nije »osetio« svu veličinu i patos istinskih junaka i heroja moderne Amerike. vojskovođa i stratega finansiskog kapitala i konkvištadora epohe imperijalizma.

Američkom imperijalizmu i ame= ričkoj propagandi neobično je važan mit o suprematiji američkog nadčoveka: giganta, »titana« — koji iz svoje sobe običnim. pritiskom dugmeta pokreće vozove i brodove, stavlja u pogon mašinerije fabrika, upravlja avionima koji su brži od. zvuka, proizvodi atomske bombe, poznaje tajnu kato se izbegava ekonomska kriza, raspolaže ogromnim bogatstvima.. ne= iscrpnim mogućnostima i od čije volje zavisi sudbina miliona ljudi. Takvom propagandom plaše se u Americi .deca po bioskopima, a odrasli ljudi preko stripova i petparačkih romana. U međunarodnoj politici ulogu toga bauka i Šajloka-zelenaša igraju atom= ska bomba i Maršal i njegov plan; teorijom o opštoj, tehničkoj, organiza= ciono, i drugoj supremabhbiji američkog čoveka, američka diplomatija pravda i svoju oružanu intervenciju u Grčkoj. Kini i Indoneziji, Zasluga je Drajzerove knjige što je doprinela da se razbije mit o Rokefeleru, MorpBanu Karnedžiu — raznim Kapervudima i njihovim fondovima i fundacijama, i prikazao ih u pravom svetlu: kao nadđuvene mehure — otrovne i opasne — koji će jednog dana prsnuti i nestati bez traga,

E. K.

CEHOSLOVAČKA

OSNIVANJE SAVEZA ČEHOSLOVAČKIH KNJIŽEVNIKA

Dosadašnji Sindikat čeških pisaca i Društvo slovačkih pisaca ujedinjuju se u zajednički Savez čehoslovačkih književnika. Savez će obuhvatiti isključivo književne radnike. Ostali pisci, koji se bave naučnim radom, biće organizovani u Savez naučnih radnika. Svoj zajednički kongres čehoslovački književnici pripremaju za mart ove godine, U istom mešecu izići će i prvi broj književnog časopisa »Novi život«, koji će se rukovodifi socijalističkim realizmom kao svojom idej= nom i stvaralačkom osnovom,

RUMUNIJA

Nagrade za književnost

Povodom proslave prve godišnjice proglašenja Rumunske Narodne Republike, Prezidijum Velike narodne skupštine odlikovao je niz radnikaudarnika, naučnika, umetnika i dru=-

· gih javnih kulturnih radnika, koji su

doprineli borbi rumunskog naroda za socijalizam. Među odlikovanima nalaze se književnici M. Sadoveanu, E, Kamilar. M. Breslašu i M. Banuš, likovni umetnici L. Makovej i M. Vida i kompozitori M. Andriku i A. Mendelson. Nove knjige

Državno izdavačko preduzeće izdalo je niz dela rumunskih pisaca Koji su. se istakli svojim književnim kvalitetima i naprednim stavom u toku poslednjih godina, Među objavljenim delima nalaze se romani »Bosonog« od Zaharije StanMWa, pretsednika Saveza pisaca Rumunije, »Tmine« od Eušebija Kamilara. «Spasavanje« od Aleksandra Žara i knjiga novela rano preminulog proleterskog pisca Alek' sandra Sabhije. 79