Književne novine

GODINA II Adresa uredništva | administracije: BROJ 41 Francuska 7 — Telefon: 28-098

Jedanaesti oktobar DAN USTANKA MAKEDONSKOG NARODA

Kroz svoju istoriju makedonski narod ostvario je mnoge herojske epopeje o kojima je Balkanom kružila legenđa (Ilinden 1903), ali nikada još nije dostigao takvu veličinu kakvu je dostigao danom jeđanaestog oktobra hiljađu devetsto četrdeset i prve gođine. Tokom vekova makedonski narod vođio je borbe protiv svih mogućih porobljivača koji su se smenjivali na njegovoj grbači, protiv fanarista koji su hteli da ga odnarode, protiv begova i špahija, protiv Ferdinandovih i Borisovih »oslobodilaca«, protiv velikosrpskih bankara, banova, četnika i policajaca, Pucale su ustaničke puške, ođ Deljana i Karpoša do Ilindena, krv je potocima matapala makeđonsku zemlju — no još ni jedna ustanička puška nije, kao ona 11 oktobra 1941, oglasila pobedu na vekove, i još nijedna kaplja krvi, kao ona koja je pala na Karađagsko polje u kišnoj oktobarskoj noći 1941 nije tek što je kanula na zemlju počela da cveta i miriše Jepotom. slobode i sreće, lepotom za vekove i pokolenja.

A zašto je tako bilo?

Zato što ni jedanput u svojoj istoriji makedonski narod nije bio u povoljnijim objektivnim i subjektivnim istoriskim uslovima, zato što se nikad njegova borba nije tako tesno preple= tala sa borbom celog čovečansštva za napredak i bolji život, protiv mraka i divljaštva, zato što nikad njegovi Sinovi nisu stajali na tako mnapređnim pozicijama borbe ugnjetenih u svetu za konačno oslobođenje, zato što nikada dotada nije imao tako monolitno &livene snage, zato što nikad nije bio tešnje povezan sa ostalim. jugoslovenskim narodima i zato što njegova borba i oslobođenje nikada tako jasno nisu bili isto toliko stvar Srbina, Slovenca, Hrvata, Bosanca, Crnogorca koliko i njegova, zato što nikad nije stajao pod tako nepokornom, osiobodilačkom i pobedničkom zastavom marksizma-lenjinizma kakva je bia zastava Komunističke partije Jugoslavije, kojoj je na čelu stajao drug Tito!

I pobeda je morala doći.

T došla je — donesena na rukama natopljenim krvlju sinova svih jugoslovenskih naroda! Zato makedonski narod i smatra danas s pravom da njegova istinska istorija slobodnog naroda počinje tim danom — Jedđanaestim oktobrom hiljadu devetsto četrdeset i prve.

No put do Jedanaesiog oktobra nije bio ravan i Jak, već kudikamo teži nego li kod ostalih jugoslovenskih naroda. Ne zato što nije bilo uslova i želje za borbom, već zato što šu još tada izvesna »braća« i »prijatelji« iz ređova rukovodstva BRP(k) nastojali svim snagama da &e makedonski narod iz” dvoji iz bratskog fronta borbe sa Ostalim jugoslovenskim narodima, da ga sa njegovih revolucionarnih pozicija, na koje su ga doveli Komunistička partija Jugoslavije i drug Tito, odvuku u blato oportunizma, čekanja na ruku milosnicu Crvene armije, u blato izdaje stvari revolucije i radničke klase.

I dalje, zato što se u toj »bratskoj pomoći« nišu (kao uostalom ni danas) birala sredstva za borbu, počev od direktnog podmetanja svakovrsnih EvOzdenih šipki u točkove borbe, do kleveta i laži, i š%5 je pred makedonskim narodom i njegovim prvoborcima-komunistima stajao istoriski zadatak smelog, beskompromisnog i nemilosrdnog juriša na sav taj izdajnički o loš uz svakodnevnu borbu protiv krvavVOg okupatora, koji je izobilno {i revnosno koristio »nesebičnu pomoc 8 druge strane fronta« za desetkovanje i mwmištenje najboljih sinova naše Partije i naroda.

No makar koliko bio težak taj put,

makedonski narod vođen od svojih ist ernih sledbenika Tita, redno Ba Je oktobra 1941 stao

rešao ga je i 11 ; na liju borbe već kao pobednik.

To što je put od 11 oktobra 1941 do prvih dana oslobođenja vodio kroz nadčovečanske napore, što je na tom putu trebalo savlađati najteže prepreke, ne otupljujući oštricu borbe na oba fronta, što je trebalo suprotstaviti se mnogobrojnim divljačkim nasrtajima i ofanzivama trostrukog oki patora i domaćih izdajnika, kao 1 »prijatelja« i »braće« iz BRP(k) koji su pravili medveđe usluge — SVe to za makedonski narod nije bilo ni neostvarljivo ni nesavladivo,

I on je to savladao.

TI on je svoje vekovne

wbu ostvario! | ka EOO kob je borba bila bliža svom pobedonosnonmi završetku, ukoliko je osnovno oružje — bratstvo 1 jedinstvo sa ostalim jugoslovenskim „narodima, kao i sa nacionalnim manjinama na teritoriji same Makedonije — pos 0 Jo sve oprobanije i, prekaljenije, MKD liko su samim razvitkom borbe 559; Y okupatora nicale i afirmirale se dt novog društvenog uredan 08 liko je bes i sa strane okupa OPOPUNER »prijateljske i bra strane {ir

i eći i bezočniji. „,

' r kad su osvanuli prvi dami aa proleća — vekovne željene i u

snove kroz tu

Kole ČAŠULE

rođene slobode Makedonije — sunčani zraci su otkrili na makedonskoj zem»

. lji paljevine, zgarišta i ruševine, a u

srcima Makedonaca neugasivi polet slobodnog Titovog čoveka, njegovu titovsku smelost i pobedničku veru. Osvetili su veliki preporod koji se raširio prvi put posle mračnih vekova ropstva. Ogrejali su narod koji je prvi put postao gospodarem svoje zemlje i sudbine.

I u te dane, kao i u dane velike narodne revolucije, sa „svakim novim Jedanaestim oktobrom, sa svakom

novom gođinom obnove i izgradnje, Sa svakim novim uspehom u borbi za Titov plan, venac pobede makedonskog naroda bio je sve veći, sve raskošniji. Kao što su se za 11 oktobar tokom

svojom glavom 'kao od pre godinu i po dana do danas. I nije ustuknuo.

Gruđima, u kojima bije po prvi put

posle mračnih vekova ropstva Oošlobo- ~

đeno srce i čiji svaki otkucaj znači pravdu i istinu — pošao je zajedno

sa 6vim jugoslovenskim „narodima u ·

susret zlokobnom nožu da ga za navek otrgne iz ruku brata-mebrata i svojim rukama i grudima doprinese da se odbrani blago čovečanštva, da se odbrani nauka proletarijata;

I nikada kao danas nije bio čvršći, silniji i jedinstveniji, i nikad tako sliven u jednu dušu sa svojom braćom, ostalim jugoslovenskim | narodima, i nikada tako lep i čist sa Istinom na licu, sa Pravdom u duši,

Nikola Martinoski: Partizanska kolona

rata vezivale sve najkrupnije pobede, tako su se posle oslobođenja za taj najveći praznik makedonskog naroda vezivale nove pobede graditelja na svim poljima borbe i života makeđonskog naroda.

Za 11 oktobar vezani su svi najznačajniji kulturni događaji, koji su se kao i sve drugo prvi put rađali slobodno » slobodnom makeđonskom tlu.

Počele su rad kulturne ustanove, kakve ranije nisu postojale, odigra» vale su se veličanstvene manifestacije preporođenog naroda — oktobarski festivali, procvetao je svestrani kulturni preporod, nicale su Sve nove škole i radne pobede, triumfovalo je

| bratstvo i jedinstvo naroda, kroz sve

to je značaj 11 oktobra iz godine u godinu sve više rastao.

Tokom a&voje istorije makeđonski narod je prošao kroz mnoge škole borbe, no velika narodna revolucija i izgradnja socijalizma su njegova najveća revolucionarna škola, iz koje je on izišao kao pobednik — nadmašivši sva maštanja i zanose pokoljenja ...

Više puta, u teškim danima borbi za svoju slobođu, makedonski narod je osetio šta znači bratska, od srca pružena ruka ohrabrenja, više puta je naslonjen na bratsku ruku jugoslovenskih naroda savlađivao teške prepreke. Takvu ruku koja mu je pružena U .

danima narodne revolucije, tako snažnu i nesebičnu pomoć kakvu su mu pružili svi jugoslovenski narodi pod rukovodstvom Partije i Tita — on nije nikad, kroz sve vekove ni osetio ni stegao. I narod je uzvratio bezgra=ničnom, granitnom ljubavlju i vern9" šću Titu i Partiji.

Više puta u svojoj istoriji makedonski narod je osetio nad sobom 78mah i pijuk bratoubilačkog noža upravljenog u njegovo Srce, više puta je krv sa njegovih ruku, koje su hvatale za oštricu noža da bi ga odbacile, tekla natapajući zemlju koja je od

muke &tenjala. No nikad on nije čuo zlokobniji i bešnji fijuk bratoubilačkog noža nad

___ _______- xi U ŠOŠTANJU JE OTRRIVENA SPOMEN-PLOČA PESNIKU BORCU KARLU DESTOVNIRU KAJUHU

U Šoštanju, na kući u kojoj se rodio mladi slovenački pesnik i partizanski borac Karlo Destovnik-Kajuh, &večano je otkrivena spomen-ploča.

Sekretar Sreskog komiteta Narodne omladine Antun Tomič govorio je o velikom doprinosu slovenačke omladine u Oslobodilačkom ratu i U gradnji zemlje, a član Centralnog komiteta Narodne omladine Slovenije Petar Rot govorio je o radu palog pesnika-omladinca. I ništa ga nije zbunilo. Ni zlokobna maska »brata«, »prija=

telja« ni »autoriteti« ni zlokobna. bukureštanska anatema, ni kremljanske salve i budimpeštanski manevarski pucnji iz informbiroovskih oružja... nikakve mohnstruozne klevete... ništa... Jer on je već saznao istinu, jer mu je, kako ga Je Tito naučio, ona iznad avega i najdraža i jer je dah laži, kleveta i podmetanja već mnogo ra-

'nije po njegovom ogavnom šsmradu

osetio i navikao da oseti i jer su, mu takve »bratske« maske više puta o glavi rađile...

Zato je i tako odlučno pristupio no» voj, težoj od svih wdosadašnjih borbi — đa: pobeđama u izgradnji socijalizma, izvršenjem i premašenjem Petogodišnjeg plana, da a&vojim herojskim delima razbije svu laž i učini da još jedanput zasija čista i svepobedna istina marksizma-lenjinizma.

Kole ČAŠULE

BEOGRAD, UTORAK, 11 OKTOBAR 194) GOD.

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

ŠKOLA HEROJA

Trideset godina rada i borbe naše omladine jesu bogati životopis njenog heroizma ispisan nebrojenim smjelim akcijama, a3vjesnim žrtvama i &amo-

odricanja u ime najplemenitijih cilje-.

va — u ime &lobođe i buđućnosti. I kađ prelistamo faj bogati životopis pred našim se očima ukazuje čitav jedan svijet u kome su živjeli i borili se divni ljudi, puni revolucionarne strasti i vatrene ljubavi za &voju zemlju za koju &agorjevaju i povezuju sve svoje misli, snove i životne planove. Svi ti mlađi ljudi su se rađali, borili i žrtvovali u burnom vremenu,

kroz koje su oni probijali puteve o-

vim našim socijalističkim danima i bili njihovi svjetli vijesnici. Jer likovi tih mlađih komunista su zaista uvijek zračili najljepšim nađanjima i snovima o boljoj budućnosti, čije su ideje bile ovaploćene u njima i njihovim djelima.

Danas je nemoguće ni izbliza u nekoliko riječi ocjeniti i iscrpsti sav onaj ogromni revolucionarni rad koga su oni kroz trideset godina izvršavali iz generacije u generaciju. Istori-

ja njihovog revolucionarnog rada i ži- |

vota je velika epopeja koju je moguće jedino vjerno odraziti u velikim umjetničkim djelima na kojima bi se naša omladina učila kako se nesebično voli domovina i svjesno žrtvuje za nju kada je za to potrebno. ~

Čitava istorija borbe naše omlađine izgleda nam danas kao velika dugogodišnja škola kroz koju su prošle generacije mlađih ljudi i položile ispit svoje zrelosti kroz burne | teške revolucionarne borbe. U spisku imena mnogih znanih i neznanih učenika te škole, nama danas naročitom svjetlošću svijetle likovi najboljih među najboljima, neustrašivih đaka naše Partije i revolucije, smjelih vođa Omladine koji su, zajedno sa hiljadama drugih, rađomikrvlju spisalinajljepše stranice istorije omladinskog pokreta i uzdigli ime naše omladine do heroizma. i

Ono što naročito pada u oči, kad listamo po stranicama te velike istorije naše mladosti. jeste velika vjera u POI revolucije i nepokolebljiva oda 'ost našoj Partiji. Kada :je bijesni--

la monarhofašistička diktatura ti mladi komunisti su neustrašivo ginuli od žandarmskih kuršuma ipo zloglasnim »glavnjačama« na najstrašnijim mukama, ne pokleknuvši ni za trenutak pred klasnim neprijateljem. Poučna je, i upravo veličanstvena istorija ra da, života i tragične smrti sedam sekretara Saveza komunističke omladine Jugoslavije. U vremenu kada se diktatura kralja Aleksandra ognjem i mačem obračunavala sa Revolucijom, a izdajnici u rukovodstvu naše Partije, bacili provokatorsku parolu »oružanog usfanta« za koji nisu postojali nikakvi realni uslovi, mlađi komunisti su, vjerujući u Partiju i disciplinovano jzvršavajući njene direktive, uzimali oružje i ginuli na ulicama i u tamnicama sa poklicima »Živjela KPJ«, »Živjela revolucija«. Paja Morganović, radnik, sekretar SKOJ-a, jedan od saradnika Đure Đakovića, podlegao je u zagrebačkoj glavnjači pod najstrašnijim mukama, a da nije rekao ni riječi klasnom neprijatelju. On je iz zatvora svojim drugovima poslao pismo koje je svojom krvlju napisao: »Drugovi, nemojte me računati među živim. Policija ođ mene nije ništa saznala i neće saznati. Nastavite borbu. Srećan sam što sam izdržao.« Kada je uhapšen u Skopliu Janko Mižić bio je izložen najžešćim mučenji-

LAZAROPOLJE, (0DLDMXLARK)

Drugarite čudna pešna peat, na dušata izgrevuva zora,

a pesnata rasne i se lee,

se odziva od gora vo gora.

Dve godini Ljuba kaj ja šluša, dve gođini pod planinsko nebo, i se pojke i rasne vo duša,

i ja nosi sekade so sebe,

— Drugar naš si — Se veli vo nea koj da biđeš i od kade da si,

ako nemaš nad glavata strea,

ako nekoj drug Te strvno gazi;

ako nemaš den koj što ke bide den za smea i za radost veten ako. doma koga ti si ideš

na šsofrata nema što da sretneš,

Drugar naš si, Stani! Dojdi ovđe! Vo gorata drugar drug te čeka, od raskrilen veter širen povev,

i pesna od planinskata reka.

Vo rađe ke zemeš puška cvrsta,

pred drugari kletva ti ke dadeš E _ _ sć dodeka bie tvojto srce |

Ja go gonis toj što naš ne jade.

A utreden... vo našeto šeio ke bideme site kako eden,” eden ke ni bide — eden de]ot,

i na site ramno ke ni sledi...«

Gogo IVANOVSKI

Risto TOŠOVIĆ

ma, a poslije neuspjelih »saslušanja« poslat u Zagreb pješice, okovan u pratnji žandarma od jedne žandarmeriske stanice do druge, kako su nekada carski inkvizitori slali političke osuđenike u Sibir, da ga kasnije, poslije puštanja na slobodu pošto nisu imali nikakvih dokaza, zajedno sa Mijom Oreškim, mladim građevinskim radnikom i sekretarom SKOJ-a, ubiju prilikom napada policije na kuću u kojoj su stanovali. I ostali sekretari SKOJ-a — Kolumbo, Aga, Debeljak i Šnajder, — poginuli su takođe izvIšavajući časno svoj partiski zadatak. Kolumbo i Aga iz zasjede kada su išli na sastanak, Šnajder u zeničkoj

„»ćeliji smrti« pod najgorim mukama,

a Debeljak u sukobu sa policijom.

Putem ovih sekretara — heroja pošli su mnogi mladi ljudi naše zemlje. Njihove osobine ispoljile su se kasnije masovno l:od naše omladine, prije svega kod mladih komunista, kada je na čelo naše Partije došao drug Tito. SKOJ je tada stao na čelo širokog naprednog omladinskog pokreta, a osobine mladih komunista su sve 'masovnije počele da usvajaju široke mase mladih ljudi, Ali, ovde je od 'osobite važnosti činienica da je to usvajanje od omladine osobina mladih komunista dobilo svoj najmasovniji oblik upravo onda kada su mladi komunisti i riječima i djelom u očima omladine postali ne samo nepomir ljivi borci za Revoluciju, već i najdosljedniji patrioti koji borbu za pobjedu Revolucije nisu nikada ni za 'trenutak odvajali od borbe za nacionalnu nezavisnost svoje zemlje, a naročito u vremenu kada su fašistički osvajači već pružili svoju osvajačku ruku nad njom.

Tridesetogodišnji put SKOJ-a, a naročito posljednjih dvanaest godina to potvrđuje svakom akcijom koju su

mlađi komunisti vodili. I borba za je-.

'dinstvo mlađe generacije je vođena "upravo kroz borbu protiv planova fašizacije naše zemlje i njenog porob-

ljavanja od fašističkih osvajača. Ka-'

da se sjećamo tih sudbonosnih dana po našu zemlju, u našim siećanjima

„jskrsavaju -oni vatreni. mladići, koje

čas vidimo kako sa govorničkih tri, bina ulivaju u naša srca smjelost i ljubav prema rođenoj zemlji, čas kako neustrašivo idu pred nama na uličnim demonstracijama, čas na omladinskim izletima sa borbenim i antifašističkim pjesmama na usnama, čas pred dobrovoljačkim omladinskim bataljonima gdje uče omladinu rukovanju o-

ružjem, pripremajući je na taj način najstvarnije za odbranu nezavisnosti naše zemlje. Kađ sagledamo sve te ogromne napore nama postaje sasvim razumljivo zašto su se oni i hiljade mladih zodoljuba s njima zajedno tako

lako i bez predomišljanja odazvali na

poziv naše Partije u borbu protiv fa'šističkog okupatora i domaćih izdajnika, iako-su bili svjesni šta ih sve čeka "u toj borbi, iako su bili svijesni da mogu u toj borbi i poginuti. I baš 'je, eto, u-tome sva veličina, svo herojstvo naše omladine koja je'išla u borbu i svjesno žrtvovala svoju mladost. ' : i

Poslije onoga masovnoga heroizma omlađine u ratu čime se, poređ oštaloga, odlikovala naša Revolucija, sasvim je razumljiv ogromni radni polet omlađine u izgradnji socijalizma, Kad smo gledali one divne mladiće i deVojke na pruzi Brčko—Banovići, Šamac—Sardjevo, a koje gledamo danas na Autoputu i mnogim drugim gradilištima Petoljetke, mi se ne možemo oktrgnuti od misli da ta vedra i poletna mladost, zraditeli velike budućnosti, ostvaruje i snove onih mnogobrojnih. mladih ljudi koji su dali svoje živote za našu slobodu, da sa njom danas maštaju i oni o svojim planovima u budućnosti, da i oni 6a njom zamahuju pijukom u vlažnu zem lju i krče put socijalizmu kroz bespuĆa naše vjekovne zaostalosti,

Kad se osvrnemo na pređeni put i gledamo ga sa naših velikih socijalističkih gradilišta lik naše omladine izgleda nam mnogo uzvišeniji i ljepši, bogatiji i čistiji, upravo radi toga nei:scrpnog vrela njenih muladalačkih, borbenih, revolucionarnih i stvaralačkih snaga. Ona nas danas, kađa je srećemo pod zastavama radnih brigada, napaja vjerom u našu budućnost koja je u njoj oličena. Ali, kada čujemo njenu vedru graditelisku pjesmu, u času kada na našu zemlju nalijeću talasi najžešće bure koja nas je bila u našoj burnoj istoriji, kađa 6e oko nje pletu najgnusnije laži i pod vale, mi znamo da to ne pjevaju bezazleni mladi ljudi koji nisu svijesni teškoća i opasnosti koja im prijeti, već naprotiv svijesni graditelji socijalizma koji sav žar svoje mladosti uziđuju u građevine naše Petoljetke, upravo rađi toga što su avijesni i uvjereni u istinitost i veličinu „svoga djela za čiju odbranu su uvijek sprem ni isturiti svoje mlađe grudi najžeš“ ćim i najstudenijim burama, neustra–šivi i nepobjedivi u ljubavi prema svojoj socjalističkoj domovini. A oni su tu svoju spremnost već bezbroj puta djelom dokazali i dokazuju.

Podela prvih Levsžtikovih nagrada

Izdavačko preduzeće »Mladinska knjiga« u Ljubljani, posle savetovanja sa žirijem, podelilo je 1 oktobra Levstikove nagrade za 1949 godinu,

Nagrađeni su književnici: Prežihov Voranc za »Solzice« (30.000 din.) France Bevk za »Otroška leta« (20.000 din.), Tone Seliškar za »Mule« (20.000 din.), Josip Ribičič za pozorišni komad »Tinče in Binče«. (10.000 din.), Katja Špurova za reportažu »Plugi orjejo« (10.000 din.); akademski slikari: Maksim Gaspari za ilustraciju »ŠuriMuri velikana« od Čulkovskog, France Mihelič za ilustracije Vorančevih »Solzica«, Marij Pregelj za ilustracije Bevkovih »Otroških leta«, Riko Debeljak za ilustracije romana »Beli se usamljeno jedro« od Katajeva, France Podrekar za ilustracije »Butalcev« od Milčinskog i slikar Ivo Šubic za ilustracije »Nejčela« od Hudalesa,

Prilikom „podele nagrada u ime »Mladinske knjige« govorio je knj ževnik Ivan Potrč, On je istakao da je Levstik prvi klasik slovenačke omladinske književnosti, Njegova poezija i proza su jednostavne i bliske narođu po izrazu, duboko ljudske po sadržini, Levstikova pripovetka o Martinu Krpanu ostaće u slovenačkoj književnosti primer da je koren istinske literature u zdravim snagama naroda. Najbolji slovenački pisci ostali su verni ovim principima, verni naprednim težnjama svog naroda.

Sekretar CK. Narodne omladine Slovenije Hočevar zahvalio je nagrađenim umetnicima na njihovom radu, podvlačeći kako naša nova goheracija 8 velikim interesovanjem prali rad umetnika, iz koga upoznaje gorčine starog, prošlog života, oživljava uspomene na dane naše oslobodilačke borbe i narodne revolucije, u kojoj je omladina dala svoj herojski udeo, uči kako se voli otadžbina i vaspitava se da u svakom trenutku da sve svoje snage za njen procvat.

»Zato je ljubav pionira i omladine prema knjizi vrlo velika — rekao je drug Hočevar — imamo mnoštvo primera koji svedoče da je knjiga postala njihov najdraži prijatelj i vašpitač. Gorki je napisao da je najteže i mnajodgovornije pisati za omladinu. Veruiem da će naši omladinski. pisci uspešno izvršiti svoje zadatke, naročito u ovo vreme, kada SKP(b) postavlja na glavu sve moralne ljudske

i proleterske vrednosti. Naša omlađin- .

skan literatura mora na svoj način da

-usnadi u šrca mladih one vrline koje

imaju maša Partiia i komunisti, kao \

što su srčanošt, principijelnost, bezgranična odanost svojoj domovini i stvari internacionalizma, odlučnost i nepokolebljivost u borbi za pravđu i istinu. Samo tako vaspitana omladina dostojno će preuzeti slavne tekovine starije, generacije i dalje ih obogatiti.

Nama je duboko žao za zločine koje vrše agenti Informbiroa nad „omladinom, „Bugarski omladinski list objavio je seriju članaka o tome kako je rezolucija „Informbiroa najdivniji dokumenat za ideološko vaspitanje omladine. Šta se drugo i može. očekivati od. ljudi koji su izgubili svako osećanje za ljudško dostojanstvo i koji laž, licemerštvo, klevetu i zločin proglašavaju za sOcCijalistički moral! n SN

Na kraju je, u ime nagrađenih, go vorio književnik France Bevk.

Đorđe Krstić (1851—1907): Seljankg

——

OOaa aa O Ka OMA PA avi i rack