Književne novine

„jedna divlja istorija ljubavi pomaže mnam oškrijemo varvarske običaje glavoseka“

POLET 5

LIST ZA KNJIŽEVNOST I DRUŠTVENA PITANJA

REDAKCIONI ODBOR: Oto Bihalji Merin, Du-

šan Matić, Tanasije Mladenović, Radomir Konstantinović, Vicko

Raspor i Risto Tošović

ODGOVORNI UREDNIK

Risto Tošović

UMETNIČKA 1 TEHNIČKA OPREMA

Saša Marković

Redakcija i administracija Beograd, Francuska Telefon 21-000

Cena pojedinom broju din. 30 // Pretplata za godinu dana 600, za pola godine 300, za inostranstvo dvostruko // Čekovni račun kod Narodne banke u Beogradu broj 102-7-208

List izlazi 1 i 15 u mes. Rukopisi se ne vraćaju Štampa: Zadr. štamparija »Branko Đonović«, Beograd, „Prvog maja 15, telefon broj 33-641

Prelom:

Miloš Lokaj

Cvetković, Sava i M. Puljezović

Izdaje novinsko izdavačko pređuzeće »Književne novine«

e Svadbeni poklon: lobanja neprijatelja i simbol plodnosti

ODINU dana lutala je G po Malajskom Arhipe-

lagu ekipa od sedmoro ljudi, sastavljena od filmskih umet-= nika i istraživača u isto Vreme. Gonjeni strasnom željom da otkriju dušu legendarnog Orijenta, počeli su da tragaju po Ostrvima Sreće, ne bi li skinuli veo tajni koja ih je obavijala.

Malajci zovu svoju otadžbinu: naša zemlja i naša vođa. Ta zemlja i ta. voda pretstavljaju arhipelag od hiljadu otoka, sa hiljadu raznih fragmenata koji su ostali na ovom zaboravljenom kontinentu. :

— Svako ostrvo krije u sebi po neku zagonetku koju je trebalo rešiti i koja nam je uvek određivala dalji tok našeg putovanja. Snimajući, prodirali smo sve dublje u nepoznate predele koji su nam postepeno otkrivali dušu i srce Orijenta, — kažu ovi neustrašivi filmski ljudi. Stalno lebdeći iznad života i smrti, u večitoj pripravnosti posmatrali smo život i beležili njegove manifestacije na filmsku traku.

Iz ogromnop; materijala, pažljivim radom u montaži i uz stalnu saradnju kompozitora, nastao je film „Izgubljeni Rhontinent“ u sincmaskopu. Videli smo dosad nebrojeno mnogo filmova o putovanjima po nepoznatim predelima, ali nijedan od tih filmova nije ravan delu kao što je „Jzgubljemi hohtinent“. 'Co je istraživački film sa dubokim smislom o životu ljudi, ali to je u isto vreme i najlepša filmska poema o prirodi koju smo dosad videli na ekranu. "Tehnika sinemaskopa i stereofonski ton, nesumnjivo su doprineli vizuelnom utisku slika.

Posle najnovijih otkrića na polju kinematografske tehnike, možemo da konstatujemo da je film, posle otkrića tona, ponovo na prekretnici. Sinemaskop je značajan pronalazak. Život slika koji smo dosad posmatrali u bioskopskoj dvorani bio je tesno oivičen dimenzijama platna, a sada je taj svet sa platna počeo da nas okružuje: od gledaoca ·mi postajemo učesnici.

Poslednji veliki nemi film bio je „Hele Semhe“. Sniman je na otoku Bali i govorio je o tragcdiji lovaca na bisere, koji umiru zbog gramzivosti belog čoveka. „Bele Senke“ su se pojavile u vrcme kada su gledaoci već bili osvojeni govornim filmom i počzija belih senki je ubrzo zaboravljena. Danas se ovaj film spominje samo kao delo, zakasnelo u vremenu, jer su mnogo ranije stvorena dela koja su zadivila svet, kao „Tabu“ i „Nanuh“.

„Izgubljeni hontinent“ ne može se ni zamisliti bez tehnike sinemaskopa. Na ogromnom platnu

i ljude oko

promiču najlepše slike predela sa Jave, Sumatre i Bornea, da bi nam otkrile zašto se ribari sa Sonde ne plaše smrti. Zašto Dajak sa Bornea odlazi u lov na ljudske glave u noći, kad je mesec pun. Na ova mnogobrojna pitanja trebalo je naći odgovor — i avantura u nepoznati svet je otpočela.

pod zaštitom svadbene

svečanosti ribari Tanke, naziremo večiti osmeh drevne Kine. Venčanje se održava na džunki, a mlada, koja još nije nikada videla lice svog verenika, zauzima mesto i očekuje ga. Mladoženja, ribar, praćen porodicom, nailazi. Obred počinje. Verenici su neobične lepote. Ribari na obližnjim džunkama okitili su svoje čamce zmajevima od hartije u čast venčanja svog druga. Obred je završen, a čudovišta, nošena inercijom vatrometa, na-

U PRVIM scenama filma,

rastaju do ogromnih razmera. Scena vatrometa u noći traje samo jedan trenutak, ali prizor koji se odigrava pred nama veličanstven je. Stravična noć ne okleva dugo. Pomrčina se lagano spušta i obavija tamom predmete sebe. Ostavljamo maglovite obale Kinc. Istraživanja se nastavljaju dalje prema istoku. Plovimo ka Arhipelagu Sreće. Java, Bali i ostala mnogobrojna ostrva svedoci su mnogih katastrofa. Česte erupcije i zemljotresi potresaju ova ostrva koja plove između nebeskog svoda 1 podzemnih grčeva. U podnožju večito nemirnih vulkana, život izgleda kao čudo i kao jedina veza između čoveka i natprirodnog.

Jedna neobična povorka Ootočana polazi prema vrhu kratera. Potmula tutnjava se pojačava. Čudovište ne miruje. Iz daljinč dopiru glasovi nevidljivog hora, koji potseća na brujanje udaljenih zvona, a čije reči kao da su izgovorene šapatom. Predeo izgleda

FILM

(RH U LULU U1UU UMU _|_____PL____________________RPR_SRıRČR_ČR_______Č_____OGFČOqRG_S_____"oyyP "O s]

Godina VI Nova serija, 9—10

BEOGRAD, 1—15 AVGUST 1955

Cena ovom dvobroju 60 in,

sumorno. Nagnuta senka smrti nad ovim predelom uništila Je i najmanji trag života. Odjednom pogađamo cilj ove neobične povorke. Izloženi smrtnoj opasnosti, ostrvljani opkoljavaju krater i da bi utolili glad vulkana, bacaju žrtve u njegovo grotlo. Životinje propadaju i u najvećim mukama nestaju u ključaloj lavi. Ali neustrašiva kamera ne okleva nijednog momenta da bi nam otkrila i najmanji detalj ove dramatičnc i smrtonosne scene. Još sc utisci nisu stišali, a na platnu su sec pojavila pirinčana polja, stepcnasto poređana po obroncima vulkana. Svako polje oivičeno jc bokovima koje je stvorila okamenjena lava i pokriveno je vodom. Voda se lagano sliva sa gornjih površina i teče neprekidno naniže. Šum vode koja protiče ispunjava dvoranu. Samo najuzvišenija bića, deca i mlade devojke, mogu da posećuju ova mesta na kojima će se obaviti čudo klijanja. Rad na ovim poljima pretstavlja posebni obred, kao i u hramovima. Svaki pokret u radu nadahnut je misterijom. Potrebno je umiriti čudovište-krater . da bi se Žžetva u određeno vreme obavila. Ali čuda ne prestaju. Pirinač jc sazreo. Ostrvo nc treba da se boji gladi. Deca, rasuta po poljima, predaju se radosnim molitvama da bi umirila zle duhove koji mogu da unište Žžetvu. Došli su dani velike sreće. Ostrvo podrhtava od udaraca bambusa po pirinčanom klasju. Zemlja odzvanja od sreće koju pruža svečanost Žetve. Dok seoski pajaci poigravaju pod zvucima sarabande, njih smenjuju prizori trke na plugovima u koje su upregnuti divlji bikovi. Pokretna kamera u trku prati scenu neviđene jurnjave. Ludačka utakmica završava se lomnjavom, a u šumi od pozlaćenog sunca koje zalazi, devetogodišnji sveštenici izvode ritualne igre. Svečanost se nastavlja još dugo po sunca. U tajanstvenoj noći blistaju senke igrača izmešanih sa krvlju petlova umrlih u boju.

U tišini hramova Bali, ljudi i Žene, povučeni od sveta, predaju se molitvama da umilostive duhove koji borave u zemljinoj kori. Nema povorka sveštenika, obrijanih glava, dovodi mladu devojku na svetilište hrama. Počinje obred pristupanja svešteničkom redu. Devojci čudesne lepote, prvosveštcnik brijačem otstranjuje kosu. Scena je nema. 'Tišinu narušava tupo pucketanje brijača. Posle kose, dolaze na red obrve i posle nekoliko jezivih trenutaka pred nama je lice čudovišta sa koga su skinuti svi znaci ljudskog.

Nalazimo se na pozlaćenoj obali Jave. Pleme ribara Sonde privlači sada našu pažnju. Barke sa ribarima su otplovile, a njihove Žene' formiraju povorku na obali. Da bi umirile pomamne talase, one bacaju vence od najnežnijeg cveća. Uveče se vraćaju flotile sa ribarima, ali more je često isuviše svirepo i odnosi one koji su se usudili da mu prkose. U takvim slučajevima, ljudi iz sela se okupljaju i dozivaju nestale. Svojim ritmičkim pokretima i šaputanjem otočani imitiraju morske talase koji treba da im povrate nestale drugove.

zalasku:

Mladi Padas uzima svoju verenicu i dodirom mosa omi izražavaju ljubav

Teško je u ovom filmu govoriti o njegovoj realizaciji kada je čovek toliko pod utiskom poezije na platnu.

Svakodnevni Život OStrVa zamenio je klasičnu filmsku fabulu. Ljudi su toliko istiniti kao i ima priroda koja ih okružuje. Sv.ko lice u filmu je samo jednom odigralo svoju ulogu i neće je više ponoviti.

Ništa ovde nije iznevereno:| boja, igra svetlosti i senke, muzika i prirodni dekor, postg8li su lica

u ovom. filmu ravnopr na sa anonimnim junacima koji. staju do heroja.

Govoriti o tehnici koja je

primenjena u „Izgubljenom hontinentu“ je besmisleno. Očigledno je da je ona sjajno korišćena. Ovo delo pokazuje šta je u stanju da napravi kamera u rukama neustrašivih umetnika filma.

Režiseri Leonardo Bonci, Mario Kraveri, Enriko Gras, kompozitor Frančesko Lavanjino i scenarista Đorđo Mozer su tvorci “ovog filma, zajedno sa kamermanima Rafaldijem i Benetijem. Oni nam govore da nisu putovali da upoznaju geografiju, već da na ostacima izgubljenog kontinenta shvate dušu Jednog raznovrsnog i živog sveta. Oni su osetili da je Izgubljeni Kontinent poseđi" "o. srce čoveka i objasnili su nau njegovo stanje duha prema vfdljivom i nevidljivom svetu.

'U ovom traganju po nepoznatom kontinentu nijedna od priča se ne završava. One prof:žu kao i voda sa pirinčanih polja, kao i život — neprirod,.. „.lagubljenmi hontinent* potseća na snove. Izjutra, snovi se zaboravljaju. Da bi se ovaj film zaboravio, trebalo | bi ga nadmašiti, a to nam zasad izgleda nemoguće.

Nikola Rajić

D SVIH ostrva Borneo Q) izgleda najtajanstvenije.

Plovimo uzburkanim vodama reke Saravak, ka plemenu Dajak. Zeleni svod prašume ogleda se na vodenoj površini. Kroz granje ogromnih stabala promiču senke strašnih lovaca na ljudske glave iz plemena Dajak. Pleme, koje uliva strah, živi u zajednici, pod krovom velike kuće. U čudnoj mirnoći ovog mesta lebdi senka smrti. Jedna divlja istorija ljubavi pomaže nim da otkrijemo varvarske običaje glavoseka.

Žadas, mladi lovac iz plemena Dajak, izabrao je verenicu iz susednog plemena Bankan. Mesec je za Dajake božansko biće koje plovi po nebu i upravlja plodnošću. Vreme veridbe takođe određujc mesec. Njegovo bledo lice izjednačuje se sa lobanjom ncprijatclja ubijenog u borbi.

Verenik predaje svadbeni poklon. To je lobanja neprijatelja a u isto vreme to je i simbol plodnosti. Znači, da je budući muž poklonio verenici mesec, kao zalogu sreće. Sve je spremno i ceremonija otpočinje. Scena venčanja izvodi sc ncobičnom strogošću koju diktira običaj. Neočekivanim „gestom mladoženja se ustremljuje ka verenici i oboje nestaju pred zgranutim licima glavoseča. Celo pleme Bankan Je u pripravnosti i daje se u poteru za beguncima. Snažnim zamasima vesla izmiče mladi Padas ispred potere. Ali i gonioci su snažni veslači i ostojanje se stalno smanjuje. Na prvoj okuci reke mladi par nestaje u zelenilu pratume, a gonioci bivaju prepušteni ćudima bujice. Krici protesta pretvaraju se lagano u harmoničnu pesmu radosti. Znači okretni i hrabri Padas je dostojan svoje verenice iz plemena Bankan.

Mit lovaca na ljudske glave }e otkrio svoj duboki smisao. "To je u stvari mit o ljubavi, jer lubanja nije samo simbol smrti, ona je u isto vreme i simbol večnosti.

U tišini, na skrovitom mestu, dok se pesma radosti lagano stišava, mladi Padas uzima svoju verenicu i dodirom nosa oni

izražavaju ljubav. stvarnosti leži ogorčeni

N pokušaj čoveka da ukro-

ti natprirodne sile i najzad pronađe kraj svojoj nesrećnoj sudbini.

A GRANICI strahovite

Svako lice je samo jednom odigralo svoju

a O Raa JE

Ljudi su šoliko istlinifi kao i sama priroda kojasih okružuje