Književne novine

| ЈУБИЛЕЈ — 25 ТОДИШЊИЦ | А ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

ПРВЕНСТВО

УМЕТНИЧКОГ КРИТЕРИЈУМА

ПРОТЕКЛИХ двадесет пет година ниј | у а није ни довољно дуго раздобље да би се у њему покидали континунтетг - = ј унтети, ни одвећ кратко да се пређени пут не би могао узети као могућност једне одређеније процене о месту Југословелског драмског позоришта у нашој позоришној култури, “ Ц Стваралачки немир и врло изражена тежња за новим била је, може се рећи тлавна карактеристика којом се ново по: зориште у Београду обележило на почетку свог рада. Ново у једном новом времелу, оно је, заједно са својим временом било испуњепо еланом ренесансе и креа: ције, замасима којима је револуција давала спату и лепоту. Очврсла средња и сасвим млада генерација нашле су се на једној истој позорници у равноправном другарству борбе за своје име и свој умет вички престиж. И резултати су дошли.

Поставимо ли данас питање да ли има континуптета између два периода одељена двадесетпетогодишњим раздобљем, прво се, само собом намеће поређење сличних структура ансамбла. И данас је једна искуством зрела и у пуној стваралачкој снази средња генерација, као и онда, па позорници заједно са младошћу нестрпљивом да се изрази. Али та сличлост старосне структуре није све. Много су важнији психолозики и естетски критеријуми који их спајају или раздвајају. Раз лике у погледима м сензибилитету биле су присутне и пре двадесет пет година, али се управо њима оплођавао стваралачки немир који је из противречности водио у склад, И данас, ако је могућно учити се на искуствима пређеног пута, могло би се рећи да тенерацијске разлике треба да буду шанса у тражењима лових резултата а никако препрека да се превазилажењем старога креће ка новом.

Рутини и сигурности овде од првога дана нису била отворена врата. Нису ни данас. Било је далеко више спремности да се пође у ризичне подухвате него да се иде утрвеним стазама провереног. И далас је то расположење неизмењено.

Првенство _ уметничком _ критеријуму није доведено у питање.

Одбојност према рутинском претварању књижевних дела у позоришне представе није малаксала.

Прошло и садашње нису покидали везе. Али стара дела остају у сећањима савременика, а нова треба стварати за нове савременике, Гдегод тај закон лије схваћен, позоришне установе су се претварале у музеје сећања, у реликвате прошлости.

Од априла 1948. до данас Југословен ско драмско позориште дало је нашој култури 158 премијера и 8.210 представа. Те, цифре би саме по себи могле и мало да значе кад на овом пређеном путу не би сијале, као светионици, значајне, азтологијске представе и улоге које остају

(А ЖИВОТНЕ

у аналима сведочанства изузетне креативне снаге,

Међу знацима који говоре о виталности позоришне установе један од најпо. узданијих је век премијере. „Дуздо Мароје" Југословенског драмског позоришта са својих 459 реприза пије надмашен. Али је не мали број и других дела која су, лишена и као литература и као спектакл свега што би се могло назвати празном заводљивошћу и јевтиним блеском за ла коверне, дела дубоко људска, дела из списка велике класике и дела писаца ближих нашем времену и оних из нашег времена, која су У позориште довела стотину и преко стотине хиљада гледалаца.

Није, свакако, мулро товорити о ономе што ће сутра моћи да се уради у једној оваквој уметничкој установи. Предвиђања и планирања су увек ограничена околностима и разлозима који, били објективни или субјективни, могу и неочекивано да се супротставе логичном размишљању. Али је ипак могућно, и обавезно, истаћи главни правац у којем треба, наглашено, да се креће Југословенско драмско позориште. Позоришну уметност стварају људи за људе. И једни и други су својим плотледима и укусима одређени временом. Природа позоришта је у променама. Оно што је Шекспир тражио од глуме „да локаже врлили њено рођено лице, пороку његову роВену слику, а самом времену и бићу света његов облик и отисак“ остаје као аманет позоришној уметности и једино може да се схвати као дијалектички однос према свету који се мења па самим тим и од позоришта очекује да се мења тражећи да на нов и друкчији начин одгонета загонетку времена и човека, који нису никад исти. Младост позоришта дије у годинама него у схватањима. Али свака вештачка брана новим схватањима била би подједнако опасна као и упорна одбрана потврђених схватања. То се у Југословенском драмском позоришту зна п осећа. Уметност не трпи стеге п границе. Међутим, Југословенско драмско позориште би најпре изневерило себе ако би пренебрегло своје, такође првобитно, уверење да оно припада једном револупионарном друштву чији се човек на увек нов, прометејски, начин ме може да мири са утврђеним. Та тежња да се стваралачки потврђује ватром сопственог и ог штег немира вероватно је и до сада чувала Југословенско драмско позориште ОА странпутица конформизма. Нема разлога сумњати да ће и данашњи скуп генерација у њему почети ново поглавље историје прожет несмањеним интензитетом саосећања са временом у коме живи и друпе

твом без којега његов живот не може да

се замисли.

Милан Воковић

КА СЦЕНСКОЈ истини

КАДА СЕ у згради пекадашњег Мањежа. и друге куће Народног позоришта, пре двадесет и пет година подигла завеса, 0' творила је она пут једног новог позоришта, које је тако рећи Од првог дана постало једно од најзначајнијих У земљи и одиграло изванредну улогу У развоју нашег позоришног живота. 0, Е а аи овог театра, које ће за ових двадесет п пет годила доживети толика признања, започело је У јесен четрдесет и седме године, у једној напуштеној свантелистичкој цркви. Састао се тамо, први пут на заједничком послу уметнички ко лектив састављен Од импозантног броја, како се то каже, првака. различитих позоришта, из различитих крајева. Ме о ље. Заједно са млађима ми пајмла им. започели су они стварање театра. У којем ће, веровали су то 6 правом, па ВИ пуно задовољство У раду п пионирску ја КЕ вост у изграђивању новог. Био це то колек тив какав би свако позориште МЕ пун даровитости, подета и уметничких ам биција. Понесеп јом, раскошним ским одушевљење дног истинског но У

пеупишт твом радном снерги| талентом, рома! тичарми заразним елманом јемного чему нарочитог

< "Ра 1 “ 4В 5 ~ "вараоца, тај први колект, То ришног ог драмског позоришта приотГ У м а <' С Р иуо 5 пуног и отвореног срба припремању првих представа, оних од којих је завесило да ли ће се остварити скеле и Од: ' 2 % « говорна замисао стварања једног, за оно сме зоришта. време, узор позорит, о | Ре тој апуштеној, и сада сасвим дру тим животом оживелој мдркви, свакога дана до дубоко У поћ, царовала је атмоке под рада, тражења, пријатних стваралако ~ ка. вере м неке лаивне, радости. посве У омада и техничке вежбе смењиРоде ес са часовима теоријских размаНена и све је било пемир. све је било У бУдАЉИВО п, за оне који су то доживља ~“ 1 , „заборавно. вали, незаборав 5 а Д шло је и 40 првих премијера и пр зих даскавих признања. Жеље оснивача и МА ак ова у остварене. аде ва биле су 9 о |ПН реком редовног рада мења С) РА б м-ле начин живота. Нове прех богме донекле 1 и ашше вере у сопствсере се спремају и кв “: НЕ јере а внОсти мирније и прибраНИ И а истим жаром И жељом да С О БОВЕ. и све већи успеси, Ауго Би АЕ 5 Југословенском драмском упра тАЕ АЕН свакодневне техничке И Е и Вореном : се аскусије 1 - сритичке _ДИСКУСУЈУ о. у ата стварном. радило се на РАИ њи Уз 5 гтћивању обобеног сценског

тврђивању трасе будућности театра. Том тражењу доприносе све више и нови чланови који сваке сезоне придолазе. Све упорније се ради на усклађивању различитих схватања и навика донетих са раздичитих позорница. Требало је што пре

"наћи заједнички сценски језик, заједничко

позоришно мишљење, заједнички дух. отромним залагањем свих, од руководиоца до најмлађег члана, то је у завидној мери убрзо постигнуто. Колектив је из представе у представу постајао све јединственији. Сталним настојањем и студиозним радом п захваљујући даровитости већине и изу. зетној даровитости неких чланова, дошло је већ у првим годинама до оних спенских остварења, која су, у то доба, спадала У

врхунске домете наше позоришне уметно-

· сти.

Уметничка имена већ раније позната и призната радом у Југословенском драмском позоришту постају још угледнија. Многи од оних који су на овој сцени доживљавали своје прве значајније успехе, и ту се развијали, спадају данас међу водеће драмске уметнике нашег савременог театра, било да и даље делују на овој или другим позорницама.

Једна од најзначајнијих одлика Југо словенског драмског | позоришта у ових двадесет пи пет година јесте да се оно већ од почетка отварало младима и тако се стално освежавало и уносило у своје пред ставе нове стваралачке акценте и нови дух. Старији чланови позоришта прилатоЂавали су се духу младих, дакле увек дУху данашњице, а млади су знали да улазак у Југословенско драмско значи одрицање од јефтиних и лаких успеха тренутка, знали су да од искуства старијих треба да се уче и занату и студнозном озбиљ ном раду и да њихов долазак не сме ниуколико да угрози основзе поставке уметничке физиономије ове куће.

Већим делом времена на челу Југословенског драмског позоришта налазило се неколико познатих културних радника, књижевника и позоришних познавалаца. Уметнички утицај леких од њих на стваралаштво театра био је често од великог значаја. Само одабиране: и предлагање драмских дела за извођење значило је одговорно одређивање _ репертоарског лика куће. Већ прве представе показале су сву озбиљност и високи критериј репертоарских тежњи. Нешто доцније, постављена је јасно утврђена репертоарска окосница: кратак, али свеобухватан сценски преглед историје европског позоришта. Поред те, тако рећи, антологијске линије репертоара, стално је била присутна брига да се не изгуби веза са савремелом драмском литературом, пре свега домаћом. Последњих година очита ј2, пи природна, тежња да се репертоарски акценат стави на савремена дела, са упорним и сталним неговањем класике. Настојање на домаћој драми све је изразитије Од почетка до данас репертоар Југословенског драмског позоришта био је усмерен на извођење високе и значајле драмске литературе. Повремена одступања и понеки промашај, били су обично условљени различитим, У репертоарском позоришту неизбежним и непредвидљивим потребама, или диктатима тренутка.

Такав репертоар, драмска дела песумњивих литерарних вредности, утицао је, у великој мери на уобличавање сценског стила Југословенског драмског позоришта. Ово позориште започело је свој рад У време апсолутле владе, код нас, тоталног сценског реализма. Поред свег отпора пре ма том тотализму, који су понекад осећали, данас мислим да је захваљујупи баш тој чињеници постављена чврста, животно убедљива основа, на којој се могу, без страха, традити слободне форме, које никада неће, или не треба, да буду саме себи сврха.

Знамо да је — Југословенско драмско позориште на свом двадесет и петогодиш-“ њем путу пожњело велике успехе. Зламо исто тако да је, као и у свим кућама, које стварају овако ћудљиву колективну Уметност, било и неуспеха. Чини ми се, ипак можемо рећи да општа уметничка вредност и значај овог театра далеко наткриљује његова слабија остварења.

. Југословенско драмско позориште није замишљено ни основано као експеримен талло или авангардно, а дабогме, ни као помодно. Оно је било и треба и даље да буде позориште високог квалитета, лоступ“ но и присно у исти мах и такозваној широј публици и оној са истанчаним позоришним укусом. Без обзира на сву различитост и слободу сценског изражавања, којој, мислим, не треба постављати границе, Југословенско драмско позориште треба у бити да остане дубоко ресалистичло, да се труди да животну истину преведе на уметнички језик убедљиве сценске ис тине, увек за своје доба и за свог човека. Само тако ће ово позориште остати доследно и верно себи, разумљиво и уско повезано са онима којима је намењено, и увек уистину савремено.

Мата Милошевић

„ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА" БРАНИСЛАВА НУШИЋА — ЈЕДНА ОД ВЕЛИКИХ ПРЕДСТАВ НА СЦЕНИ (СЛЕВА. НА ДЕСНО) СЛАВКО СИМ СИ, БРАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ, РАХЕЛА ФЕРАРИ, МИЛИВОЈЕ Живановић, МЕВ

ВЕНСКОГ АРАМСКОГ. ПОЗОРИШТА.

М ЛУГОСЛО. МИЈА АЛЕКНКА МИКУЛИЋ, ,

АНА ПАРАНОС, МИЛАН АЈВАЗ М ЖАРКО МИТРОВИЋ, =:

1

Љубиша Јоцић

РЕЧИ НА ДЕЛО

»СОМРКЕЕЗЗТОМ рЕ МОТОСУСТЕТТЕ« СЕЗАЕ-а ВАБРАССМГ-а

„Одлетело је тло и сви путеви

раскрснице семафори искривили су се и спљоштили

у изгужваном бљеску фарова замрсиле су се мисли у извијуганим

точковима и опругама амортизери су на нултој тачки

и брзинометар. препукао (замрла је путања сунца

у смрвљеном стаклу

жсмигтаваца)

мало траве сећања и мало блата

осушеног у зарбалом

хербариуму браника исцеђени су и последњи сокови

бензина и уља

из спљоштеног карбуратора блистав је предмет у празнини блистава коцка леда на Антарктику

Х уметности

Не осећа се углачано седло међ стиснутим ногама не паслућује се вибрирање њетово. под девојком од пластике није ту покидани су симболи. струјања ' електричних жица није ту душа гуме кад је под компресором експлодирала у закривљеним просторима нити мирис каучовог дрвета из кога још увек можда негде тече густ и лепљив сок није ту Отвори добро очи два пара округлог и сјајног лима и тледај само оно што ова гвожђурија јесте сотртеззоп. аде тогосус!епе

АНТИДИПЛОМАТСКА АНТИНОТА ГОСПОДИНУ НиИКСОНУ

Малочас сам се бријао малочас прочитао сам на »Ботђ а тазет« »МОРЕ Р'ЕМРГОГ: Гађуек 1е уазаве а Пеаи зћамае аде ртејетапсе азпег јотетет. [а Ђотре арриуег зит 1а ушуе сеп тапепа! !а Вотђе уетпсше тесиешит ја тоиззе зиг 12 Рош! де5 Фогетв е! 1' бгепате зит (а ђатђе епсог ћитлае«

затим сам лице поквасио колоњском водом на којој је на нашем језику писало „наша колоњска вода начињена је само за вас ако будете нашу колоњску воду употребљавали укључиће вас у милионе наших потрошама бићете као и други наша колоњска вода истаћи ће вашу мушкост и вашу индивидуалност ома ће вам обезбедити успех на радном месту начиниће вас неодољивим у друштву и запаженим нарочито од лепшег пола"

затим сам узео кутију с кремом на којој је писало упутство на вашем језику које је трепоручивало да се узме мало помаде

и да се добро утрља у кожу

док сам тако ту помаду утрљавао у кожу признао сам

да у тим стикетама упутствима рекламама. има неке потрошачке

филозофије маклуанског „глобалног села" „обиља"

пратећи упутство о утрљавању помаде у кожу

почео сам да запажам како се моја кожа. Д под притиском мојих прстију мицала како се под мојом кожом ткиво мојих мишића

мицало како су моји прсти ударали у кости

мога лица и по покосници. клизили

и од тог изненадног присног додира. са . људском материјом Вијетнам зар се нисте и ди било кад у било којој прилици

најсжили од утиска да је људско тело Е тако осетљиво

тако крхко тако рањиво "зар нисте никада имали такав доживљај

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 5.

пао атара ари авитвљцрацаававскита ава црва плава арта -

и НШЕ___-______