Književne novine

intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju iptervju int

MIRIIJNIŠI

je ravna neslobi

PRIMOŽ KOZAK kao književni i pozorišni kritičar i kao mislilac razvio se u jednu od vodećih ličnosti oko književnih revija i Odera 57. Napisao je tri drame: »Dijalozi«, »Afera« i »Kongres«, Ova druga je u svoje vreme izazvala živo interesovanje na Sterijinom DOZOTju, a »Kongres« je ovce godine dobio nagradi na Pozorju kao najbolja drama u 1968. godini. Drama »Kongres«e napisana jc i prikazana prc junskih događaja, # prikazana je ma 11 HBITEF-u, posle junskih događaja. Drama »Kongres« je izazvala Živo interesovanje i mi Sterijinom pozorju i ma BITEF-u zbog svoje dramske strukture a još višć zbog koincidcncije dramskog zbivania sa studentskim dogiđajima koji su se zbili u junu.

DRUŽE KOZAK. o Vašoj drami »Kongres«, Bovori se kao o političkom teatru: koliko ia etiketa priliči Vašeni shvatanju teatra i da li ima kakvog opravdanja?

AKO POJAM politicki teatzar« treba da znači scensku sliku aktuemog političkog događaja, odnosno problema, onda smatram da je za »Konprese akva kvalilikdcija suviše Imanlkava. Ali ako sc tcrmun odnosi na Sspoznajt da današnji život za svakog čoveka postaje svVĆ političniji, Io znači, u svim svojim odnosim:i ukliučenih u društveno i istorijsko zbivanić ukratko, da 1o postaje s5VC čzpistencijalnija dimenziijja savremenog života, onda jc oznaka verovatno adekvalnma i onda mi nc slUcmo da izbegavamo svoju političku sudbinu.

MADA PISAC amticipira vreme, kada preduhitri događaje, onda bih ja to nazvao »prepisivanje budućnosti«. Zanima me, koliko takva jedna anlicipacija koristi umetničkom delu i da li mu uopšte koristi?

SVAKO POZORIŠTE ima svoju aktuelnu SYIhu, pa ı značaj, bilo u formalnom, bilo u sadržajnom smislu, jer je pozorište kao takvo aktuelno. U tu kategoriju ubrajam i Ono što nazivate »prepisivanje budućnosti«, kojc je naktucinoj strani predstavc sigurno korisno, ali ostaje pitanje: kakav jc odrcđeni tekst kao seoriški Organizam, kao drama, ncutralno. Odnosno — \.koO izvodim lačan zaključak iz vašeg pitanja — zar Je tako nesvakidašnji susret savremenog problemskop pisanja i dramc kao literarnog teksta?

ĐOK STE PISALI „dramu pretpostavljam da niste slutili da će majbliskija budućnost, iunski događaji, doći kao potvrda onoga O čemu govorile u drami, Kada sada dramu gleđate da li Vam se čini da je dobila još veću aktuelnost ili je pak izgubila i onaj žar koji je nosila u sebi dok nisu usledili studentski događaji?

MISLIM da se u tom pitanju najrazpgovetnije otkriva nesporazum mcđu nama, Kao autor gradim svoju dramaturgiju na određenom shvatanju svela i čovekovog dejstvovanja, Dode li do koincidencije, koju pominjete, onda je to možda srećan slučaj, ali nipošto ne tvor samo ustrojstvo misli i analize, spoznaje procesa, ljudi u sebi. U dobra stara literarna vremena (za kojima ponekad i malo požalim) tvrdili su da dramsko zbivanje treba da budc takve prirode da bi se moglo dogoditi, makar se u stvari i ne zbilo. A što se same aktuelmosti tiče, moram Vam priznati da sam i ja isto tako iznenađen kao i drugi: sama priroda aktuelnosti moje drame menja se tokom događaja. SADA KADA IMATE, svoju dramu pred očima kao gotovu predstavu s jedne, i studentske događaje s druge strane, da li biste, i u kojoi meri, izmenili odnos prema temi kao i od. nos između ličnosti u »Kongresu« i, ako biste nešto menjali, šta bi to bilo?

NAPISAO bih novu dramu.

IZ VAŠEG ISKUSTVA, a pilanie se nadovezuie na prethodno, niožete li nam reći koliko icdan događaj može da potvrdi, a koliko da porekne umetničku reč?

U NAČELU je to sasvim irelevantno. Za pisca, međutim, koji pokušava da analizira i oblikuje svoj svet, ponekad jc to možda ipak polvida da se u svojoj analizi nijc prcvario.

DA LI JE zadatak umeinosti da bredskazuic događaje ili da ih prihvata kao svršenu činjeonicu, pa lek onda da rekonsiruiše, nadgrađuje i dograđuje i da pretvara u umetnost?

VEROVATNO ni jedno ni drugo ili Oboje Ziajedno. Po mom shvatanju literature pisac uvek noVOTi O svom svelu, svojim 1i1vškocama, SVCjim dilemama — bez obzira na to kakvu obicklivu materiju odabrao. Organizuje je uvck u smislu svojih pitanja ı svojih odgovora.

_copanu:pruzuzunGiiyiruuuarrSrvrer prca OnanezaOuireo Oea JEs une VE amir uatuu sar iai Oe reenuna Grana naranai ein Au nina eruanA: GrzmIAaIAKI|

Direktor Tanasije Mladenović. Glavni i odgovorni urednik Zoran Gluščević. Sekrctar Božović, Dragoljub S. Ignjatović, Bogdan Kalafatović, Momo Kap or, Miodrag Kolaric, M

Razgovor sa

Primožom Kozakom

BOJIM SE, da su Vas događaji prevazišli, jer Jonesko ivrđi da »čim se jedan poredak uspostavi, on je prevaziđen«. Ako ic uopšte Wuspostavljen poredak on bi se odnosio na relaciju: lieatar — politika, politika — sloboda. Može li biti reči o uspostavljanju takvog po retka i u kojoj meri?

S JONESKOM se slažem samo ukoliko ie reč o svagdašnjoj literarnoj formulaciji određeno stava. Ali, ukoliko ic reć o samom stavu, to ZnaĆi o određenoj idejnoj i moralnoj strukturi jcdne kulture, poretku, kako smo to nazvali, ondxn mi se čini da Jonesko deluje unutar te struk-

ture, hoću da kažem, sublimira, stilizuje om: tip kritike koji su još klasici ustanovili polovinom prošlog veka,

Kao pisac koji živi u našem svelu, ja IG miogućnosti nemam. Ne mogu se osloniti na zaključenu tradiciju sa izgrađenim sistcmonli vrednovanja života i društva. Iskustvo koj nam. donosi život ja moram svaki put da Dpo-

novo racionalizujem. Zato i me mogu Yreduovaii u smishi koji sle naveli, Politika, sloboda itd., sve su to sigurno elementi koji tvVOTC naš svet. Pa ipak, ako uopšte hoću da utvrdimi i lMerarmo fiksiram le mpojeve, mogu «da il upotrebim samo kao ečlcmentec, kao materijal za utvrđivanje naših antiteza. Moram da U tvrdim mjihove nosioce, njihove reslne mopućnosti ı nemogućnosli, Jjihov realni Znascaj i funkciju, i ne mogu ih bez premišlianja prihvatiti po njihovoj normalnoj vrednosti i Upotrebijavati ih kao merilo. Hoću da kaženi da »Kongres« za mene nije šilerovska drama o nasilju i sloboći,

SVAKO VREME, zahteva uvođenje jedne vanvremenosti: Vi ste tu vanvremenost uveli u »Kongresu«, međutim, ta vanvremenost bila je bliska budućnost, te je došlo do kratkog spor ia: Vaša vanvremenost stopila se u naše vreme. Da li to smeta umetnosti, ili ioj pomaže?

STO SE TIČMN aktuelnosti pozorišta, koju sam već ranije pomenuo, nc bih baš tvrdio da smeta. Uostalom, »Kongrese ne govori samo o događaju, već i o svemu Što je u Vezi 5 njim.

VAŠA STRAST je da izazivate: koga io zapravo izazivate?

PO SVOJ PRILICI gledaoca, Za naše društvo, a naročito za kulturu jedne ljudske zajednice Čini mi se suštinski važno da Što više ljudi i svaki ćovek posebno što više razmišlja o SVOjoj siluacilji.

ĐOK STE PISALI »Kongres« jeste li bili pristrasni i sujetni ili ste pokušavali da budete »objeklivni posmatrač«?

BIO SAM i još uvek sam pristrasan i sujetan

sa stanovišta i u interesu svake ličnosti u'

»Kogresu«, nasuprot svakoj od njih.

ZA MENE NIJE simptomaličan Vinceni: on je takav kakav jeste i tu se ništa ne možč. Porazna je činjenica da postoji Just (taj sa vremeni, politički orijentisani Jago): gde ste ga našli? Pitanje je očigledno ironično, ali molim vas odgovorite bez ironije?

TA MI KARAKTERISTIKA izgleda moralistic-

ka, Zar uopšte postoji neki društveni poredak

bez Justa?

KADA SE VEĆ GOVORI o poliličkom teatru,'

šta biste vi pod tim terminom podrazumevali: da li su naše svakodnevne konferencije, ma primer, neka vrsta dosadnog leatra? Ili polilički teatar želi da govori o slobodama za koje ne zna drugi ieatar, ili pak o ograničenjima u teatru, u životu, šta bi sve moglo o tome da se kaže?

ODGOVORIO BIH nešto drukčije: ako je GW no da određenih estetskih zakona danas nemamo, jer Su Se norme rasplinule, onda i Yeklamni natpis inože da predstavlja pesmu. U tom slučaju „izbor literarnih sredstava je nmeo-

ervju interviu intervju intervju

bavezan, Politićki recnik, idejnc i socijalnc tcme, situacije iz svakidašnje praksc, sve to moou da budu elementi literarno dela ako sc pomoću mjih može pretpostaviti odreden Sve“, Sa 1og stanovišta mogao bih da kažem: sva politička, ideološka i organizaciona scenerilia našeg svakidašnjegz života bjiia Je ža mene najadekvatniji, mogu da kažem, najizvorniji materijal za fTormulisanic pitanja koja me žzani)maju. JE LI MOGUĆNA polpuna sloboda slvaralaštva u socijalizmu i ako jeste, u čemu sc Ona manifestuje; ukoliko nije, šta ic to ŠiO joj još uvek smeta da dođe do pofpunog izražaja?

NAJLAKŠE ODGOVARAM konkretno. Koliko su mi poznate prilike kod mas, u Slovemiji, gotovo i ne bih mogao tvrditi da piscu nedostaje sloboda. Literarna produkcija Je obimna, ne ometaju je mi forumi, ni izdavači, ni casopisi. Ono što mi nedostaje 1o Je rešeniji, obavezniji i autoritativniji kritički aparat koji bi tu literarnu produkciju po njenoj realno. vrednosti samostalno oblikovao , to znači stVvoıio kulturni milje u kome bi literatura imala svoj značai, svoju težinu i svoju socijalnu vrednost. Mislim, naime, da je ravnodušnost ponekad isto tako ubitačna kao i nesloboda..

NA KRAJU, molim Vas, reciič, kako se događa

da :teatar koji na direktan, aktuelan način

govori O savremenosti, nije avangardan? f, šta je sa avangardom: da li ie ona mrtva?

NIJE AVANGARDA? Nisam razmišliao o ftome. Ali, ako dovzolite, citirao bih Pirandelovu misao: »Što je naslalo kao novo, uvek Gstaje novo«. Osim, naravno, ako se avangardno pozorište ravna po sistcinu određenih Tcimalnih i idejnih pravila, ali u tom slučaju iv normativno, što znaći, konvencionalno. A takvo za naš svet ne dolazi u obzir.

O

Ognjen Lakićevi

MH api e O O Pal ai a n ea rane aa ya aga a WAIKIKI 7 MARKU SBB ApnOoliner GE.

| INOSTRANE TEME|

Nastavak sa 2. stranc

skih naroda) i o Apolinerovim biblijskim, antićčkim i srednjovekovnim motivima i imspiracijama, s razlogom izražava bojazan da izlaganje ljubavnih i drugih „pesnikovih doživljaja e dobije preterane razmere postajući samo scbi svrha. Očigledno je da svi učesnici misu pristalice nove kritike, naprotiv.

»La Femme assise«, » U Enchanteur pourrissant«, »Lc počte assassinće... Prepitanje ličnih doživljaja i sopstvene sudbine sa mitskim i herojskim ličnostima. Želja za objašnjavanjem samoga sebe kroz te ličnosti. U opsesiji vremena koje prolazi, stalno prisutnoj u ADpolinerovoj poeziji i prozi, pribegavanje mutu postaje način borbc protiv prolaznosti. Nije isključeno da se i u toj svetlosti može posmatrati i Apolinerovo toliko živo interesovanjc za folklor, za narodne običaje i izreke, plodove vremena koji se protive prolaznosti i menjanju.

»Apoliner u Renaniji«, iedno lirsko tumaćenje Apolinerovog doživljaja toga kraja i Dpoređenje Apolinerove Lorelaj sa istom ličnošću kod nemačkih pesnika.

Jedan od dvojice prisutnih predstavnika slovenskog sveta, Ceh Vladimir Bret govoni o Apolineru i Čehoslovačkoj, o ogromnom ugledu Irancuskog: pesnika kod čeških naprednih intelektualaca. (Na kraju simpozijuma Apolinerove veze sa Čehoslovačkom biće opet evOCirane odličnim filmiem »Češki prolaznik«, kincmatografskom franskvipcijom istoimenc Apg: linerove priče.)

Posle saopštenja o Apolineru i literaturi na holandskom jeziku, referat »Apoliner i evropska politika« osvetljava jednu obično manje poznatu stranu bogate pišćeve ličnosti: njegovo živo interesovanje za dnevne događaje i Sdvremenost uopštc, i njegov pisani izraz U broimim movinskim člancima. Kao i u domenu 1 metnosti i ovde Apolinerov kosmopolitizam dolazi do najvećeg izražaja, Na pitanje da li se može govoriti o političkoj misli Apolinerovoj odgovoniće mladi autor teze u pripremi; ono što se za sada sa sigurnošću može konstatovati to je jedan opšti stav pesnikov, dosledHo opredeljivanje za potlačene a protiv ugnjetača. O tome svedoče i članci posvećeni našim

narodima, kao na primer onaj, objavljen za vreme rata, o progonima srpske kulture od strane Bugara i Austrougara iz koga izbija jedno ogromno osećanje pravednosti i ČčOVeKkOijublja. Izlapanja o jednoj Apolinerovoj izgubljenoj prepisci, o jednom izgubljenom romanu, o njegovom poznatom delu »L'Enchanteur pourrissant«, o izdavanju celokupne korespondencije, govore O neiscrpnom izvoru istraživanja koji predstavljaju Apolinerov život i njegovo delo. O tom neiscrpnom bogatstvu pesnikovog dela naročito svedoči egzegeza dveju njegovih pesama (»Lul de Faltenin« i »Les Sept Epćes«) i diskusija u kojoj se izražavaju oprečna mišljenja. Ingenioznim tumačenjima jednog mla-

dog profesora, zasnovanim na erudiciji, Suprot-...

stavlja se jedan umetnik, ustajući protiv »imtclektualističkih spekulacija«, protiv suvišnop komplikovanja i nalaženja onog što pesnik nije mislio. Ovo nas podseća na Valerijevo ncstrpljenje pred složenošću objašnjenja njegovih pesama, podseća nas i na Nervala koji jednostavno nijc priznavao mogućnost racionalno

aaa ea ae _ | -P7OaJ 449 3 „U CAT 4 A AJ ZO. WAN \Tatreo% krBAr NL Na. OMA ve: \

ice voa „fav pa. ” |. 'KU9Ar wa, a ao a 4 y3 1 Day (UA sfpraž /yaZyo ar Me

Adio

280 “aa Yi 3 r ir ya /YqPvox \_-

redakcije Bogdan A. Popović. 'Tehničko-umet nička oprema Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božidar irko Kovač, Đorđe Lebović, Borislav Pekić, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Dobroslav Smilianić Radomir 3 anić, ;

tumačenja njegovc poezije. A zatim sc slušala. diskusije iz koje se ukazujc sva ona hermeticćna strana Apolinerove poezije, pita, ko zna po koji put, da li je uvek toliko važno znati šta je pesnik hteo da kaže i nije li svakome dopušteno da traži i nalazi smisao Za sebe, smlisao koji mu odgovara, pod uslovom da im nalazi hranu svome duhu i zadovoljstvo SrCu. Ali bilo da se slažemo s icdnim ili drugim misljenjem, bilo da nalazimo neko treće objašnjenje, sve ove kontroverzc mas približavaju pesniku, pozivaju nas i navode da razmišljamo nad njegovim delom, da u njemu tražimo nova, često neslućena bogatstva,

Dve druge manilestacije, različite mećđusobno i drukčiie od »razgovora« sastavni su deo ovog. bijenala. Prva od njih, pod naslovom »Apoliner-Pulenk«, dočarala jc u toku jedne umetničke večeri, kroz muzičko-instrumentalno izvođenje i kroz recitovanje, lepotu Apolimerove poezije, Druga je stvarala »apolinerovsku« almosferu jednim sasvim drugini iezikom: to su bile tradicionalne »agapes ardennaises«, gastronomska priredba u apolincrovsko-ardenskom duhu, sastavljena od jela i pića koja je Apoliner upoznao u Ardenima i uneo u svoja dela. Nije izostao ni krompir koji se isto tako zove i na valonskom dijalektu i koji ie pod istim imenom našao svoje mesto kod Apolinera. Na kraju, grupa folklornih igrača izvodi narodne igre među kojima ı onu cuveni! »maclotte« iz pesme »Marjie«, napred već pomenute, gde pesnik tako ćudesno spaja dve osobe, jednu iz daleke prošlosti i jednu iz sadašnjosti, dve osobe koje je voleo i izgubio.

Mnogo više nego simpozijum, bijemale u Stavlou je, dakle, ne samo mogućnost za izlauanje rezultata književno-naučnih proučavanja već i manifestacija jednog dubokog i prvisnog interesovanja za Apolinera i ljubavi premda njemu. On je stecište svih onih koje povezuje ista privrženost velikom pesniku, i prilika da se proživi jedan trenutak njegovog života, iedan od najinteresantnijih, najuzbudljivijih i najznacajmijih, trenutak u kome je on ušao u dva čarobna sveta: svet poezije i svet ljubavi.

Mihailo B. Pavlović

Smiljanić i Branimir Šćepanović. List izlazi svake druge subote. Po!edini prmerak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih dinara (iO000 starih dinara), polnood'Snmia 5 novih dinara

(500 starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novi ns" »davačko preduzeće »Književne novine«, | ljenje i administracija). Rukopisi sc nc

i RSA Ld ”*

Beograd, Francus ka 7. Telefoni: 627-286 (redakcija) i 026-020 (komencija: odevraćaju. Tekući račun broj 608-1-208-1. štampa »Glas«+, Beograd, Vlajkovićeva š. ja} 1 028020. LRorigreijaJnO, Gde