Književne novine
">
сли
а о ~ т | Бе Ј
4 + КА
> е на О гиста Переа
4
53 5 ЦЕРЕ
старости од 80 година, концем фебруара, умро је француски архитект Огист Пере, чије је основно изражајно средство
било: жељезобетон. Применивши га први у архитектури, умео му је дати класични п у своме начину непревазиђени облик, Успео је да тај облик постане један израз. Својим сентенцијама дао је допринос развоју теорије архитектуре, За овог великог француског _ човека, кога више нема, вежу ме још увек свежа жећања, иако од пре 14 година.
У пустом Паризу, после дебакла, по повратку из избеглиштва, летњих месеци 1940 године, владало је мртвило. _ Поражена земља после тримирја поседовала је, међутим, још увек резерве свога богатства. У вахууму почетка окупације, док освајач још није успео да стави у потон свој систем терора и дотада невиђене и безобзирне пљачке, Париз је само таворио,.
У тој атмосфери ограничене празнине, забрањеног живота, у очекивању повратка кући, који се учинио као далека нада, ступио сам у контакт са архитектом Переом.
Тада је то био одмерени, држећи старији господин, нарочите елеганције, прав и поносан, Говорио је у сентенцијама, кратким и језгровитим, лепим француским језиком. Говорио је мирно и одмерено, али у извесним моментима и-са једном полемичном жестином. Као да је поседовао извесну дозу цинизма.
Иако нисам могао прихватити нека његова схватања, ипак ми јеу огромној мери импоновао овај достојанствени Француз. Поседовао је фантастичну сигурност, јасно 'одређен и прецизно дефинисан ' став у замршеним проблемима архитектуре и обликовања. На свако питање, у свакој. дилеми могао је одмах да да сажет, сентенциозан одговор. Овај рационални галски дух, велики ло својим заслугама, упливу ·и делу, имао је до у танчине израђен свој ебликовни и конструктивни систем.
аст
3
· БУРДЕЛ: ОГР ДУБОКОЈ
ћања
Та превелика одређеност, међутим, као да је била израз једне крутости, која је његове принципе учинила у извесном степену '"ито се одразило у развојној линији његовог стварања. Његов жељезобетонски конструктивизам у почетку нашег века, у декоратерским ексцесима „југендстилова“, био је израз и видовитости и револуционарства. Али снага којом је он потстакао општи развој архитектуре, као да је од тога ударца зауставила његов развој на почетном месту. Обликовна и конструктивна и структурална схватања отишла су затим даље. Случај његовог ученика Корбизијеа је друкчији: он већ 30 година и мишљу и остварењима и талентом предњачи свом добу.
Излагања и мисли Переа — углавном сам бележио по сећању, непосредно после разговора. Али врло често, да не бих заборавио, писао сам пред њим, док је још говорио. Тада би излагао лакше, често бринући се да ли сам добро разумео. Једанпут ми је н својеручно записао једну сентенцију у нотес, („Ра сахедгаје езј шп еф се, долб Ја #асаде езђ еп дедапз"').
— „Погледајте модерне зграде, како поружњају за врло кратко време, Равне и незаштићене површине њихових фасада испрљане су од невремена и пуне пукотина или чак са одваљеним малтером. Јер два материјала из којих су састављени њихови зидови различито се слежу. Сваку би површину зграде изложену другој страни света требало различито третирати, јер је друкчије изложена киши и сунцу. Киша и клима моделирају кућу. Време је задњи мајстор који је обликује. Тек тада њена пластика долази до изражаја. Зато у архитектури треба употребљавати такве материјале да се зграда пролетша временом.
Натстрешни венац (корниш), то није декор, То је орган, оквири око прозора (шамбрамле), ни то није декор, то је заштита од кише, усмеравање воде.
У нашем систему градње структуре зида видне конструкције, где зидну површину сачињавају унапред изливене бетонске плоче сва померања и слегања се врше “ спојницама. Спојница, то је каналисана пукотина.
П И С М О
догмама,
) Рта 7
КАРСТВО — АРХИТЕКТУРА у
|
рит ие ТЕХНИКА ЈЕ ТРАЈНА ПОЧАСТ ПРИРОДИ,
ГЛАВНА ХРАНА
МАШТЕ, ПРАВИ ИЗВОР
ИНСПИРАЦИЈЕ, МОЛИТВА ОД СВИХ НАЈ-
УСПЕШНИЈА, · МАТЕРЊИ ТЕХНИКА КОЈОМ ГОВОРИ ПЕСНИК — ТО ЈЕ АРХИТЕКТУРА,
СТВАРАОЦА;
„Корбизијеова _ дефиниција архитектуре: да је то зналачка и коректна игра волуменима под сунцем, која узбуђује, је дефиниција скулптуре. Шта значе епитети: зналачка, коректнаг Уметност није за узбуђивање, него за задовољавање духа. Железничка катастрофа узбуђује, а уметност треба да задовољава“...
„Архитектура, то је учинити пролазно трајним. Архитектура је организација простора, а њено средство изражавања је конструкција. Архитект који није конструктор,
5
ОГИСТ ПЕРЕ:
И 3 П
то је
ЈЕЗИК СВАКОГ.
О. ПЕРЕ
као човек који пушта неартикулисане гласове.
„Многи архитекти сакривају конструкцију. Зашто је сакривају2 Треба је показати, јер то је част. Конструкција је та која има част да носи. Зашто је, дакле, не учинити видном» На такав начин видна конструкција, заједно са испуном,; чини орнамент. Конструкција и испуна ето орнамента“...
„Што чини величину није огромност, него број. у Орлију и наше катедрале. Глела-
СТЕПЕНИШТЕ МУЗЕЈА ЈАВНИХ РАДОВА У ПАРИЗУ
и
3
А Р А
ртежи из ХУП века у Лувру
Постоји у Лувру једна споредна соба, сасвим заборављена и сасвим по страни. На вратима пише да су ту изложени цртежи сликара из ХУШЛ века, али кад посетилац уђе унутра и угледа степенице које воде врло високо, до трећег спрата, он се обично“ врати да ужива у Римљанима у приземљу или Ренесанси на првом спрату. Али ко се ипак потруди до горе, увидеће да соба није ни близу толико висока, до које су висине предмети изложени у њој. Анатол Франс је рекао да само суптилни духови воле прозу, — ја бих додао: и цртеже. Цртеж, за разлику од слике, није никада искључив; он допушта не само да уживате у њему, већ и да сарађујете на њему. Та лака забелешка, скица по природи или производ тренутне идеје, толико је искрена и непосредна, да ће вам причати далеко више него
1 вато;
| Одговорњи уредник Танасије Младеновић, Београд, Француска 7 Ф Издаје Издавачко предузеће „Знање“ фФ Штампа „Политика“, Цетињска. 1,
=
.
ИГРА
каква компликована и речита композиција. И то не у монологу: она ће разговарати с вама.
Већ на првом кораку нас запахне атмосфера оног великог века када се је, безбрижно и љупко, уз звуке менуета, припремала Велика револуција, и када је гиљотина већ бацала сенку на данашњи Трг слоге. Већ се с прага осети она лакоћа у сликању; лакоћа која се данас врло цени а још више злоупотребљава. срранцузи ту могу сасвим јасно видети своје ликовне претке. Једна студија анђела који музицира од Шарл де ла «Роса као да је потекла Сезанове руке; Бушеова „Девојка која веша рубље“ нервозна је и сажета као да је дело _Сетонзака, а једна ванредна скица „Мајмуна“ од Франсоа Депорта суморна је и прецизна као цртеж Серизијеа.
На почасном месту — као што и заслужују стоје скице Ватоа, чудесно прозрачне и чудесно стварне. Ту се тек може видети, јер велики уметници ништа не крију, како пиктурални нерв може бити разголићен до анатомске очигледности. Може се видети докле надахнуће користи конструкцију и колико сензибилност за облике додирује геометрију. „Полуната девојка“, пред чијом су лепотом задрхтали још браћа Гонкури, или студије црначке главе, пробудиће у вама љубав за Моцартом и фриволним позориштем Маривоа. Па и поред тога, и поред лаког туша и мрља сангвине, прозрачне као црвене капи крви, ови цртежи имају неку унутрашњу постојаност, нешто од свежине и поуздања младости, од поетичне еротике пролећа.
Али ништа за то: могу Луја ХУ бити и драматични ако затреба. Којпелов „Сусрет Елеазара и Ребеке“ је патетична симфонија у два тона: — црвено и црно — као Гоја из својих најсуморнијих дворских дана. Зар се ту већ не осећа подземна олу-
ја која се спрема да избије. „Играчи .
из Италијанске комедије“ од Клода Зилоа имају дуга, жалосна лица; арабеска њиховог елегантног тела дрхти жао струна: сантвина на њиховој одеЋи не делује као боја, већ као крв... па чак и Фрагонарова „Лектира“ делује као неко аветињско сећање, као тужан сонет, као дах са лепеза утонулих у тишину напуштених двораца.
Усред дворских дама и господе с напудерисаном косом од Ланкреа, Депорта и ЛПатера; усред лепих ентери-
поданици
јера и аристократских екипажа; усред веселих ћаскања иза паравана и љубакања по дворским парковима, стоје цртежи Ибер-Робера. Необични цртежи за то доба, али потпуно по укусу времена: рушевине, Срушени храмови,
палате зарасле у коров, тврђаве без бедема, напукли мостови. Овај сликар делује пророчански; ну, ако је њетова инспирација "мрачна, она је и храбра. Није требало дуго па да напудрана клијентела, с мачевима и младежима, уместо насликаних рушевина добије праве рушевине, а уместо насликаних Брутуса и Кориолана живе Дантоне и Робеспјере,
После овога треба сићи за спрат ни~
сже и гледати „Отмицу Сабињанки“ или
„Заклетву три Хорација“ од санкило-
та Луја Давида. М. КОЛАРИЋ
БИБЛИОГРАФИЈА
књижевност И ЈЕЗИК У ШКОЛАМА
Настава књижевности и језика У нашим школама, а нарочито у средњим, данас је врло актуелно питање и једно од најважнијих у целокупној нашој савременој културној активности. Та настава је још увек таква да је, у просеку, далетко испод онога чиме бисмо могли бити задовољни. То је свакако и потстакло Друштво за српскохрватски језик и књижевност у Београду да покрене часопис Књижевност и језик у школи. Такав часопис је преко потребан не само школи и наставницима нето и широј јавности која се тим питањима интересује. Судећи по првом, априлском броју, који доноси прилоге А, Белина, В. Латковића, М. Урошевића, М, Станића и, поред осталога, вр-
" ло корисну библиографију коју даје Д. Милачић, часопис је замишљен у првом реду као наставна и методска помоћ наставницима. То је добро, али, по нашем ми-
Ц) « | +
Пример: хангари
П је
_Књижерне новине
ГЛАВНИ УРЕД
Танасије Младеновић и Ђуза Радовић
, РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ
Ото Бихаљи Мерин, Велибор Глигорић, Радомир Константиновић, Душан Матић и Ристо
Тошовић У 4 УРЕДНИШТВО срранцуска 7, тел. 21-000 АДМИНИСТРАЦИЈА Теразије 27, пошт. фах 138 х Претплата за годину 1954 Дин.
900. поједини примерак Дин. 20. Број чековног рачуна 102—'Т—208
С Лист излази сваког четвртка РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
јући из даљине хангаре у Орлију,
цовек се пита какве су то цеви на “ар
Гледајући катедрале човек остаје задивљен: Како је то урађено, колико малих детаља. Види се рад човека. Па ипак су хан гари у Орлију толико огромни би у њих драла“... Развојна мисао савремене архитектуре превазишла је и обликовна и конструктивна схватања — Переа, иако је многа његова поставка тачна. Пере, који је својевремено (почетком овога века), био револуцио•
земљи.
стало неколико кате-
нар, у доцнијим фазама то више ни-
је остао. Развој мисли и облика у архитектури отишао је у своме ве-' читом процесу даље. Међутим, не бити. у првим линијама, не значи још" бити ван свога времена. Још мање би значило да дело Переа претставља данас за нас само један историски интерес. Један велики део његових схватања, спроведен у ње"говим делима, и данас је врло савремен. Савремено је његово антидекоратерско, тектонско схватање архитектуре. Савремена је истинитост и јасност његове конструкције, његовог схватања простора и масе. Савремен је и његов метод по коме су облици и елементи његове архитектуре директна функција особине материјала и захтева намене,
Смрћу Огиста Переа мисао савремене архитектуре губи један соли-' дан ослонац, нужну лротивтежу у. лутањима наших дана, која прете да дело једног стварања чија је основна особина трајност, сведу на модну необузданост врло ограничеког временског дејства,
ЈОВАН КРУНИЋ
БДЕЊЕ
Бдим над језером твоје самоће да слушам умирање вода
Једино воде када умиру шалште својим сукњама прозирна "а безобличним жуковима
Прођем ла барком својих чежњи задржи месец на крилу
док не засветлм твој лик
над језером
Из мојих очију нестаће ноћ...
СМРТ Нестајем између обала
уморна од свог тока
Не дирај више рањене таласе кад сунце не могу задржати
у свом загрљају
Не дирај втшше воде моје ледене облаци тутују њима -
Смрт ће те затећи крај обале
ФЛОРИКА ШТЕФАН
шљењу, то није довољно. Питање наставе нарочито књижевности и питање мањкавости у тој настави много је комплексније. Оно обухвата и уџбенике, наставне планове и програме, а нарочито непосредну праксу у школи и стручну способност наставног кадра. И низ других питања, о које се часопис у идућим бројевима не би смео оглушити. Уредник листа је Милија Станић. . у
Душан Ђуровић: Ждријело (збирка приповедака). Издало издавачко предузеће „Народна просвјета“, Сарајево 1954, слр. 176, цена 7
Алфонс Доде: Посљедњи час, приповијетке. С француског превела Тања Дугоњић, Издало издавачко предузеће „Свјетлост“, Сарајево 1954, стр, 109, цена 160 дин.
Србија, Зборник Удружења исељеника-повратника ·нНР_Србије 1953, Београд, стр. 88 кварт формата; богато и лепо илустровано издање, намењено нашим исељеницима; цена 2
да |
Ј
~