Književne novine
_BGN KNJIŽEVNE
intervju intervju intervju infervju intervju infervju ijnfervju intervju
· Razgovor
sa Danetom Zajcom
intervju intervju intervju intervju”
- DHIWVORWM\I i npOWUDOVOMWORH
. Kađa sam slovenačkog pesnika Daneta Zajca posetio kod kuće, mislio sam da ćemo naš razgovor o poeziji obaviti odmah. On je, međutim, više voleo da prethodno razmisli o pitanjima koja sam mu postavljao, tako da smo tek pri sledećem sastanku završili započeti razgovo?.
Druže Zaje, Vi pripadate onoj genera-
ciji pesnika. koja je Vašom, pojavom, otvo-
_ ila mob period savremene slovenačke livike. Osećate li da sada Vaša gemeracija
· menja koordinate stupu 1958. godine, zapravo, koje tviđove
oma. poprima u svom daljem, Yažvojnom
ı „toku?
. Da ne bude nesporazuma: po datumu svoga rođenja spadam u generaciju koja.je 1952. godine sa vrclikom bukom izdala. zbirku „Pesme četvorice“ i zbog tog čina ostala za dugo povezana na život i smrt. Po izlasku moje prve knjige (1958. g. „Požgana trava“) priključili su me pesnicima, koji su iste godine štampali svoje: krilige (Taufer, Strniša, Vegri), mađa ne osedam da sam povezan ni sa „četvoricom pesnika“, niti sa pesnicima sa kojima sam nastupio iste gođine. Čini mi se samo da me i sa jednim i sa' drugim vežu pre svega datumi, koji, međutim omogućuju samo zakliučke pozitivističkog karaktera. Povezivanja na ovaj način ostvaruju sa više ili manje nesrećnom rukom Kniiževni istoričari i teoretičari, za koje je značaino da činienice fraže famo gde ih nema. Mislim đa su tabelarni pregsledi kakve pri svome radu oni tako rado upotrebljavaju, za njiih potrebni zbog veće preglednosti, dok za stvaraoca znače determiniranost i časnu ili nečasnu sahranu. Zato što nameravam ioš da stvaram, pri mome radu mi svako dokončano. usilieno opređeljenie samo smeta' i na svoj način mi krati već tako ograničenu slobodu stvaranja i slobođu izbora. Zato.ću zaoravo, u svoim odgovorima govoriti samo o sebi i o svom odnosu prema stvarima i okolnostima.
Bila bi lepa uteha za časove poricanja, lepa laž, koin bih mo!in uveče za čvrsti san. ako bih mogao đa se prisilim đa veruiem. da sam svoiim paštupom: otvorio novo razdoblie „slovenačke liržke. Otvorio vrata hoin su bila zatvorena zaYTđalom Kkliumčaonicom okolnosti. Zapečaćčćena pečatimp doktrina. Alo to niie tačno. ier mislim da ono. što nam se učini đa ie nekađa namerno urađeno. niie foliko bilo plod mošeg svesnmog mtenia, koliko zasluga odmosa koi su nam ĐOnudili svnin dohru ili zlu roku 1 postavili nas u rieki hrpinmie aodveđem ornsfnr. To ne mogu da verujem 1 stoga što moram skoro za svaku svoju novu nesmu dn otvorim za sebe mova vrata. za koja meovam dđueo da fražim bog zna gpđe izgublieni kliuč, Mriclim da snm ovim poređenjem odenvnrin i mn dei den mitoemia.
| Naime, ne znam da li je imala moja poezija 1958. g. zaista tako jasno izražene koordina'te 'kao što se to čini danas. Mislim da je onaj deo našega života koji možemo đa iskažemo već Tim ftrenutkom preživeo, đa ie već tada kađa se možemo osvrnuti na njega završen, i đa ga time, kada možemo da ga imenuiemo i opredelju» jemo konačno ubijamo. A to možemo napravi= 'j 'tek tađa kađa je naše bivanje ispunjeno novom građom. A pošto ie istina đa o svojoj mrtvoj prošlosti znamo više nego o svojo] sa” đašnjosti (o tom frenutku koji prolazi, koji nBs živ], ne mi njega), pošto je istina đa ne znamo ništa o svoioi buđućnosti, niti o onoj najsitniJoj svakiđašnioi budućnosti, bio bi jalov posao govoriti o sadašnjosti i buđućnosti svoje poezije.
“A može Ti se u Vašoi poeziji aovoriti o ' nevosyednijem konfliktu: društvo — Desnik. I šta kod Vas izaziva pesmu? /
i Reč društvo se upotrebliava u dva značenja,
koja se iako suprotstavliaiu jedan drugom. Prvo, upotrebljava se kao sinonim za vlast, a drugo, 'kao' sinonim za zajednicu. Pred društvom-vlasti nastupam kao pravno tretirana ličnost, kao fizičko biće, kao čovek koii se mora mokoriti zaRkonimn kakve mu ie društvo-vlast promnisnlo. 'Uzgređ buđi rečeno: pre godinu đana sam dobio optužnicu suđije za prekršaje sreza Sežana br. 'UKO-424/11–64, koia me je optužila đa sam na literarnoi večeri u Sežani, priređenoj u čast Bođišniice rođemin Srečka Trncovela „zna vreme nastupa na sceni, samovolino između drugih neumesnih primedbi takođe rekao, đa je sreća da Srešrn Waanvel njie više živ, ier bi imnPe bilo pitanie đa li:bi mogao svojim pesmama đa na= stupi na literarnoi večeri u svom rodnom kraiu, čime ie (ia) mnćnn wznemirio osećania učeemika proslave i u sledećim đanima takođe i druge stannenmike Sežnne“,
| Bio sam kažnjen novčanom kaznom ođ 15.000 din. Žalio sam se, mađa je od svih logičnih razloga u mojoj žalbi za koparskog sudiju bio "uvažen samn razlog o sirmmašivu, zbog koga mi je smpniio kaznu na 12.000 din., a nju sam 'takođe platio. jer je.odluka bila bez prava mB 'Žalbn i ier ia razumem odnos društvo-vlast '1. poiedinac. i ia IJ Drugi sinonim koji u svojim mislima i u eg'žistirnniu tvrdo razlikuiem ođ prvog jie đakle, đruštvo—zaiednica. Taknđe ni pri ovom pojmu ništa ne iđealiziram. Društvo—Ocotjednica pred-
| Gtavnt i odgovorni uređnik Tanasije Miađenović Uređnik „Predrag: Palavestra Sekretar ređakcije Velimir f ukić Slavko Mihalič Alekhsanđar Petrov L0MSBI izlazi svake đruge subple Pojedini primerak 50 dinara Godišnja pretplata 1000 dinara polugođišnim #00 dinara Za Inostranstvo dvostruko 'icuska 7 Redakcija Francuska 7. Telefoni: 697-286 (ređak cija) 1 626-020 (komercijalno odeljenje ! administracija), Rukopisi 80' ne vraćaju, Tekući r
-%S. Ignjatović, Momo Kapor, Dragan Kolundžija
f;
jasno izražene u ma
· tićev odgovor.
' Matica „hrvatska
stavlja za m“*me masu sveta kojoj pripadam i koja je saodgovorna pred sobom i pred istoHijom za sva svoja pozitivna i negativna dela. U toj zajednici se rodila misao o koncentracionim logorima, ta zajednica, koja je raširena po celom. svetu, nosi u sebi zametke novih nasilja i novih .neljudskih postupaka. Mislim da nisu kriva samo proizvodna sredstva i naučna otkrića za taman oblak koji lebđi nađ tom zajednicom, ali nešto je strašno naopako sa čovekovom svešću. U čovekovim osnovnim odnosima zjapi pukotina. Junak našeg doba je pro> sečan čovek. Čovek koji hoće da ceo svet bude uređen prosečnošću 1 faj prosečan čovek ne dozvoljava đa bilo šta postoji van njegovog ostriženop sveta. koji je najčešće izgrađen od samih laži, pa bile to laži o sigurnosti ili laži o nepostojanju problema koje on neće da vidi, jer. ga ugrožavaju u niegovoj maloi sigumosti. Bilo kađa zatim da dođe do nemirnih. vremena, taj prosečni junak našeg đoba nas-dne svakoj propaganđi i promeni se u veoma mposlušnu mašinu za onog koji ga hoće upotrebiti za bilo kakve namene. , Por" 00}
Kađa dođemo do odnosa fakvog junaka prema pesniku, potpuno je dakle, jasno, đa će taj prosečni čovek slaviti prosečnog pesnika. ·Poted toga, ul ovo moramo da ubrojimo i sredđstva masovne komunikaciie koja su sva na volju i službu prosečnog ukusa i koja će, na> ravno, samo pomagati samosvest prosečnog čoveka, a on će priznavati samo one pesnik" Koji će poditi njegovom ukusu, koji će ispoveđati ideje kakve već ođavno i sam poznaie i pri fome će moći da utvrdi da Te svet uređen i jasan i sklađan i bez mučnih pitanja.
Na drugi deo Vašeg pitanja je teško odgovoriti. Poređ ostalog i zbog toga što je pisanje pesme za mene još uvek procs u događanju, i teško mi je đa na nju pogledam u onoj sveilosti koja bi mi pokazala sve senke i sile koje utiču na nju. Apstrakino bih mogao da kažem da. pišem zato da izrazim nezađovolistvo svoga bitisanja, suđbonosnost okolnosti kojima sam pod ređen, svoj odjek i svoje .gluvilo u svetu oko sebe, svetu čiiu fežinu: neću da nosim. T zato što.
je ooeziin bitni, đeo· moga: života, mosao- bih. da.
kažem da ie poezija za men” jalov pokušaji ksko razrešiti ćutljivu zagonetku svoga bitisanja.
Šta sa Vas predstavlja odmovoyrnost besnika? Možete li formulisati odgovornost pes= mika u svome vremenu? i
Odgovormost pesnika vu svome vremenu za mene predsftavlia čistu izmišliotinu. Ta odpo= voevnost. odgovornost kako mam je obrazlažu ?TRZ> ličiti sveštenici iđejia, miriše na krivicu. a krivica ie vređna kazne i proganjanja. Zašto pes= nik treba đa buđe ođeovoran pređ đruštvom,
TmIimIMA «„MAJER NA ULICI
Nastavak sa 7. strane"
gorku. A nov pristup Majeru stvar je bliske budućnosti (što je već i Donat đobrano učinio). Osim ·toga rađi se o parama koje ne treba da kupe lešinari već Živi pjesnici. Majer u džepu, pored sreca, nosi moj članak kao izraz poštenja. čita ga, pokazuje (uzbuđen i sretan) u Rkhavanama i gostlionicama, s Horvatićev je odgovor suho obranaštvo institucije 1 profesionalnog položaja, Ne nikako ne mislim da bi „svim piscima Majerove generacije frebalo objaviti. sabrana djela” | da se „izdavačkom situacijom” može opravdavati pasivnost.
' Društvo književnika majslabije je Mađ odgovara na bitno: a što je sa stanom Onl su „razgovarali sa načelnikom” i „postoji pismena dokumentacija“ 1 to je sve. A to da je Majeru ovih đana Horvatić rekao da neće od staha ove gođine biti ništa, da mu Wu pohođe nisu 18H, da·.je Majer đobio opomenu advokata da se mora iseliti da od njega vlasnik stana traži izmišljenih 70 tisuća duga (ataka ma nerve). da.
mu je zabranjen „pristupb u kuhinju, đa mu je zatvorena vođa, đa Je maltretiran, da ma» mjerava potražiti „zaštitu „vlasti +— to Druš-
tvo književnika ne zna f o tome vjerovatno i ne postoji „pismena đokumentacija“. Da bi trebalo ići drugu Pirkeru. a ne načelniku, to se također zaobilazi, u službenom odgovoru. A 'đa treba 16} i đalje, neuvijeno, također nije zanimljivo za Horva-
„Na sreću. postoje 1 drugi ljudi koji se ne brane pred Nikpaljevim činjenicama, nego fom napisu u „Književnim novinama“ pridaju puno značenje. Pređsjednik Socijalističkog saveza Gornjeg građa (namjerno ne navođim ime) i jeđan drug iz CK (također mamjerno ne navodim ime) pozvali su Majera '* sebi 1 nastojat će slučaj riješiti. U tom smislu za= nimljiv je | jedan telefonski razgovor, zar ne?; A | najavljuje izđavanje · Majerov!h . pjesama u svojoj movoj biblioteec! „Aron“, Samo. je DKH-u taj slučaj težak i bit će ! svi đrugi, koji me ne tiču onih koji slučajeve rješavaju. Bilo bl, ma primjer. zanimljivo vidjeti. po kojem su Huriteriju dodjeljivani stanovi u Čakovečkoj 3, zatim kojim
pred narodom, za koji je istorijski dokazano da je sistematski uništavao svoje pesnike i umetnike, a i danas, Zbog različitih „slavnih pesnika“, biti poštovan pesnik, znači isto što i biti. pesnik sumnjive vrednosti. ' |
Kopka me da Vaše pitanje obrnem: kako vreme iskazuje svoju odgovornost prema pesnika? Tako što je izumelo reč alijenacija. I tu reč je prikucalo kao veliku psovku preko svega pesničkog i umetničkog, mada, naravno, nije zaboravilo da pesnika: kao ličnost snabdđe meprijatnom etiketom. Jer je po logici ovog vremena alijeniran onaj koji piše đela koja zaudaraju na alijenaciju; a onaj koji drema u sobi, u svojoj tapeciranoj kancelariji, koji sav svoj život posvećuje jednoj jedinoj nameri da ljudima dokaže kako vreme i svet u kome žive nisu problematični, e taj je vc-ć injekcija zdravlja i korisnosti za vreme i svet. I tako je pesnik kriv. Kriv je jer piše i, na neki način takođe, jer živi. Ta imamo dovolino mrtvih pesnika i njihovih lepih stihova upotrebliivih za sva vremena i sve prilike! A ipak je pesnik kriv. svaki strvođer ima pravo đa između svih pesnikovih krivica mađe još poneku 'Krivicu koja posebno smrfa strvođerima, i tako pogođem, kao glas narođa, savetuie ustanovama narođa, đa toga i foga mepristojnog čoveka u društvu samih wristojnih ljuđi me štampaju više. T tako smo fu.
Ovo vreme niie dostiglo ni te. da Pesnika tretira kao svog jednakopravnog člana, već ga uvek .posfavlia na svoie rvobnve i pleda mn niega bilo kao na slavnog ludaka, bilo kno na opasnnst koioi bog čovekolivblia frebnan đavati milostiniu. a Wkoioi se ni nekom amstraktnom ođeovomošću ne gleda kroz mrste u isto vreme kađa ie nendđononrmnet emidemikmn meninva.,
Da li mlađa knjižeona gemevacija — ona
iza Vas — donosi nov. odnos prema svetu i
u kojoj meri ona oduđava od Vaših, poetskih vidova, odmosmo da li zaoštrava unu– frašnji sukob u savremenoj slovemačkoj poeziji? Generacija pesnika koja dolazi đonosi veoms ZapiOiiE pogleđ na DN a ipakije žalosno đa do sada nije. izišla nijedna knjiga pesnika ove Seaspeijai Ka Baje najdorađeniji pogleđ na svet, a i formalno najdorađeniji stih. Kada su se neke pesme ove generacije pojavile u štampi, došlo je do živahnog, umesnog i neumesnog raspravljanja, što znači đa naša javnost na svoj način pažljivo bdi nađ tvoreniem i delanjem u našoj. poeziji. Ta čudna polemika je ujedno pokazala ko sve kod nas uzima pravo da govori i rasuđuie o poeziji, na kakav se sve način može đa suđi i piše o poezii, kakvim
se pretnjama fovare akva rasuđivanja, kako poezija pri svemu tome wuopšte nije važna, dok je važno mešto deseto, kako
od svoje sopstvene istorije (da ne govo-
kanalima pojeđini pisci mijenjaju stanove, kakav je ·materijalni položaj jednih li drugih, 1 vidjelo bi se ubrzo đa Majerova materijalna 1 stambena situacija nije izvan moći koja se može osfvariti autoritetom književnika. Zašto Je Majer (i ne samo om) među posljednjima? Još kažu: da on tako hoće.
Upitajmo se nađalje je li uputno Majeru pokloniti umjetničku sliku {li votku ·(a sliku bi poklonili mnogi zagrebački slikari đa ih je netko tražio), upitajmo se također da li je deplasiran prijeđlog da se načini prijem uz Majerov rođendan (pored niz drugih pri-
jema u DKH, 1 drugđje). upitajmo se fakođer gdje ·
bi predstavnik DKH uručio cvijeće da nije bilo naše akademije 1 đa }i bi se toga itko uopće sjetio.
A to što DKH meni izriče za utjehu također je dokaz da „slučaj Majer" nije izoliran i đa bi DKH
Izet Sarallie Pavle Stefanović
~
o eV (We, veoma „ee
Bogđan A Popović Tehničko umetnička oprema Dragomir Pređrap Protić · Dušan Puvačić
DANĐB ZAJC
rim o prošlosti) „nismo ništa maučili kako je sve govorenje o napretku i kulturi koje već decenijama slušamo bilo uzaludno ·i kako će se još dugo uzaludno govoriti, kako .je nivo našeg javnog mnenja pao ispod svakog nivoa, i pri svemu tome čovek mora da se upifa, nisam li možda pogrešio, nije li sada možda gođina 1865. a ne 1965, jer su sva osnovma načela dobrog ponašania i dobrog ukusa po» stavljena na glavu i obezvređena. +)
Šta onda mislite o književnoj kritici kod vas. Čini mi se da se wu Slovemiji manje govori o krizi Kritike mego u drugim, ve publikama? „ob
U Sloveniji gđe kriza časopisa, Dprouzroko»> vana 1964.· godine još nije prošla, kriza Kritike je, naravno. u takvom stanju. đa se ne mogu izmišlinti više nikakve krize. Jer poznato je đa
_ je kritika pre svega zavisna od REID LO
časopisi kod nas đanas su u rukama nekih. uskr orijentisanih grupa. koje ne nuđe nikakve nađe đa Će se bilo kađa osloboditi svoga neđemo> krafsko? grumaštva i na fai način smo 'današ stavlieni pred pitanje. đa li su neki aa olnčtolih čagnomimn uopšte potrebni. ier ih. Osim „Problema“. lenliko mam. niko me čita Možda bi bilo pnfrebno fim čaeonisimn postaviti pic. tanie da li bi mog! da forrmulišn odgnovnrnok
časonisa prema svnme vremenu i da li su sve krivice koiu svpiim svojim novim broiem čine prel «vnifm vremennm. + (CNN Kniiževna kritika je danas spala na ništa, čak se vratila mnogn kilometara wmazađ i od one kakvu smo imali i koja je bila. uomštemo rečeno. pogzitivistHčka. Tako da ie gotovo više ni nem». A uvlollro ie i imn. uvnin se. { omire uwW japzhimi recenzemsfva. gde pokušava da "iz njeeovih mlesnjivih kostiju isisa još kakav mi krob života. 21% Tijiubišan Đidić
=
moralo đići svoj glas povođeći se za Nikpaljem, a ne protiv njega I ja znam te „slične uvjete“ drugih i ponovo ću upravo od DKH (i upravo zato što nlsam član tioga Društva) zahtjevati đa nešto }ače, glasnije i jasnije progovori o egzistencijalnima problemima svojih članova, a naših pjesnika A o mladima da povorimo također, ali tek kad ih prihvate oni za koje pišu, had ih svijet zavoli onako kao što voli Majera Kad buđu pjesnici Zagreba, građa u kojem nema kutka za pjesnika tog građa.
Gođišnjice spomenutih pisaca (Desnice, Kaleba Matkovića) podmetnuie su iz demagoških ražlogš
(da bi se stvorio jači beđem obrane). Znam samo' đa. tim piscima nije potreban poseban moralni poticaj i đa nisu u takvoj općoj krizi kao Majer. Kod nj
je u pitanju samo djelo. a ne čovjek. 2
A o čovjeku je riječ, đragi Dubravko!
O pjesniku koga u njegovom rođnom 1 opjevanom građu bacaju — na ulicu.” ?}. %5
P. S. Majer je upravo primio pismo iz Matice hrvatske (potpisao Vlatko Pavletić) o ·preuzimanju štampanja „izabranih pjesama", U pismu -s6
spominju međusobne obaveze autora | izdavača oko
izđavanja te knjipe. Iz ovoga se također može zaključiti đa fakav izbor ne postoji, te. Matica časno prihvaća izvršenje ovog kulturnog zadatka.kao stari, predratni Majerov Izdavač, Eppur si mwovet
Berislav, N ikpalj
IJ REC Ćć,
. ~
ek PC fa ii ava | 1 O O A ZC at dl YO MN LSOC 7,
ji ~ .
||| PAVLA (it
/:
Si ku 267: EL a| i
a NO
Dimi trijević . Ređakeioni odbor' Božiđar Božović Dragoljub ĐDravoslav List Izđaje Novinsko Izdavačko preduzeće „Književne novine“, ačun broj 101-11-1-208 Štampa „Glas", Beograd Vlajkovićeva 8,
Stojanović Sip Hosip Timotljević | Pelar Vdik.
Beograd Framn=