Književne novine

ПЕСМЕ О ТИТУ

Кимжевник Хусеин Тахмишчић, приређивач књиге „Тито у поезији" која ће се ускоро појавити

у издању сарајевског Завода за издавање уџбеника, уступио је на коришћење редакцији „Књижев-

Е „ > них новина рукопис овог песничког зборника у којем се налазе стихови песника свих наших

народа и народности.

Придружујући се прослави 80-тодишњице Титовог рођења, „Књижевне новине" објављују руковет песама из овог зборника, као и одломак из предговора који је написао Авдо Хумо.

МАРШАЛУ ТИТУ

Из ничег је створио војску и прожео ; духом је новим, ко муња у руци му бје, што бљесне, удари, мине, присутна свуда ко зрак и невидљива као ' вјетар. Све људске снове протка јахач на бијеломе . коњу,

пред којим се надалеко душманске

размичу чете.

У миру гледамо сада његов јуначки лик. Он непрестано снује, и када. једноставном ријечи разјасни положај наш, садашњост будућношћу створи. Око њега, као на зов, радни се окупља : народ, у черсте се врста бригаде пламене младости рој.

„Казуј, и чекић ће наш да преузме сваку

ти ријеч,

јекнут ће земљом свом, на исток је носит

и запад, живот и

будећ посвуда вјеру у бољи . свијет!"

Отон Жупанчич

ПОЗДРАВ ЗАВИЧАЈУ

Загорје, здраво! Ја већ много љета пшенице твоје не чух жарки шум. Тумарајући тврдим друмом свијета улудо тратих табане и ум. •

А ти си мило, као што си било у онај давни, онај дивни дан кад ме је мати метнула у крило и тепањем ми ткала топли сан.

Гле, још се гласи пијетао на плоту, што сваке зоре раскрвари кљун,

а јаблан шуми годину већ стоту гнијезда и звијезда све до врха пун.

Мој родни крају, ти остаде за ме |,

чаробна стварност и несхватљив сјај.

Златом ти протках кровове од сламе, дјетињства сребром осух завичај.

И тебе туђа газила је нога, дошауљао се праљу твоме враг. "Претрпио си. невремена многа

пи многих рана на теби је траг.

Судбину знам ти окрутну и клету, твој тлачитељ је страшан свима знат, ал' у теби је многу храбру чету

на ноге диго млади партизан.

Издржо си борбе неједнаке, кољача нож и каму, огањ љут, ал' ријешио се за све вијеке тлаке и слободан је сад пред тобом пут.

Нову ти бразду оштро рало пара, свија се под њим пресјечен црв. И бреза њедра мјесецу отвара,

дажд јој с лишћа сву измио крв.

Земља си оног који земљу ради. Није ти тутор више гроф, ни поп, Твоје су њиве, шуме, виногради,

и дјеце твоје сваки трозд и сноп.

Загорје, здраво! У теби је скрита сва моја младост, душа моја сва, и небо плаво као очи Тита,

што тако ведро у будућност сја!

Густав Крклец

ТЕБИ, ТИТО

У оку моме, зјеница твоја — _ јуначе мој:

мој" је — Сунце и Хљеб, и Небо, . и Птица пој!

На омладу сваком сво, данас — 1 бехар цвјста:

ријеч твоја аманет наш — . завјет свијета!

На њиви нашој засија Љубав новог сјемена —

да полетимо и ми летом

новог. времена! у дому си новом срца нам широм

отворио —

конак пријатељу богату софру поставио!

На сваком омладу

гво, данас — 5 бехар цвјета:

ријеч је твоја аманет наш — С : , завјет свијета!

Али Подримја

ПЈЕСМЕ О МОЈОЈ ЗЕМЉИ

5

Расти сретна под сунцем, расти

у“ јаслима дјечјим.

Расти и цвјетај, земљо радних људи. И нека мир

над твојим пољима влада,

мир твојим лађама. на пучини

и твоме дану што се ведар буди. Расти сретна да сви народи виде са страна свих, са југа и сјевера, како се рађа и како се воли,

како се брани земља пролетера. И нека мир

над твојим људима влада,

мир твоме рудару и твоме ратару, мир градитељу и твоме чувару, мир твојој срећи у води и у зраку, у пјесми стројева

и у сјају жита.

Расти и ивјетај под звијездом слободе, под руком Партије

и под срцем Тита.

Јуре Каштелан

Јосип БРОЗ ТИТО У РАЗГОВОРУ "СА ФРАНЦУСКИМ

ПУТ У КУМРОВЕЦ,

Оживи мисао, путеви бјеже, Загорје пјева: кај,

и срце игра, пјесму досеже; је ли то Гупчев крај

Сутла вијуга: модра тканица, зар је то Тахијев двор»

Гле, преко шума и ораница замак тледа одозгор.

Одмиче цеста, љепота дана, и јесен сва од свиле, мирише њива заоранпа

и јата птица криле.

„О лијепа наша...“ слова сјају, с камена. стих нас зове, | химна се родила у овом крају, да, химна земље ове.

Јуримо, јуримо, Кумровец, ено, пред нама. као на длану; машемо руком узбућено,

а ријечи ућуте, стану.

И онда тишина: оживе слике, странице пјевају, зборе, промичу тако дани и битке кроз наше крваве горе...

И док читамо са зида слова: „Овдје се родио Тито“;

толуб слијеће са старог крова и кружи поносито.

Сусјед је вајар исклес'о лик, што нас сад гледа, благо, слободе наше то је споменик и свег што нам је драго.

Унићем под кров, додирнем руком, колијевка лежи мала,

припроста зипка с дрвеним луком Маршала. одњихала!

И на огњишту ватра се жари, ко симбол мисли живе, пуцкета тихо и ко да зари

јурише и офанзиве.

О гори ватро, вјечно, жарко

као мисао Тита,

и свијетли топло ко сумце јарко и буди узорита!

У твоме сјају нек се роде

и. нове наше снаге,

и нек нас и даље циљу воде заставе црвене, драге!

Шукрија Панџо

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ.

Преко дана — не могу тачно да замислим:

преко дана сигурно нема времена за себе.

Толико руку се жели са његовом руковати,

Толико камера захтијева осмијех од њега.

Тако смо бачени било куда у

свакидашњицу

и пливамо, да нас не прогута.

Мирити. Одлучивати. Не питати се

сада за смисао: тај је дубоко на дну,

сада само нека ти је бистра глава момче. Пази. Пази. Пази.

Не, преко дана сигурно нема времена :7 себе.

А шта ће увече, кад мрак замирише над

градом, приђе прозору, најзад сам, сам и тих над свјетлостима, и изненада осјети како се је покренуо у њему

онај стари, можда неразумни, с ничим утемељени дивљи понос из кога смо зачели све ово =: њежна,

грчевита љубав, која нас стеже у грлу, очајна

и упорна, наш. изазивачки црвени цвијет: ' | Ми! Ми! Ми!

Тада — Тада се можда тај сабрани поглед

у помути и гледа звијезде пресађене на земљу.

Маријан Крамбергер

КЊИЖЕВНИКОМ ЖАН-ПОЛОМ САРТРОМ

тито

Под пепелом копах до живота стижем птица једна смјерна дошапну ми име тамо се напријед у зениту нова звијезда диже која вјеру сваком враћа попут плиме.

Из сваке стопе висина расте нова, сан је све даље пробијао коријен да би постао бедем од љубави скован. и обновљен пламен расцвјетане зоре.

Између њега и времена дослуха су нити

с њиме је ближе себи дах цијелога свијета. Он једини зна гдје ће сутра бити

сунце и хљеб тајни смисао љета.

Питам се затим да ли, ријеч уопште може да каже нешто одсада па довијека о њему који је био путник који је био стожер о човјеку који је највише имао лик човјека.

Тодор Чаловски

ТИТО ЈЕ С НАМА

Кад заставу скидамо

и. разлегне се химна,

свечано је

ко да је Тито . дошао међу нас.

Тада се бурније дише,

и сви су крвотоци

један једини

талас.

Памтимо његове речи, позив упућен нама.

У песмама је нашим, У замаху мишице.

И кад је искушење,

и кад се победа слави Тито је с нама! његов осмејак,

добро лице.

Кад радимо

крампе

све брже и брже лете. Ми. кличемо: За Тита! и испуњен је план.

С мислима на Тита ми почињемо рад!

ми завршавамо дан!

Бранко В. Радичевић

|

НАШ ВОБА

Од гвожђа је, али у том звожђу куца

топло срце. С руке, кад је увис диже,

до облака. тамних прамен свјетла сиже. Када хода, лед му под петама пуца.

И тако нас води. Ми не знамо да л' је син садашњих дана, лик из древне приче:

ми крочимо за њим увијек чвршће и боље, И у нама вјера још снажније ниче.

Владимир Назор

ПЈЕСМА О БИОГРАФИЈИ АРУГА ТИТА

(Пјесма пета)

Питате о Титу: ко јез . Машино, машинко моја,

пиши! Тито — ' то смо ми, све! , и војска, и земља, и тора! Он је —

ваш уажс,

он заносни наши јуриши.

по простирци ваших шињела и шатора

Поглавља књиге о Титу — . то је ваша прва, ваша друга, четврта, пета офанзива ми ниједном нисмо остали без штита! Одшкрините ваше заставе, . изрешетане ко решета читајте: ту пише животопис Тита!

Наслови поглавља мостови ваши, полегли по води Шерстве. Строфе митраљеске стоје вам по сваком зиду. Читајте! — | И листе својих мртвих! И наше побједе и освете! То је животопис о Титу!

Читајте!

Наставци слиједе... И када сјутра у вече зрак рефлектора нашег почне по вама да титра, по тамници вашој да искри, по лицима вашим да пече, писаће. име. Тита!

Радован Зоговић

ЖЕЉА ДЕВОЈЧИЦЕ

Процветало у Титовој башти бело, жуто и румено цвеће.

Запевала сеница на грани, крај Титова крова. и прозора.

— Волела бих да сам и ја тица, да сам птица или љубичица.

Кад се Тито од рада умори, да га моја песма разговори;

да га моја топла љубав сретне кад погледа на бокоре цветне.

Аушан Радовић

Тито

П

(Повратак)

Опе“ звездана мисао уз чело Упркос ветру нешто је стално Оно што треба рећи на својој земљи Под својим небом и звездама Да га чује Загорје се примакло Авали Море Небојшиној Кули Где је његова Реч ту је цела земља Реке се уливају једна у другу из љубави Измшшиљају једну географију сличну | крвотоку

О, Земљо, твој облик је облик мог срца Он. је Велики Путник што преброди Мора Да би открио Наду сличну овој овде

Јао нема речи за нашу љубав Добро нам дошао Ти који од злоупотребе одвикаваш Ватру.

Бранко Миљковић

ШИНЕ

Стојим "на стражи у близини Брода, у табли ражи надомак шина,

а душа моја блуди надалеко,

изнад Папука, плавилом висипа.

Стари пар шина задрхта нечујно, запис на њима „1914 — МАВАГ“....

Сад Титов плави воз плови, а онда одвукле су на Пијаву — мог оца.

Ференц Фехер

КРИЖЕВНЕНОВИНЕ 5