Kolo

12

Лево — Угао једне собе израђен у српском стилу по цртежима Инкиостриа

сумњтше вредлости. Али. иако миоги од тих радова иретстављају укусне творевипе, миоги су често резултати концесија учињених Оило бирократском . схатању било појединачиој неизграђеиости. И поред свега тога, његово дугогодишње дело је огромаи културии допринос иашој земљи. Ако би његово дело — многобројне његове композиције стоје завргаене и остављене — пастављено, правилио схваћеио, продубљено и изведено, то би био дуг ие само према њему, уметнику иаћенику, већ дуг према сриском ичроду за који је оц агивео, радио и патио, С.

штва, обилује и богатством рукотворства. У тканинама и дрвету он је изразио сву лепоту свога унутрашњег лика. Иако погдегде има туђинског труња, нарочнто у тканинама, које се преносило из народа у иарод, ииак мноштво његових мотнва нретставља иуну српску својину. Из свег тог обиља захватио је најлепше цветове Драгутпн М. Инкиостри да. би израдио елемепте српског стила у сиољашњој и унутраши.ој архитектури. Преко педесет година радио је на томе делу, које је ностало његов жпвотни циљ и идеал. У борби за свакодневни хлеб, у 'ситним концесијама са још ситнијим људима, радио је посао узвишен, али нерентабилан. Да је којом срећом наишао па пуно разумевање — мада је признање добио првих наших људи, Цвијића, Богдана Поповића, У. Иредића, 'Б. Јоваиовнћа, Т. Ђорћевића итд. •— његоно дело иретстављало би данас нозитивпу вредност сриског парода. Јер, да је могао да оствари своју основну замисао да са груном млађих сликара, вајара, архитеката, књижевника, градитеља и других приступи широком извођачком иослу, његов стид би добио коначну утаиачеиост, иуну разноврсности, практич-

Горе — Стилизација }'едне сељачке тојаге на параванском оквиру

расматрању, оцртава се лик делатпика, сав његов нанораи и мучан нут осветљ.вап једино ватром унутарњег сагоревања, која пламса у Срцу сваког испреног ц пдеалног работника, који са мпсиским жаром служи културиом изграћивању и полизању земље и народа из кога је поникао. Па и иоред тога, често је потребно да нроће много Фемена да би се један јаван и онште-

Ј1ево — Лустер од кованог гвожђа Доле — Детаљ стуба за орман библиотеке

Данас се навритава четрдедет дана од смрти Драгутина Медењака Инкиострија, декоративиог сликара и наставника Школе за примењену уметност. Поводом данашњег помена доносимо неколико радова и неколико нригодних речи о овом пагпем заслужном националном уметншсу. ад ирестане живот човека, престаје и љегов рад, заобљеи у завршиости или наговештеи и разбацаи. У сређивању и сврставању иосмртног дела, у мирном и одмереном

иу вредност, имао би иаследнике који би се сиецијализовали за ноједине гране, многе ствари уиростили и нроширили и дали снажан нечат сриском декоративпом стилу и љеговој разнородиој иримеии. Дело Драгутина М. Днкиострија иодељено је на два дела, на крбативни и на практични део. У првом свом делу Инкиостри је дао ииз декоративно-ориамеиталних композицпја за камен, дрво, гвожђе, тканину итд., изведених из мотива сакунљеиих у најчистијим сриским крајевима. Потребно је знати или видети мотив у примарном стању, иа онда разгледати композије Иикиостријеве, и осетити истинску снагу декоративног уметиика. Његове композије стубова, намештаја, украсних предмета од дрвета и разног метала, везови и остало иретстављају одабраие, продуховљене и иадахнуте народне мотиве широко замишљене и широко ностављеие од уметника који је иародном мотиву дао своју оригиналну замисао, а сачувао дух и карактер самог иарода, односно његових великих и незнаних вештака. У практичном делу свога рада, Инкиостри је обавио много, иослова не-

Лево — Драгутин М. Инкиостри (Снимци: Приватна својина)

користан посао нравилио и ноштеио оценио. У свима искоиииама, међу иалазима најстаријих народа, долазило се одувек до украсних предмета, који су служили свакодневиој уиотреби. Сви ти предмети, од којих многи показују изванредну лепоту и иретстављају права уметничка дела, сликају тежн>у човекору од најстаријег времена до данас, тежњу за леиим као доказ унутрашњег облагорођавања и као пут културног усавршавања и напредовања. Поред тих иајстаријнх споменика, у свима земл>ама је необичио важна грана иародие уметности народно рукотворство. Народне рукотворине су најбоља илустрација једиог народа са свима његовим душевним и телесним особинама. Наш народ, поред иесни-

Доле — Стилизација наиитела у српсном стилу