Kolo

2

\2*ж>шт> мога 1?о\1и«ч1с

НЕДНЉА, 18 ОКТОБАР ло Било синоћ посегО ,дфч ло наших комшиниУЈ \ г,<Л ца. Све саме жене. ,г\/јј Џ- Па, пошто испретре\У/[у? [2^ г Ј~/] сапе нас мушкарце, \ у У ј (ј"Ч/ Узепе да разговарају УШ/ }\ // о својим стварима. / Ч_ / Једна хтепа да се похвали: — Ја се са својим м«жем свађам највише једанпут недељно! — Ију! — учини друга. — Ја, богами, само једанпут месечно. — Браво госпа комшинице. Па то је рекорд. — Та какав рекорд. Свађам се један 1 - г месечно зато што мој муж само једанпут месечно прима ппату... ПОНЕДЕЉАК, 19 ОКТОБАР Била госпа комшиница јуче у позоришту. Реда ради питали је ми: — Па, како сте се забављали комшинице јуче, у позо" V V ~ИЈ ришту? — Ах, јадна вам забава! — уздахнула комшиница. Зар човек може да се забави за свега десет минута копико траје пауза... УТОРАК, 20 ОКТОБАР ^ „ | Удаје наш сусед, инспектор, ћерку па јуче за ручком, она им каже: — Хвала Богу, сад кад се удам, имаћу најзад све по свом укусу!... — И ми, хвала уздахнули родитељи у гпас.

Богу! —

СРЕДА, 21 ОКТОБАР

— Чујем били сте на отсуству! — каже гос'н комшија оном нашем суседу супленту. — Јесам! — А, били сте, чујем, у неком страшно досадном ме-

Упознавање

сту!

— Јесам. - А, што, болан, комшија...

Да ниси и ти случајно алкохолик? Јок, брате, ја сам православне вере!

— Па зато што сам имао само петнаест дана отсуства, а тамо у том досадном месту учинило ми се то отсуство два пута дуже ... ЧЕТВРТАК, 22 ОКТОБАР Једном нашем новинарском колеги десипо се, ономад ово: Упао неки човек у његову канцеларију и рекао му: — Дошао сам господине да вам се се потужим на своју жену! — Мени?! А, зашто'мени? — Па зато што сам се с њом упознао преко огласа који је изишао у вашем листу, а ви сте одговорни уредник... ПЕТАК, 23 ОКТОБАР Наша госпа комшиница никако не- /~~\ да нључ од стана ^јГ' гос'н комшији. Воли (ј} (->, иг .)■ тако да га контро- \\>7 ^ 1 \ лише и ништа му С/ Л 'I [11\ није помогло. Кљу- 1Ш чеви су увек код _ње. Најзад смучило се комшији па узео да протестује пред нама свима, пред целим комшилуном, не би ли му то помогло. Међутим, госпа комшиница га саспушала па рекпа: — У лраву сам што ти не дам кључ ... А, ево и зашто сам у праву: Читала сам да је за време грмљавине опасно држати при себи предмете од метала... И, наравно, ништа није помогпо против комшинине примен физике. Чак ни!» вредело ни што смо јој рекли да: „Неће гром у коприве!" СУБОТА, 24 ОКТОБАР Чуо гос'н комшија разговор оног тазе брачног пара, што се ономад венчао, у нашем комшипуку, па нам прича: — Зар не примећујеш, мили, да је Катица пресопипа супу? — Примећујем — уздахнуо мпадожења — али ћутим јер нисам знао ко је данас нувао, ти ипи она... М—ћ

■>ОС!)ШУ>1СЈ1АЧ:МУ> ЖУЧНИ КАМЕН Изгледа да миогобсојни жучни каменови не настају сви истовремено. То потврђује чиљеница да се у једној жучној бешипи могу наћи две и три „генерације" каменова свака са неколико чланова. Разлика измећу тих геиеранија види се по разноликоств изгледа пресека и површине каменова. Величина жучних каменова веома је различита. Најмањи каменови су у облику песка Опи су обично многобројни. Већи каменови достижу веЈгичину кокошијег јајета Они могу да буду чак и већи. Број каменова у жучној бешипи креће се од једпог па до неколико хиЉала. Њихов изглед веома Је разполик. Они могу да буду потпуно округли овални. многострапи и Фасетирани Често имају изглед дудиње. јагоде или крушке. Понекад. у жучној бешипи налазе се Један или два камена. а каткада Је жучна бетника пуна каменова. великих као трешњина еемеика. Боја жучних каменова Је различита: има их белих жутих. велених сивих. мрких и црних БоЈа жучних каменова није меродавна за њихоп хемиски састав. Она вависи од количипе извесне боЈе у спољашњем слоЈу Најчешће се налазе Фасетирдни каменови. Тај облик они не добиЈају услел међусобиог трења (како се то обично мисли> Првобитно они су били округ - јги Љихова средипа. разредила се. омекшала и испунила течношћу. Под

спољпим притиском каменови су се проломили и тако добили своЈ допниЈи четворострапи. ппрамидални. осмострани или вшпестрани облик РУЖЕ КОЈЕ ЦВЕТАЈУ И ЗИМИ У Каналу између Француске и Енглеске, 40 километара далеко од европске обале, па острвима Сциле гаје се руже које цветају и зими. Ово зимско цветање тумачи се на тај начин што Голфска струја пролази крај самих ових острва и повољно утиче на климу. Иако се ова острва налазе на истоЈ висппи као и Њу Фунлапд, где владаЈу велике хлалноће, ипак на њима температура инкада није мања од плус 1Р ™<|ли. Чптав овај мали архипелаг састављен Је од око 150 острва, од којих има само пет насељених. Пре рата са ових острва огромие количипе ружа транспортоване су у целу Европу за време пајвећих хладноћа. ЗАШТО СУ ДИНОСАУРУСИ НЕСТАЛИ СА ЗЕМЉЕ? Један природописап изнео Је једну нову теориЈу о узроку изумирања џиповсггах диносаура. који су насељавали земл>у у мезозојској епохи. пре 25,000.000 година. До сада се веровало да их Је убила повећана хладпоћа. Мећутим. овај природописап сада тврли супротно. Он је испитивао осетљивост ирема тотглотпим променама кол диноса.урусу еродних животињских врста и утврлио Је да су опе прилично неосетллве према палу температ.уре али врло осетллве према већем повшпењу тоилоте. Зато он сматра да је пе хлалноћа него какво нагло повећање топлоте па земљиној кугли произвело изумираље ових гигантских агивотиња.

ТРОГОДИШЊИ ДЕЧАК — НЕИЗЛЕЧИВ ПУШАЧ Иако има свега три године, Педро К.зас, син јелпог трговца из Овиеда у Шпанији, страстан Је пушач. Такво дете свакако Је једипствено на свету. Једнога дапа, кала му Је било свега 13 месепи, мали Педро зграбио је једпу цигару, коЈа је горела, ставио Је себи у уста и почео да пуши. После се павикао на дуваи и пушио сталпо. Родител>и су покушали да га од пушења одуче, али су лекари саветовали да засада не одвикавају дете од пушеља. Они сматрају да, ће се касиије оп сам одрећи тога штетног уживања. НАЈБОГАТИЈА ЗБИРКА АМАЈЛИЈА НА СВЕТУ Неки Франсоа X. Арл у Паризу сонственик је највеће збирке амајлиЈа па свету. У току последњих генерациЈа ггородипа Арл брпжљиво је скупљала амајлиЈе евију народа и свију времепа. Ова прнватна збпрка садржи сада неколико хиљада најзанимљивијих амајлиЈа. Између осталог у збирци има.волшебних камнчака уроћеника из Нигерије, длачипа морских паса, које, по веровању Егкимп имају чаролиску моћ. Фетнгае из Африке и ОкеаниЈе. као и м 1 г их других амајлија из пајудаљениЈих крајева света. Човек којп има толику збирку ствари које „штите ол несрећа". требао би, по мииГљењу сујевериих, да буде најсрећиијп човек на . свету. Међутим, Франсоа Арл у току последње две године дожпвео Је равно 11 аутомобилских несрећа носле којих је једва остао жив.

НАЈОСЕТЉИВИЈА ВАГА НА СВЕТУ Хемиска лабораторија универзитета у Риму добила је нову вагу, која Је вероттно пајосетл.ивпја и најпрецизиија од свих вага на свету. Оиа вага толико Је осетљива да је дсвољно ако на њу падне супчани зрак, па да се то одмах осети. И не само то: ако јој се неко приближи на метар раздаљине, опа се покреће од топлоте људског даха. Ова вага налази се испод Једпог стакленог звона, које неутралише светлост, топлоту и влагу. ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА: * Према мишљењу пеких племепа у Аустралији, човек води порекло од неких великих црних буба којима Је Творац отсекао крила. наредио ла иду усправно и лао им л-.удско лице. * Око подне у републипи Еквадор у почетку пролећа и Јесени, љули, животиње и биљке не бапају никакву сенку Јер у то доба и у тим крајевима се сунце налази под углом од тачно 90 степени т Ј у зениту. Али пошто Је Еквадор скоро сав покривен Језерима и шумама постоЈи само Једиа варош, Квито у којој може да се примети тај чудни феиомен. * ПостоЈи веровање да Је бесиило летња болест. Мећутим, она Је исто тако могућа и зими и доказаио Је да га хладиоћа чак и пооштрава.

Главни уредник Мивослап Стевановић * Уредник Мића ДимвтрЈевић (на путу> * За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уреднигатво Поенвареова ул. бр 31. Телефов 25-010 * Влаеник и вздавач: Српеко издавачко предузеће А. Д. Јовап Тапоиић * Адмивистрација Дечанска 81 Веоград. Тел. 24-001—10: ттампа „Штампарија Београд" А. Д.. Дечанска 81. Тромесечпа преталата 58 дин.