Književne novine
год. 1 БР. 13 Ж ЦЕНА 20 ДИН.
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 8 АПРИЛ 1954
Лист излази сваког четвртка
ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
НОВА ДЕЛА | НАШИХ ПИСАЦА
5 ОСЛЕ 1952 године, која је, може се са сигурношћу рећи, била најплоднија го"дина од ослобођења до данас у погледу књижев-
не продукције чланова нашег Удружења, долази прошла у којој је број објављених дела био знатно мањи. Док је 1952 године број објављених. књига износио 56, ова последња година бележи укупно 30, што значи скоро за половину мање. Било би, међутим, неоправдано тврдити да 0овај квантитативни пад У дела наше савремене литературе долази једино и искључиво као последица мање књижевне — активности најших савремених лисаца. Сви знаци говоре да се код нас дешава управо супротан процес. _ Рукописа најразличитијих врста је све више, дела готових за штампу има у све већем броју, а издавача је све мање. Механичка примена привредних мера и прописа новог привредног система и на сектору издавачке делатности довела је до ове појаве. Услови за штампање књига савремевих домаћих писаца веома су тешки ин сложени, јер је несумњиво да излавачи, маколико били шпроки и увиђавни, не могу у привредној пољ „литици својих предузећа да не воде рачуна им о трговачком, чисто рачунском моменту, Поскупљење хартије и 'штампарских услуга, потреба за дотирањем скоро сваке домаће књиге и, најзад, веома висока цена скоро сваке домаће књиге на тржишту, учинили су да приличан број домаћих књижевних дела лежи У излавачким предузећима без могућности да ускоро угледају света, Па и оно што је досада од појединих издавачких предузећа објављивано и објављено, сем ретких изузетака, дошло је у књижарске излоге уз велика натезања и кубуре. Овај проблем, п врло болан и врло тежак, већ више пута је потезан у јавности, али његовом макар и делимичном решењу није се ни до данас приступило.
У протеклој годтни објављено је, од укупне књижевне продукције, омана: „Јаруга“ Богдана Чиплића, „Зло прољеће“ Михапла Лалића, „Грабанцијаш“ _ Михаја Мајтењиа, „Гавран на звонику“ Мирка Вујачића и дечји роман „Салаш у Малом риту“ Арсена Диклића.
Књиге приповедака су објавили: Бранко Ћопић („Љубави смрт), Надежда · Илић-Тутуновић _ („Препуна чаша“), Младен Ољача („Шапат борова“) и Јара Рибникар ли („Деветог дана“).
Збирке стихова обја» вили су: Бранко Л. Ла-
заревић — („Свирајка од
зове“ и „Акварели“),
Слободан Марковић
(„Морнар _ на коњу“), , Миодраг Павловић
(„Стуб сећања“), Оскар Давичо (поема „Човеков човек“), Васко Попа („Кора“), Душан Мажић („Багдала“), Мирко Бањевић („Сутјеска“). | Од књига есеја по критика објављене су следеће: „Предговор за неколико ненаписаних романа“ ' Марка Ристића, брошура о Емилу Зопи Душана Матића и „Чланци из · књижевности Вида Латковића, " Једина драма штампана у прошлој години би, ла је „ЈЂуди без вида од Јосипа. Кулунџића. У Ђеоградском _ драмском позоришту, изведена је драма. •; Смена“ Јожефа Дебреценија. · Историске · монографи- - ба
издавању.
је објавили су: Душан Баранин („Прота Матеја“) и Божидар Ковачевић („Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку“ и „Вук Караџић“).
Књиге мемоара су објавили: Живко Милићевић („Друга времена“) и Јанко Ђоновић („На леђима Апенина“). Из области дечје литературе објављене су књиге: _ Гвида Тартаље („Загонетке“ и „Дечји пријатељи“), Бранка Ћопића („Приче испод змајевих крила“) и Десанке Максимовић („Петрова успаванка“).
Најзад, у прошлој години је публикована и „Антологија старије српске поезије“ коју је приредио Младен Лесковац.
Преводе су у току прошле године објавили Рокса Његуш, _ Станислав Винавер, М. М. Пешић, Бора Недић, Велимир Живојиновић-Масука, Ђуза Радовић; Ели Финци, Никола Трајковић, Душан Милачић, Сима Пандуровић, Бошко Петровић.
Поред тога у припреми за штампу налазе се и дела неких наших писаца, чланова Удружења књижевника Србије. Највећи број рукописа изићи ће као посебна издања издавач“ ких прджузећа „Просвета“ и „Новог поколења“. У току ове године, У издању „Просвете“ изићи ће књиге: Велибора Глигорића („Српски реалисти“, студије), Десанке Максимовић („Страшна „игра“, приповетке), Ота Бихаљи-Мерина („Мала земља међу световима“, путопис), Младена. Ољаче („После поноћи“, роман), Ивана Ивањија („Човека нису убили“, роман), Николе. Дреновца („Дозреле влати“, песме), Николе Трајковића („Госпођа из велике собе“, роман), Душана Ђукића (,Жетва у сјенци“, песме), ЈЉубише Јоцића („На рубу ноћи“, драма), Десимира Благојевића („Долазак међу цврчке“, песме), Ристе Ратковића („Са оријента“, песме), Славка Вукосављевића („Померене звезде“, песме), Мирка Вујачића („Лирска проза“) и Милана Богдановића („Стари и нови“ — У, критике), У издању издавачког предузећа „Новог поколења“ у току 0ове године изићи ће књиге: Александра Вуча („Распуст“, роман), Јанка Ђоновића („Бусење“, песме), _ Ота Бихаљи-Мерина („Есеји о немачком сликарству“), Миодрага Ђурђевића. („Сенке над Београдом“, приповетке), Радомира Константиновића („Неуморно море“, роман), Миливоја Ристића („Нокс микрокозмика“, приповетке), Драгослава Грбића („Руке“,
зижевници и књиге
У Београду је, 4 априла ове године, одржана годишња скупштина Удружења књижевника Србије на којој је секретар, књижевник Танасије Младеновић, поднео реферат о једногодишњој активности Удружења. Доносимо одломак о књижевној продукцији чланова Удружења књижевника Србије,
песме) и Антонија Маринковића („Песме“).
Угодно је констатовати да је читав низ дела наших домаћих писаца почео да продире и у иностранство. Тако је, поред већ раније преведених Ћопића („Мајка из Дрвара“ и Куленовића. („Стојанка, мајка Кнежопољка“), издата у Цириху на немачком језику „На Дрини ћуприја“ Ива Андрића. Ускоро ће се појавити и следећи преводи дела наших писаца: „Травничка хроника“ Ива Андрића на француском и италијанском језику, „Госпођица“ — на француском и енглеском и „Збирка приповедака“ на италијанском. На немачком ће изићи и „Мала земља међу световима“ — _Бихаљи-Мерина и „Песма“ — Оскара Давича. Поред овога превођена су и многа дела умрлих српских писаца Лазе Лазаревића, Боре Станковића, Бранислава Нушића, као ми. дела хрватских и словеначких књижевника.
Може се констатовати и плодна
сарадња већине наших чланова по разним _ часописима и листовима, филмским предузећима, жиријима, У дневној штампи и на радио стани цама. _Књижевници су, осим тога, писале · предговезе им приређивали низ издања, били уредници појединих библиотека, часописа, дневних листова и појединих рубрика на радио станицама. · Један низ дела наших писаца доживео је поновна издања, као на пример „На Дрини ћуприја“ Андрића, „Песма“ Оскара Давича, „Пролом“ Бранка Ћопића, „Далеко је сунце“ Ћосића и друга.
Исто тако треба овом приликом подвући да су у прошлој години покренуте поново и „Књижевне новине“. Сходно једногласној одлуци прошлогодишње скупштине, Управа
„пљење и несташицу хар-
је преузела на себе 0овај нимало лак и једноставан задатак. После дужих преговора с разним | издавачким предузећима, и уз помоћ народних власти, успело нам је да издамо први број у првој половини јануара ове године. С обзиром на нагло поску-
тије баш у време. појаве првих бројева, пред Управу се поставио веома хитан задатак даљег одржавања листа. Због тога је уредништво, по овлашћењу Управе, приступило преговорима са предузећем „Политика“ и Издавачким предузећем „Знање“ у циљу преузимања листа. У међувремену, док су се ови преговори водили, редакција је „такође, уз подршку Управе, изнела поново пред народне власти потребу за' дотирањем губитака који су се показали у току првих неколико бројева, као и потребу покривања _ евентуалних будућих губитака, све док се лист потпуно не уведе. Од седмог броја па до краја године. „Књижевне. новине“ су. према уговору потписаном са Издавачким предузећем „Знање“, прешле у његово власништво, а од' народних власти смо добили, по други пут, помоћ — дотацију за одржање листа (у износу од укупно 3.000.000 дин.). Наша скупштина ће, надам се, поздравитн. поновну појаву .„Књижевних новина“, без обзира на то какве би се све примедбе могле да ставе на рачун њиховог досадашњег редиговања, јер, коначно, квалитет једног листа не зависи само им искључиво од редакције, већ и од активне сарадње чланова,
ПРОБЛЕМИ ПИСАЦА ВОЈВОДИНЕ
ЕКЦИЈА за Војводину Удружења књижевника Србије има изузетан положај и карактер; она се састоји од књижевника припадника свих националности које у Војводини живе, а то функционисању Секције као целине ствара нарочите проблеме и тешкоће, Истовремено,
ВАТО: ДЕО СТУДИЈЕ О ДЕВЕТ ГЛАВА
%Ж
со. аљмаваЊи Е | Ре
разуме се, ТА јој чињеница намеће и извесне специфичне | дужности, чије је решавање, међутим, редовно изнад њезиних онага и могућности утицаја. Не може се, у исти.мах, рећи да је Секција те тешкоће и проблеме на време саопштавала Удружењу, или, можда, уколико би и то било потребно, преко овога Савезу, да би тим путем постигла решење _ бар онога што је било решљиво, а то је опет искључиво њезина слабост, и њу би ваљало избегавати. Но, да би се у томе „успело, или бар кренуло у другом правцу, мора се уочити разлог из ког је до оваквог стања долазило, дошло; и још увек долази. .
Секцију, како данас егзистира, састављају чланови Срби (Хрвата за сада нема), Мађари и Румуни (Словака нема такође). Срби су својим интересовањем, не само књижевно стваралачким него. увелико ни организационим, као и у питању сарадње п штампања, оријентисани на Београд, и с њим, то јест у крајњој линији са самим Удружењем, најприсније везани. То је, уосталом, веома разумљиво и природно: књижевници ·Војвођани учествују у животу Удружења веома активно, процентуално знатно активније од оста-
_лих, и сматрају Удружење као сво~
ју „најприроднију организацију, где
"се у првом реду и, решавају пита„ња од.,битног интереса по, текући
књижевни живот; они, не ретко, у-
чествују у књижевним „вечерима ко-
"те организује Удружење; они, кад (Наставак ме стр.
ЗА МЕЂУСОБНО УПОЗНАВАЊЕ ЕВРОПСКИХ _ НАРОДА
· Нова норвешка књижевност ФИН ОСЕН
ЕДВАРД МУНХ: АУЗОЛОРТРЕТ СА повом цРКВОМ
А ВРЕМЕ Првог _ светског рата Норвешка је била неу-трална земља и њена млада генерација није непосредно учествовала у рату. Земља није имала војника који би се, пуни огорчења, враћали са позорнице рата, да би, на основу свог разочарења у човечанство, писали романе, Трговачка морнарица је једрила махом за савезнике, губећи посаде и бродове, „али ппак, тиме се пије мо гла умирити дубока савест народа. Много новца је притекло у земљу, Али, кад је наступио привредни слом, увидело се да новац претставља само илузију. од папира. Социјалне последице биле су озбиљне и тешке, У годинама које су следовале, појавила су се дела знаменитих романе сијера Јохана Бојера, Петера Егеа, Сигрид Ундсета и, у првом реду, Олава Дуна, — стављеног, на начин који није сасвим фер, у сенку Сигрид Ундсета и Јохана Бојера — који су у иностранству далеко познатији. Али та генерација ступила је У јавност још пре рата и водила је ко рен из друштва које социјалне и људске контраверзе нису свирепо ометале. Једини који се | озбиљна прихватио тих проблема био је Олав Дун,. Рођен 1876 у једном малом рибарском селу. на: далеком северу, он је још пре Првог светског рата почев са анализама деструктивних сила човека и друштва. Али своја највећа и најзнаменитија дела дао је У раздобљу између два светска: рата, У циклусу романа „Јувикфолке" (преведеном на више европских је зика); приказује нам. како се старо, окоштало сељачко друштво брани од разарања и распадања, и како пози» тивне ин деструктивне. силе "мењају индивидуу, Олав Дун,посматра јединку као борца против сила унутат и изван његовог Ја, каткад јачих од њега, али никад толико .надмоћних да му не остављају наду на победу, Нарочито је дубоко«продро у драму живота у свом последњем. роману „Човек и силе“ (1987).. Пророчка. визија катастрофе која се приближава, Опис скупине људи и жена на једом малом острву, захваћене страХом од буре која наилази м дивље воде која прети уништењем, али, истовремено, и у борби против мрач= них сила у самој себи. Олав Дун је; уистину, један од највећих романси“ јера Норвешке. · (
Али млађа генерација је још стварније морала да погледа у очи новом хаосу насталом после рата. Тај период између последњих ратова дао је два млада, истакнута драматичара, — Нордала Грига и Хелга Крога, великог лиричара Арнулда Еверлунда и романсијера Сигурда Хула.
У Норвешкој се ретко догађа да књижевници · образују _ литерарне групе. Али, у овом случају, може се говорити о програму, У часопису „Мот даг“ („Ка дану“), они су ство“ рили програм оштре друштвене кри-
(Наставак на стр. 5)