Književne novine
tribina iribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina U čemu S razlikujermrm
„KNJIŽEVNE NOVINE“ | MI
POŠTO SU nas »Književne novine«, odgovarači na naš napis u kojem se ukazuje na rasxorak između njihovih načela i dela (»Komunist« broj 555 od 7. decembra) proglasile lovcima na veštice, inkvizitorima koji se greju na lomačama slobodne kritičke misli (»Književne movine« broj 317 od 23. decembra) a potpumo izbegle razmatranje suštine pitanja postavljenih u našem komentaru, prinuđeni smo još jedamput da kažemo u čemu se razlikujemo.
»Književne novine« već odavno pokušavaju da se predstave javnosti u liku viteza bez straha i mane, Moji se neumorno bori sa aždajama društvenih Zala, izložen, opasnosti da bude progutan, rastrgnut ili spaljen ognjem iz ždrela nemani. Mračne sile su se udružile, proizilazi iz njihovih žalbi, da uz pomoć”»visokotiražne 'Štampce ugase svetlost Što zrači JOŠ samo iz jednog lista skromnoga tiraža, koji se pojavljuje tek svake druge nedelje da brani čistotu socijalizma i legitimna prava naše kulture. To Je, slika koju bi »Književne novine« htele da stvore o sebi, svojoj ulozi i ulozi njihovih »proTtivnika«, iako, navodno, izgleda dilema s kojom se onc suočavaju kad žele da se uhvate u koštac sa nesavršenstvima našeg društva.
Dilema jv, po našem mišljenju, lažna. Niko razuman nc osporava pravo »Književnim novinama« da kritikuju pojave, ličnosti i ustanove, bez obzira na funkcije i »nivo«, iako once obilno zloupotrebljavaju to pravo, lupajući bez merc 1, ukusa po svemu što im se ne sviđa, a odričući se nonšalantno svake obaveze da dokazuju, ispituju uzroke ili predlažu bolja rešenja. Redakcija »Književnih novina« je izradila, za svoje polrebe, jedno čudno shvatanje demokratije: ja mogu, u ime prava na kritiku, da psujem, uvaliujem u blato i gazim svakog čiji mi izgled ili misao nisu dragi, a ako se neko usudi da uputi zamerke na moju adresu — proglasiću ga lovcem na glave, »telefononi naručenim skribentom« i moralno izopačenom ličnošću.
Vrlo praktično shvatanje, ali, na žalost, nismo u stanju da ga prihvatimo, jer za nas je demokratija, pogotovu socijalistička demokratija, ono što i dobra stara grčka reč kaže: vlast naroda, društvenim dogovorom utvrđen sistem prava i dužnosti, u kojem treba da caruje, ako je o socijalističkom društvu reč, dugoročni interes radničke klase. Da budemo još određeniji: ni mi se ne odričemo prava na kritiku i uvereni smo da je naša kritika neposrednija i ubojitija nego ona »Književnih novina«, ali mi kritikujemo mane samoupravljačkog socijalističkog društva iznutra, to jest, mi ga samokritikujemo, tražeći rešenja u okvirima Ovog, u našim uslovima jedino opravdanog i mogućeg sistema, uvereni da prava rešenja može ı mora naći na samoupravnim OStovama organizovani narod Kuća nam još hije dovršena, nije baš svuda ni očišćena, ali smo je želeli baš ovakvu i verujemo da je moženio, ako zapnemo, učiniti i dobrom i lepom. Savez komunista, kome pripadamo, ie daleko od savršenstva ali smo, u njemu i sa njim, prešli sve dosadašnje etape Revolucije, menjajući društvo i samu Partiju. I mi kritikujemo njenc slabosti, i uvereni smo da je naša kriiika doslednije antibirokratska nego ona »Književnih novina«, ali smatramo, u isto vreme, svojom. dužnošću da, prema svojim snagama i mogucnostima, pomognemo njenom usavršavanju i osposobljavaniu za borbe koje nam još predstoje. Ma koliko nas »Književne novine« i daljc častile njima svojstvenim prefinienim, rableovskim empitetima, moramo primetiti da je njihova kritika po pravilu zamišljema i sročena tako da deluje ne iznutra, nego izvan struktura našeg samoupravljačkog drušiva, da je kritika sa odstolanja, mnogo češće destruktivna nego konstruktivna, da se njeni autori odriču obaveze da, zajedno sa komumnistima i ostalim radnim liudima traže zaista demokratska i humamistička rešenja za ovdašnje ı današnje neVolje, uživliavajući se sve više u ulogu sudije koji sa vrlo visokog i vrlo dalekog pijedestala izriče presude bez apelacije.
No vratimo se onoj dilemi koju smatramo lažnom. Ako smo se našli u sukobu sa »Kniiževnim novinama«, to svakako nije zbog njihove ftobože nedozvolieme smelosti, zbog toga što se bave — kako njihov uvodničar sugeriše
| KNJIŽEVNE
NOVINE
— v»labu« temama ili Što kKritikuju »tabu« ličnosti, nego zbog političke suštine njihovih shvatanja.
U čemu se, u tom pogledu, još razlikujemo? Ograničićemo sc samo na malobrojne ali, po našem mišljenju, važne teme. | |. Mi, na primer, stojimo na gledištu, jasno izraženom u Ustavu SFRJ i Pif:gramu SKJ, dokumentima na koje se »Književne novine« vrlo često i vrlo rado pozivaju, da. je Jugoslavija zajednica dobrovoljno udruženih naroda, da je ravnopravnost naroda uslov njihovog jedinstva, da se i ravnopravnost i jedinstvo učvršćuju razvijanjem samoupravljanja odnosno socijalističkih društvenih odnosa, a da: je, u tom pro.cesu, svaki pripadnik naše zajednice dužan da
'vodi odlučnu' borbu protiv nacionalizma u'sop-
stvenoj sredini i protiv svake vršte jugoslovenskog »integralizma«, iza kojeg uvek proviruje birokratski centralizam. To važi, razume se, i za literaturu i za kulturno stvaralaštvo uopšte. Zaokupljene »duhovnim ujedinjavanjeni svih Jugoslovena«, »Književne novine» su bile vrlo revnosne ı otkrivanju nacionalizma u komšiluku, a u isto vreme vrlo tolerantne prema nacionalizmu u sopstvenoj sredini (stav prema »Predlogu za razmišlianje« i njegovim potpisnicima, na primer). Zahtevajući da se raspravi da li književnost narodnosti u Jugoslaviji predstavlja sastavni deo jugoslovenske literature ili pripada matičnom narodu, one sl ispoljile potpuno mnerazumevamje za marksističko shvatanje da književnost jednog naroda pripada u isto vreme ı njemu ı svakom drugom. Slično stoji stvar i sa tretmanom Crne Gore kao srpskog kulturnop i literarnog područja ili sa protivljenjem »Književnih novina« takozvanim republičkim ključevima u kulturi. U tom smislu su i objavljivanje Otvorenog mpisma dr Žarka Vidovića i naknadna podrška tom pismu izraz takvog: stava prema složenim problemima naše mnogonacionalme zajednicc koji mi — želimo da budemo vrlo jasni — ne delimo i ne možemo deliti.
Kao što je već rečeno, duboko smo ubeđeni da za naše socijalističko društvo nema napretka mimo samoupravljanja i onog kompleksa
+
•
interesa. Verbalno žestoko »antibirokratske«, pre svega u tom smislu što rado identifikuju birokratiju sa forumima Saveza komunista, »Književne novine« u stvari neprekidno uzdišu za društvom u kome bi materijalna dobra bila pravedno raspodeljena, a duhovne vrednosti
Prenosimo u celini članak
»Književne novine i mi«) iz lista »Komunist« br, 559, od 4. | s njegovom sadržinom, Svaki naš odgovor, komentaru »Komunista«, bio bi obična
zato da se i naši čitaaci upoznaju
posle svega onogh što nam je poručeno u
»U čemu se razlikujemo« (sa
nađnaslovom januara, i to samo
donkihotetija, jednom rečit ialova i uzahidma stvar, Naš narod badava n Waže: »Ni slepome namigivati, ni gluvome šapulati«. Redakcija »Komunista« očigledno
znaa samo za svoje
razloge, a ti razlozi — ma koliko bili uvijeni u tobožuju
principijelnu odbranu politike Saveza komunitsa od nas — više su nego jasni iole
kuliurnom i politički pismenom čoveku,
»Argumenti« koiima se »Komuniste služi
nisu iišta novca u publicistici, a ništa manje nije nov ni običaj identifikovania s be sa svim onim što čini bilo Partiju, bilo društvo u celini, u javnim razgovorima sa sagovornicima. U svakom slučaju, sila nas ne plaši, ali zabrinjava — ako dozvcljava komentator »Komunista« kao POJAVA u našem socijalističkom društvu koje se bori za iedan novi i sadržainiii humanizam i demokratiiu. Neka čitaori, uostalom, sami donesu svoj sud o tome koliko su u našoj praksi održive ovakve polemike i na kakvim osnovama počjivaju optužbe upućene u ovolikom broju, na našu
adresu.
1, najzad, s obzirom da se kod nas svi razgovori, kao što je i ovaj naš, skoro redovno pretvaraju u generalni obračun, izjavljujemo da nemamo ambicije da dajemo bilo kome bilo kakve recepte ni za sadašnjost, akamoli za budućnost. Tu
skromnu zadaću prepuštamo drugima.
Jedina stvar na kojoj treba, u ovoj našoj sredini, danas, insistirati — čini nam se — jesu stvarni samoupravliački odnosi umesto uopštenih fraza
o samoupravljanju.
WIHRHFA IDO raer PE rena PrrODT giga Terra ON er a ae TT RT TT ir IRI urin ODRI Ina IO SH RO AID rama ri ar eg Re r Sl: aı NIK: ZETE Era inire intra
akcija šio ga nazivamo privrednom i društvenom reformom. Ako se izuzmu povremeni Titualni reveransı Reformi i -·samoupravljanju, koji ni na šta ne obavezuju.. Reforma je prisutna na stranicama »Književnih novina« uUuglavnom u obliku povećavanja razlika u dohocima, kao izvor ekonomizma, tehnokratizma i komercijalizacije, koja potire duhovne vrednosti, a samoupravljanje u obliku raznovrsnih ekscesa i preovladavanja egoističkih · grupnih
ispravno valorizovane voljom neke vrhovnc, nepogrešivne svemudrosti. | Nasuprot tome, u Savezu komunista se onc zalažu za ravnopravnost svih shvatanja, što bi u krajnjoj liniji značilo legalizaciju frakcionaštva, pa i neprijateliskih gledišta, U tom smislu je držanje »Književnih novina« u »Lazarevačkom slučaju« logično. One nisu želele do kraja da se opredele između lazarevačkih 'komunista i Centralnog: komiteta Saveza komuni-
tribina
sta. Srbije, s jedne strane, ı grupč ambicioznih Prakcionaša koji su izazvali krizu u lazarevač. kim 'političkim i društvenim organizacijama, s druge strane. . |
. Dakle, u sferi donošemja društvenih odluka o vitalnim političkim, ekonomskim ili kultun. nim problemima — centralizam odnosmo bitrokratski monopol, a u sferi uobličavanja 1 ostvarivanja stava u Savezu komunista — imobilizam i nemoć. A to je upravo suprotno svemu u šta verujemo i šta želimo. |
Još nekoliko reči o kulturi. Smatramo (i govorimo) da u toj oblasti društvene aktivnosti mnogo štošta ne ide kako valja, da su Žalbe naučnih, prosvetnih i kulturnih radnika često opravdane, ali da se rešenja dostojna tog imena mogu naći samo izgrađivanjem dosledno samoupravne kulturne politike, u kojoj, će svi bitni interesi, uključujući interesc samih stvaralaca, doći do izražaja. Umesto, kao put ka jedinstvu materijalne ı duhovtie kulture, umesto kao integraciju inteligencije u opšte samoupravne odnose, »Kniiževne novine«” shvataju samoupravljianje u tom domenu u naiboliem slučaju kao ustupanić kulturc kulturnim -radnicima, a odnose između njih i društva. kao vi» stu pogodbe samostalnih partnera. Mada tvrde da ni Savez komunista ni društvo u, celini nemaju razumevanja za kulturu, »Kniiževne novine« nisu dale ni jednu značainiiu iniciiativu, niti pokrenule ijednu ozbiliniiu diskusiiu u cilju bržeg rešavanja kliučnih wroblema nočeg kulturnog razvitka. Parađiraiući u ulozi glasnogovornika kulturnih radnika i inteligenciić uopšte — na šta nemaju nikakvo pravo — baš ništa ne dopfinose koordinaciii namora u ciliu tvaženja pravih rešenja, za koja su ti delovi društva zainteresovani. One su i u tom nnosledu dosledne u nekonstruktivnosti. a u suštini naginju konzervativnim, etatističkim formulama regulisania odnosa u kulturi, izvan dometa samoub»ravljanja. Nije naše da iražimo i daiemo ime celini idejnih i političkih gledišta »Kniiževnih novina«. Bilo bi bolie da one to učine same, umesto da, pozivajući se na program Saveza komunista, gotovo iz broia u broi izražavaiu mišlienia koja su u raskoraku sa Programom. sa odlukama i praktično-političkim nastoianiima Saveza, što se na njemu zasnivaju. Ne tvrdimo da »Književne novine« nemaju nekakvu sociialističku viziju o društvu (očivsledno je da može biti i da ima različitih sociializama, što je, uostalom, već Marks govorio) ali je sigurmo da to nij naša' vizija o razvijenom samonvravliačkom, s50cijalizmu, o čovekovoj slobodi i sigumosti,. o istinskoj humanizaciji međuliadskih odnosa. Zbog tih su razlika i sukobi među nama ne-
izbežni. i
Nastavak sa 2.
stroanc
stovi i Časopisi, kada se na tim šarćčnim otiscima dubokc štampe vidi šta sve napadno prekriva našu čitalačku svest, — onda kulturni napor jednog preduzimljivogp urednika mora da ima odieka u svim oblastima duhovnih delatnosti. Zaista, nije svejedno koji će od ova dva dijametralno suorotna napora biti dominantan u našem društvu, jer od toga zavisi duhovna emancipacija našeg čoveka.
Pokrećući ediciju »Slovo ljubve«, redakcija »Revijee ne samo da daje primer jedne kulturne orijentacije nego konkretno pokazuje kakve svc neiskorišćene mogućnosti postoje u našem duhovnom i izdavačkom brostoru. Ovom prilikom mi skrećemo pažnju na novi izdavački poduhvat »Revtje« koji je na nedavno protek-
'mora biti prisutan u poduhvatu
lBoasa
lom XII međunarodnom sajmu Knmjiga izazvao interesovanje i izdavača,i onih kojima je izdavanje Knjiga namenjeno. Reč je dakle o knjigama poezije JC
šestorice mladih pesnika kojima redakcija »Revije« ukazala poverenje i dala punu podršku. U izvanrednoj umetničkoj opremi akademskog -slikaa Miodraga Vujačića, jedna nova edicija poezije neočekivano je nc samo predmet ostetskog sviđamja, nepo i povod za razgovor o budućnosti izdavačke delatnosti u novim uslovima kreditiranja. ; Računajući neizbežno na rizik koji ove vrste, redakcija »Revije« dala jc podršku i zamah mladoj jugoslovenskoj
poeziji, koja godinama bezuspešno traži svoga izdavača. Poezija Slobo-
postala
dana Rakitića, Radoslava Vojvodića, Ognjena Lakićevića, Petra Gudelja, Svetozara Baltića i Petra Pajića, poznata iz mnogih Književnih listova i časopisa, pojaviće se uskoro u izlozima kao prvo kolo edicije »Slovo ljubvVe« sa zaštitnim znakom. u svetu poznate jugoslovenskc »Revije«. XL:
ANKETOMANIJA I KRITIČARSKE NAMEŠTALIJKE
»KOJI FILM smatrate najboljim?« ---
· ovo naizgled bezazleno pitanje susreli
smo u poslednje vreme u anketnimi 1istićima raznih listova i revija. Istina,
sličnih akcija bilo je i ranije, ali, ome
nikad nisu bile ovako ambiciozne, tendenciozne i zlonamerne. Zar je to moguće? Evo primera: U Ljubljani je jesenas prikazano nekoliko najboljih dela iz najnovije kolekcije. Svečana premijera, uz Dpozivnjce, priređena je »Skupljačima perja« Aleksandra Petrovića. Za ostale filmove karte su bile u slgbodnoj prodaji i na kraju su ankoetirani upravo oni od kojih većina i nije bila u mogućnosti da vidi sve. filmove.
Zagrebački »Telegram« u novogodišiijem bilansu iznosi mišljenje svog kritičara kome: je izgleda stalo više do potvrđivanja svoje ličnosti nepo stvanih filmskih vrednosti (»Skupljače perja« mc ubraja čak ni u pet najboljih jugoslovenskih filmova). A. sara-
jevsko »Oslobođenje« namešta anketu.
po ukusu svog filmskog urednika. Jer — prvo—nisu štampani svi odgovori, a zatim uzeta su u obzir i mišljenja i nekih potpuno anonimnih imena ili kritičara bez ikakve reputacije; što je najgore: čak je i onaj koji vodi anketu, a čije je mišljenje i od ranije bilo poznato, našao za potrebno da i svojim direktnim glasom učesivuje u pošlovenju konančog rezultnta. „Možda se na sve to ne bi vredelo ni. obazirati da svaka anketa ove vrste nema ambicije da budc opstejugoslovenska, da bude veći i autoritativniji arbiter od svih ostalih! U osnovi, leško se oteti utisku da kod nekih orpanizatora ovakvih burleski postoji želja da se da oduška provinciialnin kompleksima, istakne kako su »naši« Krjferijumi važniji nego Oni »Svctskje, skrene pažnja na ljude bez istančanijeg osećanja za umetnost i ob:zvredec istinske vrednosti!
Posle svega ovoga postavlja se PDitanje: zašto mi uopšte idemo u svel, pred ugledne međunarodne žirije i na renomirane festivale” Koliko smo 890dina ćekali da nan? se osmehne sreca
'i da se stvori film kakav ie »Skupljači
perja«, koji sada tako uspešno krči puteve drugim delima i skreće pažnju CČlokupne svetske javnosti na novi Ugoslovenski film?! Šta možemo, ovi ekscesi samo polvrđuju kako je filmsko
· svaralaštvo okruženo bednom atmoslc-
rom u kojoj svako zna da ruši i zavi di, a retko ko da sc istinski raduje tuđem uspehu! V.
L A Žž
VEST R. H., objavljenu u »Večernjim novostmma« od 5. januara, smatram kao neiačnu interpretaciju mog razgovora s njim, kao izvrtanje činjenica i, s novinarsko-moralnoz aspekta, nedozvoljenu proizvoljnosi. Vest me nijč iznenadila samim tim Šic se priqruuje kamipanji proiiv lista. čiji sam član redakcijc tek od ovog broja. Kakc inače i većina napisa proliv »Kniiževnih novina« izvrće činjenice i odbaci Je argumenie — to i ovu vest smatra? za glupost. M. ROVAČ
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije. Bogdan A Popović. Tebničko- umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redak cioni < RAJA. NI · - i 2 tović, Momo Kapor, Dragan Kolundžija, Mirko Kovač, Đorđe Lebovic, Borislav Pekić, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Dobroslav Similjanić: Rado i nib GBHAHIĆ, ia n O La 6 TRDja List izlazi svake druge subote Pojedini primerak 50 para (50 dinara). Godišnia preiplata 10 novih dinara (1000 starih dinara), polugodišnja 5 novih dinara (500 StRCIB dinara) ZO MOL Petar Volk struko. List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«. Beograd, Francuska 7. Telefoni 627-280 (redakcija) i 626-020. (komercijalno odeljenje i administracija). R iy inoštranstvo „dvo | Tekući račun broj 608-1-208-1. Štampa »Glas«, Beo grad Vlajkovićeva 8. | , Ja). KUKODIsi se ne vracaju, ' PVC a