Književne novine
It
imači uloga, kao ansambl, dazrelu filmsku glumu, a među jima Stane Potokar i Stane ever dvije, za naše prilike i aša mjerila, velike filmske reacije. Montažna čistota filia i ritam koji, uprkos siroiaštvu stvarnog, unutrašnjeg adržaja fabule, drži gledaoce d početka do kraja — čine da > prva nagrada zvaničnog žija može smatrati potpuno oravdanom. To tim više što se adi o filmu sa temom iz Na)Odne revolucije, jednom od ljučnih tema našeg filma. Ali
ko je uspelo da vještinom
rikrije dublje poniranje u uštinu teme, rutina Františea Čapa nije mogla đa ot krie živi, stvaralački, umjetniči ustreptali zahvat u specifičo i još nepoznato o nama u orbi. Možda će rutina i ponavanje zanata (jer to su vriednosti preko kojih se samo i nože izraziti iskreni umjetnič-
| „Dva zrna grožđa = dve gorke pilule
|ki doživljaj) pomoći F'rantišeliku Čapu da napravi veliki film na jednu veliku našu te„mu i raduje nas što se on, po-
| | |
|
| s jednakim pravom,
slije „Vesne” i „Grijeha”, bacio na tematiku od koje očekuemo veliki jugoslovenski film. Ali u „Trenucima odluke” vi"še je govorio Čap-zanatlija, nego umjetnik-stvaralac. I zato, odluka
drugog žirija: Igor Pretnar, za
ra koji su vrlo brzo ušli u su-
štinu muzičke komponente filma. Nezaboravna će ostati njegova filmska muzika u „Jaroj Gospodi”. Ali ono što je nekad bilo stvaralačko otkrivanje novih izražajnih mogućnosti i aktivno muzičko interpretiranje praćene filmske drame, danas je kod njega postao manir i šablon, ilustrativno mu zičko ozvučavanje („Njih dvojica”, „YTrenuci odluke”, da i ne spominjemo njegovu saradnju u takvom velekiču kao što je „Dalmatinska svadba”!). Zato mi se čini opravdanija odluka žirija kritike, koji je kao bolje ostvarenje ove godine ocijenio muziku Blaža Arniča u trećoj storiji („Kopaj pod brezom!”) „„omnibusa” „Tri priče”.
U dodijeljivanju nagrada za scenario Slavku Janevskom („Vučja noć“) i Mirku Božiću („Djevojka i hrast“) odražava se hronični, ključni, problem naše mscenarijske literature: da bismo se opredijelili za kvalitet u scenariju, mi još uvijek moramo u prvom ređu da poštujemo isključivo mnjegovu literamu wirijednost, bez obzira na dramadturške mnedostatke
smotPa DPO
Revija jedmogođišnje Dproizvodnje ašeg igranog pružila nam je rijetku mogućnost da u roku od osam dana pregledamo jedanaest filmova, pa su, zahvaljujući toj okolnosti, reljefnije izbili na Dovršinu stalni problemi našeg filma.
Prvi, najkrupniji, ali pomalo već anahromistički i izuzetan: još uvijek se pojavljuju filmovi, kao što su „Dva zrna grožđa“ i „Jubilej gospodina Ikla“. Oba primjera su zapravo već neinteresanina (bar teoretski), jer misu rezultat objektivnih teškoća, mladosti i nejiskustva jedne desetogodisnje prosta kadroviska pitanja. Naročito prvi, film Puriše Đorđevića koji je u svojoj neograničenoj uobraženosti i frapaninom meznalaštvu imao smjelosti da pod vidom dva zrna grožđa trpa u usta dvanaest hiljada sgtroljivih, pristojnih i divnih naših gledalaca — dvije gorke pilule, koje su samo on i njegov Dproducent („UFUS“) mogli smatrati... filmom. Ali nisu problemi našeg filma, već lični, Oni će prestati da bu-
du privalna stvar preduzeća „UFUS“ i „reditelja“ onog ča-
sa kad se taj nesređeni, nesu-
visli montazni materijal poja-
vi. u Mioskopima kao gotov
film i kad se od publike budu naplaćivale ulaznice za nešto što film nije. Ukratko, kad se gledaoci budu uvjerili da su
naprosto — namagarčeni.
kinematografije, već su
to više
njegove obrade! „Vučja noćć Slavka „Janevskog, premalo scenario koji bi zadovoljio svojom dramafurškom komiozicijom a isuviše literarna reportaža (u kojoj, osim toga, ima još i mnategnutog, melodramskog fabulariziranja), osim ako ne zbog teme — ne znam zašto je inače dobila nagradu zvaničnog žirija, ispred MBožićeve daleko dublje, teže, pune atmosfere, ambijenta i reljefnih likova „Djevojke i hrasta“. Međutim, ako se i može diskutovati o pravilnosti odluke OVOEg ili onog žirija, ostaje neosporna i dragocjena činjenica da se ni jedam ni drugi žiri nisu ogriješili o glavni princip: da nagrade najkvalitetnije u prikazanih jedanaest igranih filmova, pa ako se nije uspjelo nagraditi sve Kkvalitete prikazane i viđene ove godine u Puli, onda nam bar može poslužiti kao utjeha to da priznanje nije dobilo ništa od onog što vuče našu kinematografiju natrag, prema „Slavioi“. A i takve su grješke moguće na festivalima, pa je pulSki, već na prvim svojim koracima, pokazao zrelost samim tim što ih niže počinio.
ema
nje teme u prvoj fazi našeg filma, sada se sve fabule iz NOB svođe na previše usitnjene, previše izolovane, lične drame. Strah od hronike bacio je temu u drugu krajnost: više uopće nema epopeje, kao da se rađi o malom pokretu otpora (naročito „Trenuci odluke“). Bogatstvo tematike svedeno je na šablon („Trenuci odluke“ i „Njih dvojica“: skrivanje ranjenika, „Ešalon
Stari Balaž (Lojze Potohar) i Naci
dr M.“: mehaničko prenošenje šablona „vesterna“). Scenarijski i režijski dosta nevješto napravljena „Vučja noć“ pretstavlja zapravo još uvijek najiskreniji i najinteresantniji pokušaj prodiranja u suštinu teme.
Osim u Pretnarovoj storiji „Na talasima Mure“, drama– turška obrada još nigdje nije uspjela da sačuva Jiterarnu vrijednost djela, ili, još tačnije, obrnuto: ni u jednom scenariju izrazite literarne vrijednosti nije se uspjelo dati adekvatnu filmsko-dramaturšku obrađu! Izraziti primjer za to je „Djevojka i hrast“, A to znači da se proces dramaturškog mobličavanja naših filmova još uvijek svodi ili na šablonsko, prazno konstruisanje fabule bez ikakve literarne vrijednosti („Ešalom dr M.“, „Milioni na otoku“, „Njih dvojica“), ili na iščezavanje dramaturgije u težnji da se održi literarna vrijednost djela. S tim usko u vezi je i gluma u našim filmovima: ona daje odlične, upečatljive i prave filmske dramske likove s5amo tamo gdje je uklonjena disproporcija između literarne osnove i dramafurške obrade: u fimu Igora Pretnara, zatim u Čapovom filmu, gdje je rutina reditelja, koji je u isto vrijeme bio i scenarista, Uuspjela da vješto žomglira između tanke literaturne i pune šavova dramaturgije, kao i u „Krvavom putu“, gdje je, takođe, literatura malog formata išla u korak sa režijom. Zato se i dogodilo da se najviše elemenata „pozorišne“ (u pežorativnom smislu riječi), film-
KPosle deset
FILIP 98 TIE{IMD}II} |
IJE nikako čudo da je Nu prvi umetnički film koji je označio početak rada naše kinematografije, bio „Slavica“, film koji je govorio o borbi dalmatinskih partizana, o stvaranju prve partizanske. mornarice. Koliko je tema NOB-a draga našem gledaocu potvrđuje poseta „Slavice“, koju je gledalo nešto manje od dva miliona. U toku deset godina naša kinematografija dala nam je 17 umetničkih filmova sa temom iz Narodnooslobodilačke borbe. Među tim filmovima bilo je jačih i slabijih, ali svi oni neosporno rađeni su iskreno i odigrali su vaspitnu ulogu. Najuspešniji među njima bili su „Daleko je sunce“ u režiji R. Novakovića, „Zastava“ u rcžiji Marjanovića, „Krvavi put“ u režiji R. Novakovića i „Na svojoj zemlji“ u režiji F. Štiglica. Svoj veliki prilog: u ostvarenju filmova sa temom iz NOB-a dali su većinom mladi režiseri koji su i sami učestvovali u borbi, ili u pozadini aktivno sarađivali sa NOB-om. Afrić, N. Popović, Nanović, Gavrin, Novaković, Marjanović, Štiglic, Čap u najnovije vreme, imena koja su ostvarila 17 filmova čija dužina iznosi blizu 57.700 metara filmske trake.
Uporedo sa umetničkim filmovima rađeni su i kratkometražni dokumentarni filmovi sa temom iz NOB-a. „Koraci slobode“, „T'ragom IV i V ofanzive“, „Desant na Drvar“, „Trinaesti Juli“, „29 novembar 1943“ i brojni drugi. Tako smo dobili svedočanstva o herojskoj borbi naših naroda.
g:odiinzt
7 III tarnih filmova na preko 6.707 metara filmske trake.
Interesantno je napomenuti da svi filmovi domaće proizvodnje sa temom iz Narodnoeslobodilačke borbe i pored striktnog i realnog slikanja događaja, nisu suvoparni i nezanimljivi. Oni govore o našem borcu, o našoj borbi onakva kakva je ona i bila, nimalo je ne ulepšavajući, nimalo je ne šablonizirajući a u mnogim slučajevima iznoseći i lična pokleknuća, slabosti kao što je to slučaj u filmu „Daleko je Sunce“, gde se nalazi i lik demoralisanog i kolebljivog Gvozdena. Naš borac u tim filmovima je ono što je i bio u samom svom životu za vreme borbe. Njegova odeća, njegove navike, njegovo držanje nose sva ona obeležja koja ne srećemo u filmovima te vrste uvezenim iz inostranstva. Kritički osvrt je jako izražen i on se ogleda u svakom tom filmu, karakteriše ga i govori nam da naša borba nije bila borba samo protiv jednog neprijatelja, onoga spolja i onoga unutra već i borba protiv shvatanja, često izopačenih i nastranih. Više od petnaest miliona gledalaca ple= dalo je ove filmove, i malo Je ko izašao nezadovoljan iz bioskopske dvorane.
Na našoj kinematografiji jc da nastavi započeti put koji je označila „Slavicom“, da očuva i da preda generacijama koje dolaze uspomenu, da prikaže događaje i verno naslika heroje pale za slobodu, kako bi u našim grcima ostali nezaboravni događaji iz herojskih dana NOH-a.
B..C:
(Bert Sofler) u filmu Igora Pretnara „Na talasima Mure“ („Tri priče“)
{- ~
|oš jednom na Temu omladina i film
Zaboravljena anketa
Gde su psiholozi i pedagozi?
e bih, možda, još jednom pisao na temu: deca i film* N da nisam saznao:
Jugoslovenska kinoteka je organizovala, pre više meseci, anketu među omladinom. Ali do danas se nisu javili psiholozi i pedagozi, iako su bili pozvani, da prouče bogat materijal ankete!
Tražeći u arhivi Kinoteke podatke o nekim filmovima, spazio sam na polici jednu fasciklu sa natpisom: „Osmogodišnja škola Žarko Zre njanin — Beograd. Anketirani učenici trećeg razreda”. Ljubaznošću službenika uzeo sam ovaj deo materijala ankete i evo šta sam pročitao:
Pitanja:
1) Koliko puta mesečno ideš u bioskop?
2) Gledao si mnogo filmova. Koji ti se film do sada najviše
svideo?
3) Koji ti je događaj iz tog filma ostao najduže u sećanju
kao najlepši ili najžalosniji?
4) Da li si gledao domaće filmove „Čudotvorni mač”, „Kekec”
i „Sinji Galeb”? Ako si gledao ma koji od njih, odgovori,
da li ti se svideo?
5) Koji dečiji film bi želeo da se snimi u našoj zemlji?
(Po nekoj priči, bajci, narodnoj pesmi iliimaš svoju zamisao).
Nastavnik popunjava rubrike: Uspeh u školi. Socijalno poreklo . Imovno stanje.
Dečiji odgovori!...
Moram priznati da sam, pročitavši prvi dečiji odgovor, zaboravio na svoj posao i listao po fascikli sve do poslednjeg upitnika. Evo samo pregršt:
„Pikova dama” meni se taj kartaju”.
film sviđa zato što se
ežiju storije „Na Vvalovima "Mure” u „omnibusu” „Tri priče”, Oko jedne melodramske "|fabule o prevarenoj djevojci koja se baca u rijeku, Igor "lPretnar je ispreo gusto tkivo
„Lesi se vraća kući, meni se taj film zato sviđa zato što nema borbe iu boji je”.
„Najžalosniji događaj bio je kad su ubili sina mama Huanite”.
„Ajvanho, zato što se mačuju i jašu konje”.
„Žalosno, kad su Kekeca zavezali”.
„Najžalosnije kad su Lesi jurili šinteri”.
ski diletantske glume zadrža- Dosad je izrađeno 12 dokumen-
lo podjednako i u literarno potpuno bezvrijednim filmovima („Milioni na otoku“, „Ešalon dr “. „Njih dvojica“,
Međutim daleko interesantniju problematiku pretstavljaju druga, objektivno još uvijek aktuelna pitanja: tematika, dramaturgija, gluma . ..
"režijskih — za razliku od Ča- | Od ukupno jedanaest filmo- „Jubilej gospodina Ikla“), kao ovih = originalnih, svježih va na Festivalu, pet ih je bi- i u literamo wsuperiornijim „Najradosnije kad je u Karlovoj teti jedna baba "rješenja, „obavijajući likove lo sa tematikom iz narodno- („Djevojka i hrast“, „Vučja ulila kafu u šešir pa pila”.
„Nnjbolje kad su se tukli kauboji u Kauboji riđo-
noć“).
Ako se ne budu zaboravila, već još sistemalskije razrađivala, zapažanja sa ovogodiŠneg pulskog festivala i ako se njegovi organizatori budu trudili da festivalski dani dogodine budu još korisnije iskorišćeni za susrete, razgovore i izmjene mišljenja — projekcije u Areni bivaće iz godine u gođinu sve radosniji događaj za ljubitelje filma u ovoj
oslobodilačke borbe: Ne može se, dakle, reći da se takve teme zapostavljaju. Ne ponavlja se više stara slabost: hronika. Pa ako izuzmemo „Ešalon dr M.” i „Njih dvojicu”, u kojima se sva, „psihologija” svodi ma primitivne biološko-fizioloŠke reakcije junaka u =" 0} ostala, ozbiljnija djela imamo toplo datih likova i interesantnih psiholoških situacija. Ali bitno ostaje: kao reakcija na epsko i hroničarsko obuhvata-
| yhvojih junaka ambijentom i at"mosferom, koji se ne mogu poPlitići kompilacijom već viđenog "li raznim drugim filmovima. IPbrazitim talentom za rad sa ilumcima, Pretnar je u svom prvom djelu omogućio Bertu 4 Sotlaru da ostvari jednu neza„boravnu filmsku kreaciju. Slično, kao sa nagradama za režiju, stoji i sa onim za muzi-– „ku: Bojan Adamič afirmirao je neosporno kao jedan od oih rijetkih naših kompozito~
kosa”.
„K e ke c, zato što se govori o jednom dečku koji je bio dobar i hteo da spase ljude od raznih nevolja. L e si, zato što se u tom filmu vidi kako jedno kuče može da voli svog gospodara”.
„Kekec, što je tužan zbog dede”.
„Kad je Lesi skočio sa četvrtog sprata ja sam onda plakala”.
„Kad je Nebojša ubio Baš-Čelika bio sam najradosniji”.
„Lesi što je pametan pas i što je u boji”.
„KadsuuDivljem severu vukovi napali ljude bio sam najžalosniji”.
„Kadje Baš-Čelik padao niz stenu to meje uzbudilo danemogu da zaboravim”.
„Ajvanho, što ima viteški borbi”.
„Najradosnija kad se poljubili Kekec i sestra”.
„Najlepše Kekec, šareno”.
„L e si, što ima brda zelena”.
„Nijagara zato što je jedan čovek strašan”.
„Meni se najviše u događaju sviđa Kekec kad se vratio kući”.
„Kad su ljudi Robina Huda osvajali tvrđavu”.
„Ja bi tela da se snimi bajka o ribaru i ribici. Bajka se nalazi čitanka za treći razred”.
„Kad su Ajvanha vešali”.
„Meni se u događaj sviđalo film Kekec zato Što o njemu mislim
S. Sever u ulozi dobhtora („Trenuci odlube“)... zemlji.
počecima naše filmske publicistike
pantljici pojedine pejsaže, panorame gradova, isečke iz sva
salonu hotela „Pri Maliču“.
mestu nazvali. Njihov sarad- r \ Kinematograf je narejJen ipo
Pre mnogih evropskih ipre-
dine u gostionici
stonica, a svega nekoliko meseci posle famozne preistave l „Indiskom salonu“ „Gran kafea“ u Parizu (gde su 5sč
stavili ljavnosti), Beograd je
na Terazijama. Već igtog 'daa „Male novineć idonose u ru-
nik priše između ostalog i ovo:
„U zbirci koja se nalazi, ima poviše snimanja, a među njima najinteresaninija su: ddolazak voza i to počev od do-
nastane jedan metež,
pa me znaju kuda treba ići...“ Ovaj naivan napis goVOrL o repertoaru prikazanom au Zza-
principih Mkinetoskopa, ali znatno zboljšan. Mesto malih posamičnih figur se vidijo celi prizori skoro V naravni velikosti, na stotine ljudi se pre-
jev in arhitektoničnih del 'so
vise se giblje prav kakor V naravi...“ Owa vest BOVOTI pre svega da su Slovenci. još
kodnevnog života. Jedan od prvih oglasa koji je anonsirao domaći film izašao je u zagrebačkom listu „Neđeljne
„Upozorujemo na kinematotodskih zidara. Duljina snim-
ke preko 300 metara. Snimljeno na vlastiti trošak od pre-
jurili su ga žandari”. „Ja bih voleo da gledam kako se borio Kraljević Marko". „Ajvanho, što je ratoboran”. · „U Kekecu jer kad je hteo da ga iseče nožem”. „Da se snimi Boj na Kosovu”.
) Ca PI _ laska iz daleka pa dok me ; · LJU braća „Limijer prviput Dai stane. Kad voz stane onda tek mika ikakor , V življenju. Po- novosti“ 95 maja 19192 g. Eto, naglašavam, samo dela materijala ankete. Ali, nije li jedni dobe so plastične, podobe kra- i ta pregršt sasvim dovoljna ilustracija bogatstva zaboravljenog u arhivi? Anketa, izgleda, uzalud čeka svoje obelodanjenje. A kod
ideo film. Pretstave su se O- putnici silaze a drugi ulaze u :eS 3 i i i : a Žž, ca 1896 go- Oea Nosači Hrče ida što perapekitivično _ izborne. . Vse, grafsku snimku Zagreba. Prvi nas se raspravlja, godinama o temi: omladina i film, i, takođe držale juna mesec: i tr aradG : neki putnici spleli se kar „se godi v Živ1j eniju in na- put snimljeno kinematografski godinama zaključuje da bivećjednom trebalo svestra„Zılatan krs ravi, promet DO ulicah itd. po kinematografu Ćirilo-Me- no i naučno razmotriti složen problem odnosa mladih prema filmu, odnosno pitanje
korisnog i štetnog uticaja filma na omladinu. U tom horu zabrinutih zbog sudbine „dečaka i devojčica
· • 7 “
ici oradskih Vesti, sle- mračenoj sali „Zlatnog krsta“. Pr 7 ON RV, 5 | rici beogradskih i Bili su fo uglavnom &Vi fil- pre 'kinematografa imali ipri- ko 1.800 kruna. Snimka je van- prepuštenih na milost i nemilost filmskom otrovu”, visoko su intodeću belešku: movi sa filmske ipretstave na liku da vide 'BdisonoV kine~ redno uspela sa strane sliko- nirani glasovi pedagoga i psihologa. I često dosonantni. Poznat je
„Kin ematogra f od svetu kao i oni koje su T,iimi- toskop sa koj im amerikanci vitosti, ite se u svakom poje= i onaj poklik u prilog famozne pedagoške mere sabranjeno za mlaadhag će mi gostionici Od jenovi saradnici snimili Rkasni- Žele sebi da izvojuju mpriori- dinom dijelu mogu viditi po- dež ispod šesnaest godina.
„Zlatnog krsta“ ma Terazijama ie po Evropi. tet u istoriji SV etskog filma. jedine ; znamenite zagrebačke Sada, kad je anketom omogućen jedan zaista svestran i zaista E. Bg. Ogist i Luj Limijer 'Z Posle ovih iprvih člančića Osim toga na tim pretstavama ličnosti. Svatko može sam se- naučan uvid u reakciju mladih na život viđen na ekranu, sada, eto, |Lijona (Francuska) prikaziva- a di rad u Oglasa i re_ Spisak prikazanih filmova ni- be prepoznati... „U oglasu nigde nijednog branioca omladine od „filmske zaraze”.
i najveći i skoro neverovatan GBAVIB i posle iprvih atrak- Je Se razlikovao od programa se zatim nabraja koji se de- Gde su psiholozi i pedagozi? | uspeh u fotografiji. To je ita- chi utisaka koje je izazvao prikazanih lu EI OBEOEUOa lovi grada mogu videti kao i Čekamo da nam objasne zašto se mali osnovac oduševljava kozvano „oživljano“ fotogra- kinematograf — „aparat koji du, Petrovgradu i drugde. koje „znamenite“ ličnosti — kartanjem u „Pikovoj dami”, zašto „Ajvanha vešali”, zašto „Najlepše fisanje 'Đomoću kinematogra– je za kretanje isto što i fono — O prvim filmskim snimanji- »Vrlo poznate ličnosti, gospo- Kekec, šareno”, zašto?... Čekamo da nam objasne kako dečiji svet
đe, gospođice i gospoda u ale- prima „žive slike”, kako tumači svet viđen na filmskom platnu i
fa. Tu će se moći
grafije...“
' jeka“ kako su
videti snimi sbvorova i predmeta u naJ-
Aedate stvarnost a ne foto-
ga ma jednom
graf za tonove“,
dnevnih vesti. Ljubljanski list narod“ od 11
| KNJIŽEVNE NOVINE
u novinama piše o fimu. U
„Slovenski novembra 1896
ma u Sloveniji („Razgred Ljubljane« — 1899, „Sejem v Lju-
sačuvani do danas. TI u Hrvatskojsu videli kine-
ji. Zatim nogometna utakmi-
Tako je to izgledalo nekad. Nešto kasnije svaku delatnost
adski „Mali žurnal“ OS 22, | O omentažii6 pojavu godine piše: a ie matograf relativno rano (1808) prekinuli su ratovi koji su :imemafogra, tog „najglavni- » Core a nedelja a objektivi filmske kamere su usledili. i ep pronalaska deveinacstog Bral ora) do nadelje dne' 29. V. već 1903–4'jiksirali na, filmskoj Nihola Majdah ...i splavara Vitužniha u filmu „Tri priče
kako sve to utiče na dečije pretstave o životu, kako?... Čekamo da čujemo o delovanju {filma na omladinu starijeg uzrasta, o funkciji
Ljubomir Radičević
| Sci nE qoe- se sve ređe _- ı ) ] )
različitijip. kretanjima. MEA Šloveniji („Živeče fotografije tomeru“ i „Odhod...“ iz 1905-6, Ca ZPRIROIOOĆ i PA:
te se pokreti kako dete ide, pridejo“) i Hrvatski film je i „Ljubljana“ 1900) nera u: Sadi era JOVIĆ „id agrebpUu: filma u vaspitanju, o filmu i omladini sa aspekta sociološkog, psiho
bokreti koje čini VOZ kad ide, dobijao Iprostor na oglasnim štampi mnogo pomena ali va- Videti će se samo u kinema~ ici o bpedagokkokii
|| to je sve tako živo pretstav- stranicama ili u rubrikama žnija od toga je činjenica da tografu ćirilo-metodskih žzi- Čekamo! I pitamo se: gde su psiholozi i pedagozi? –
jeno, da vam se čini kao da n su neki delovi ovih filmova dara“. | e *„Omladina i film“ u „Knfiževnim novinama“ broj 1—2