Kolo, May 23, 1942, page 13

ећ читав ииз годлиа васпитава г. Албин Факин нараштаје младих мувичжих талената од којих су многи успели да се аФидаирају. НеЉи иегови ученици постали су комиовитори . чија су . дсла у новдшко махова иаграђиваиа, други су кал еиолински ввртуови доживели велики усиех, а муаичка критика у аемл«гма у којима је г. Албин гостовао са слојом „Децом ха.рмоникашима" најласкавије се идаажавала о његовом једадиаестогодишњем сииу, ивврсном уметнику на хармоннци. — Чим сам почео да се ба.вим музичком наставом — каа№ нам г. Факин у једном рааговору нред велшш ревиски коицерт његове шжоле, — осеуио сам да на првом месту тр«ба обратити нажњу музичком васпитању дене и омла.дине. Ако дете већ има љубави и дара за музику, онда је то прави злочин кад се доаволи да се таленат угуши. Из те љуб&ви према деци, нарочито оним, богомдаи-им малим уметницима које сам толико пута слушао, настало је и сое оно одушевљењо које ме Је носило у раду с младима... Данас г. Факин има велики број малих ученика. Све су то деца неоспоршог мувичког талента, задахнута, невероватиом љубављу ирема музици, али, у ието врсме у немогућиости да после отечених основпих знања наставе студије. Има их велики број доста сиромашних. Родитељи су им понекад, у најбољу руку, скромне занатлије. РазЈ-оварали смо с тим малишанима. Неколицинл. је већ одавно у шшш г. Албииа. Заволели су музику. Код

Горе: Љупки дует гца Тавчар—Факин

Лево: Саме ученицс цртају концсргие плакате

Доле: Оркестар хармопикаша на проби.

куће стално евнрају. И саљаре о будућиости, о даиима славе и великих музичких у«пеха. Гца Иванка Тавчар је мсђу најстаријим учепицима. Отац јој је кројач. До пре годнну и по даша само јс певу* ! шила. И осећала потребу да је неко чује. Дошла је код г. Фавина. Већ увелико радн. Има сјајан глас. Г. Факин јој без резер®е предвиђа блиставу будућ« ност Брне Зак и славу велике колоратурне звезде. Случај г. Блажа Облака, најстаријег ученика, је јоп* еани.мл.ивији. — Од раиог детињства волео сам музику. И пева.о сам, Али, нисам нмао могућности да се школујем. Дошао је у Београд. На Теразијама отворио декора* тивну радњу. — Али музику нисам запуштао. Радио сам нриватно« И верујем, чврсто верујем да ћу успети... На концерту који приређује писола г. Факина на Коларчевом универзитету, г. Облак иеваће, поред осталог, а једну арију из партије Кавара.досија у „Тоски". Мали уметиици у школи г. Факина поетали су готово виртуози на хармоници. Приликом својих ранијих »остовач ља у Бугарској одушевили су Софију и Пловдив. Али, они и даље раде. С неизмерном љубављу. СрЧ чано, неуморно. Једног дала ћемо нешто да постигаемо — кажу пем* од њих. — А нисмо ни слутили да ћемо уопште свирати.., Дошли смо, нокушали, и — заволели своје хармоиннб..« Г. Факин нам је говорио о проблемима на које је чеето наилазио у свом несебцчном раду у музичком васпитал »у читавих нараштаја малих музнчких талената. — Домаћи композитори изгледа да ;ни сами пе мисле ла децу од које, уствари, и треба почиљати у ствара-. њу и подизању наше музичке културе. Ретки су случајевИ да је бар неко наиисао коју своју композицију за дечје хо* рове и оркестре. А та деца заиста заслужују да пм се поклони пуиа пажња, с најлеишим надама да сви напори и асртве, ма колико билн тешки, морају једног дана уроднти плодом. Г. Факии је потпуно у праву. Прнсуствовалп смо једној проби ових иаших малих славуја. Дуго смо посматрали зажарепа лица, крупне топле очиие и прстиће која су невсроватном вештшгом прелазили иреко дирки ха,рмо-. нике, изоијајући наше дивне, бујие народие мелодије...