Kolo

4

ЦШИСМЕНЕ

— Отсад, чини 'волико. само татаре, суруџије и војнике да превозиш без плаће. Други сви да плаћају кад се пххжоае. — Зар и чиновници? упита Стојан Симић. — И они. и они. Њима се плаћа што служе. а они нека плате што се превозе. одговори кнез. НАПОЛЕОНОВ ЗАКОН Наполеон је наредио да се у лукама уништи сва енглеска колонијална роба. Изипгавши једном у шетљу из вамка Фонтенбло пролазио је поред .једне куће. Наједном се зауставио и помирисао... Из отвореног прозора се чуо шум воденице за каф.у и ширио пријатно мирис кафе. — Охо! — рекао је император овде се не поштује мој закон. Смешећи се сишао је с коња и ушао у кућу. И заиста домаћин кога је он лично познавао. млео је кафу. — Шта то радите? запитао је Начолеон. — Оно исто што и ви Ваше Величанство одговорио је смешећи се домаћин, уништавам колонијалну робу.

„Драга госпођо! Заиста сам очајан што не могу да испуним ваш.у жељу али сам решио да не дајем више своје аутограме свима без разлике. С поштовањем Александар Дима". Госпођа је прочитала одговор и жалосно ,је уздахпула: — Каква штеТа а ја сам толико желела његов аутограм. И поцепала писмо на хиљаду комаднћа. риз, био је наименован за пуковника националие Париске Гарде. Врата свих домова била су му отворена и док је пролазио кроз отмене собе леци оФицир се сећао свога нређашњег ваната и умешно разгледао браве које су после неколико дана његови пријатељи — бивше колеге — обијали. А његова жена Евс, служавка правог покојног Копта од Сент-Влен, помагала му је у свему. И све би глатко ишло да се није појавио један Куањаров друг из ланаца, неки Дариус. После издржане казне Дариус се једног пролећног дана 1818 појавио у Паризу где је 8а време последње ревије Напионалне Гарде препознао. на велико своје чућење у елегантном команданту 72-ге легије свзга старог познаника с робије. Пошао је код њега у посету. али је наравно био хладно примљен. Бесан, Дариус је решио да се освети и објавио је ствари које су изненадиле све, од краља па до најбољих аристократских породина. Лажни конт од СентЕлена морао се претставити конту Деспипуа команданту војске. Појавио ое у сјајној униформи, али је одмах био демаскиран у сусрету са Дариусом. Куањар је ипак био спреман 8а бор^ бу Одринао је све и понудио да до каже право на своју титулу Ти дока зи су били у његовој кући. па је аа, молио да буде у пратњи одведен тамо Пошли су али док је лажиа кон теса задржавала официра из пратње нудећи му чашу доброг гапаиског вина Куањар је ушао у своју собу за рад. И кад је офипир коме је било досадило најзад чекање пошао да тражи ухапшеног није га нашао. Био је изишао мирво испред носа полицајаца који у слузи који је спокојно кроз собу проносио перину нису нознили Куањара. Ипак је после месеп дана Куањар долијао и био послан у затвор где су па њега двоструко пазили.

Дивна Радић Љупка уметница је чланица и једне и друге куће. Једина. ваљда. И у опери и у драми она је — доиста нрави уметник. Публика је воли и од срца јој пљеска... Још кад би та публика знала да Дивна Радић несебично хоће да уступи своју улогу млађима, да би и они дошли до изражаја... још би јој више била драга... Изван сцене, Дивна Радић пасионирано учи стране језике. По себи се

(Онимци: а. Оимић) разуме да стално учи и певање. Усто је сјајна пијанисткиња. У Бечу, код чувеног Визнтала учила је ритмику. Воли домаћинство а од спорта — јахање... Мирко Милисављевић Млади глумац Мирко Милисављевић врло је лепо васпитан младић и разговарати с њим врло је пријатно. Он нам сасвим природним тоном, лаког ћеретања, радо прича о себи али ипак не мозке а да не подвуче да глумац не може никада да одваја у некој

СПАСАО СЕ

КНЕЗ МИЛОШ И ДРЖАВНИ ЧИНОВНИЦИ

Године 1834. у очи Спасова дне, крене кнез Милош са својом свитом и саветнинима из Пожаревца у Веоград. Превезавши се на скели нреко Мораве. Кнез плати скелеџији 8а себе и ва све који су били с њим. па онда ваповеди:

и сада се налази у бекству из Наполеоновог затвора. Година 1810 донела је бившем осуђенику команду над једном герилом, ознаке каваљера од Алкантара и св. Владимира и звучно продужење превимена Сент-Елен. Али. Наполеон заузима Шпанију. За време једне битке Куањар је био заробљен Нашао се између Спиле и Ха.рибде. и чекала га је неизбежна смртна казна. Шта да ради? Ипак срећа је јога увек на његовој страни. Маршалу Султу коме је био предат. толико се свидео да му је овај предложио место команданта у француској војсци. Будућност му се сад чинила сјајпа. Надао се да ће добити маршалску палицу, можда и краљевску круну каквог дела царевине. Пад Наподеона и поновни долазак Бурбона покварили су наједном све планове Куањар одлази у Париз где се вауставља под именом конт од Сент-Елена у очекивању даљих догађаја. За то време успева да добије аудијенцију код краља, коме се показа,о Веома одан и тиме задобио његову наклоност. Наполеон бежи са Елбе. Куањар не губи главу и одлази са Лујом XVIII који се нело време своје владавице од сто дана склањао у Гану не напуштајући га, Као награду за толику верност, по повратку у Па-

ЈОСИФ II И КАТАРИНА II

Руска царица Катарина II много је штошта започела и после остављала недовршено Кад је аустријски цар Јосип II боравио на Криму, позове га царица Катарина да присуствује свечаном полагању камена темељца ва једну нову тврђаву. Царица Катарина положила је први камен а цар Јосип II други камен. На повјмтку са свечаности рекао је цар Јссип II свом ађутанту: „Ја сам са руском царицом у току једнога дана саградио читаву тврђаву. Царица је положила први камен у темељ, а ја последњи!"

нарочитој мери свој приватни живот од живота на сцени. Увек живи од једне улоге до друге. Док једну спрема, он чак и улицом идући преживљава моменте који су пресудни за лице које има да оваплоти. Када другу већ игра. онда поготову често чак и мисли као лице које игра у комаду који му „лежи". Мирко Милисавл>евнћ жали што из његове генерације нико више међу његовим друговима није пошао на даске. Он тврди да је међу његовим пријатељима било много њих који би могли много да пруже публици са сцене. Плаши се само једпога — старости у своме позиву Али се ипак нада да ће дотле сва питања глумачког сталежа бити решена на задовољство готово свих.

■ едног пролећног дана 1801 године ^ у Паризу. на тргу Палате Правде, на уздигнутом месту које је по тадањим обичајима служило за показивање оптужених. седели су окренути леђима једно према другом. Човек и жена. Цедуља обешена изнад њихових глава говорила је да је он био Пјер Куањар рођен пре тридесет годииа у Ханжеу. осуђен на четрнаест година принудног рада ва крађу и превару: она Елиза Лордат његова саучеснипа осуђена на двадесет година тамнипе Пјер Кугш.ар био је леп младић који је био обукао униформу војника Конвента и захваљујући влом друпттву, пре свега научио на који недоввољени начин да стиче новап који му је бпо потребан поред његове мале нлате. Нашао је дакле најбољи пут да ааврпти иза катанпа. После четцри године за.твора у Тулону успео !е да ггреобучен у сељака, с периком на глави. побегне у Шпанију: Ту су се француске трупе бориле с Каталонијом. које је цредводио генерал Мина са својим Герилпима. Куањар је знао да треба живети па се прнјавио као добровољап у птнапску војску п покааао толику храброст да ,)е добио чин капетана а лопни.је помандата. Наравно. да се крио под лажним именом. Он је сад био де Понтис. ватрени реалиста који ,Те био ухапптен

У присуству Наполеона једном се. говорило о неком његовом генералу, који се — како је то рекао један обичап војник — није баш опасао славом. Наполеон на то примети: — Када се сетим тог човека морам увек помислити и на бубањ. И о њему се чује глас само кад га туку!

БИЗМАРКОВ ОДГОВОР

Када је Југозападна Африка постала немачка колонија. пронела се вест да ће Бизмарк обићи нове колоније. Тада су Бизмарка упитали да ли уистини намерава да иде у Ангра Пекеиа. он одговори: — То је истина. ићићу. али на магарцу који је тај глас пустио.

АУТОГРАМ..

Једна госпођа се обратила Александру Дими молећи га за ауторам. Чувени писап јој је одмах својеручно одговорио' Неки астроном прорекао је смрт неке дворске даме која је необично волела Људевита XI. фраицуског краља. Случајно се пророчанство тачно одређеног дана испунило. Краљ је био запрепашћен. Позвао је астронома и рекао: — Ти си скривио својим пророчанством прерану смрт једне дворске даме. а сада ми репи када ћеш ти умрети? Астроном је разумео претњу која се налазила у краљевим речима и одговорио је сабрано:

— То сам тек јуче питао звезде. Тачно три дана после смрти Вашег Величанства. Празноверни краљ Вад је чуо одговор ослободио је астронома казде.