Kolo

Сутрадан Је Кортез ушао у град Тлаксала... * После тридесет даиа нанорног пута Кортсз је опет угледао са својим војлицима зидове, куле и храмове града Мексика... У својој палати Гватимозино, последљи краљ Адтека, није могао да свлада свој бес. Он је знао да је још јак, да има велику војску, али се није осећаонимало иријатпо кад је чуо да св шпанске трупе, иојачаие из гарнизона новооснованих градова на обали и неким племенима која су се против п.ега подигла, ириближују главном мексиканском граду. Увидео је да се с Кортезом не сме шалити ... Па н та тврђава је изгледала пеосвојива. Шпанци су се улогорили на километар од града, на обалама језера« И тако су пролазили часови, дани, ме-: сеци. Мексико ће пасти, побеђен глађу. : Грал изгледа као да је мртав. С времена на време појави се нека силуета на зндовима. Негде груие топ. И онда се све опет смири... Два месеца трајала је опсада без неког значајног догађаја. ЦЈпанци су за то време иаградили мале бродов« који су крстаршш језером, не усуђујући се ипак да се одвећ приближе зидовима града. С те стране изгледало је да град не може пасти. Али Кортез више није могао да оклева. Јануара 1521 наредио је да се нанадне град, остављајући артилерију за последњи ударац. Мећутим, пшански напад заустављен је пред градским[ вратима. Зима није била сурова и брзо је грануло пролеће. Али у граду се још нису запажали никакви знаци но којима бн се могло закључити да ће се Гватимозино предати. Иа шта једу у граду пнтао се Кортез. Најзад, сванула је зора 15 августа 1521... — Батерије напред. Ватру ћете отворити кад ја дам знак, Кортез је посматрао са свог коља по« крето батерија. Шпански ратници заузели су положаје пред опседнутим градом. Кортез је већ стигао са својим трупама под градске зидове. У вароши је настала паника изазваиа овим наглпм покретом Шнанаца. У очајању онога који осећа приблнжавање неизбежног краја, Индијанци су похитали на зидове да бране град. Али нрви топовски пуцањ начинио је панику у њиховим редовима. На неколико метара од главне капије, Кортез је отворио учесталу паљбу. Први одбрамбепи зид је пао. Врата су се разлетела у парампарчад... Браниоци су увидели узалудност одбране. Битка је била кратка. Још нре подне ушле су шпанске чете у град. На. улицама, по кућама, народ је падао на колена пред победиоцем .. <

Кортез је поиосито пројахао на свом белцу. Био је потпуии господар Мексика. Гватимозииу, последњем ацтечком крал>у, пошло је за руком да у последњем тренутку умакне на брзом коњу... * Годипа 1547. Зима је била врло оштра тада у Севил.и, У једном кућерку па периферији града умирао јв један човек. Потиуно заборавл>ен, унесрећен интригама завилљиваца на двору. Крај његове самртпе пос-теље било је само неколико најближих сродпика. Био је то Фериапдо Кортез, освпјач Мексика, победилац последњег ацтечког краља. Последње речи биле су му упућсие далеким земл>ама у које је први крочио од свих' Евроиљана. »— Нуева Еспаља... Иова Шианија..<

# ЕРМА з аборае>72рен и

мек.еикАВећ су се чујги убојни ратпички ноклици. Кортез је одлучио да прихвати борбу. — Напред, за славу валпег краља!

На челу шаке јунака Кортез је јурнуо у гомилу. Први непријатељи пали су под ударцима мача. Топ је грмео, али његова пуцн>ава није више плашила урођенике. Обруч око Шнанаца стезао се. Још једино чудо могло је да спасе Шпанце. Оставља.јући многобројне рањенике и мртве на бојишту, бели људи почели су лагано да се повлаче. Били су принуђепи да бацају оружје, да оставе сву своју артилерију. Један онажаи про-бој разбио је обруч. И настало је мучно повлачење кроз кужне баруштине. А онда, се појавила нова опасност: герилци ИндијаНци нису допустили да се Шпанци повуку. На сваком кораку чекале су нх заседе. Сваког часа пао би по неки војник. Једаи Шпанац, који је успео да паучи неколико урођеничких речи, допоси поруку Индијанаца: „Бели људи, стићи ће вас страшна казна". Још страшнија неизвесност увлачи се у душу шпанских ратннка. После месец дана хода, избегавајући ивненадне нападе Гватимозинових чета, Кортезови одреди стигли су у планински крај. Одатле се видело море. А људи? Било их је још само две стотине.. * Ноћ је дубока, пуиа тајанотва. Овде онде засветли покоја буктиња и опет се угаси. У шпанском логору све спава, сем стражара и Кортеза. Војиици не смеју дознати шта их чека. У долипи је непријатељ окупио све сиаге за одлучни удар. Али Кортез ипак зиа да су војиици нешто приметили. У шаторима чуо је разговоре: — Хеј, Педро, да ли ћемо икад видети Севиљу? Ветеран из ратова у Италијн одговорио је: — Прави ратиик чека прво битку, па тек онда на то одговара... Већ је прошла поноћ. Месец је зашао за облаке. Тек понегде трепери далека звезда. Одједном, кроз логор се разлегао крик стражара. Шпанци су сви па ногама. Кортез је изјурио из шатора. Али непријатеља не виде, иако га свуда осећају. — За мном, севиљске гарде. Педесет људи упутило се у правцу одакле се чуо поклич. Тамо је већ Кортез. Битка је почела. Већ су се зачули први јауци раљеника. Налети непријатеља, недовол>но наоружаног за борбу са шпанским мачевима н оклопима, пропадали су један за другнм. Онда су Шпаици јурнули у средиште непрнјатељских спага. Пролазилн су сати огорчепе борбе. Почело јо да свиће. — Бар да се вндимо, лицем у липе, — узвикује Кортез и јуриша исукаппм мачем у гомилу Индијанаца. Мало подаље лепрша се мекснканска застава. Последњнм напором, у неодољивом јуришу, Шпанци су пробпли непријатељску олбрамбену линију. Ацтечки заставпнк паде. Један војнпк дохвати заставу са земље и ломи је преко колена..,

Било је то марта 1817 године... После пет месеци пловидбе шпанска флота напослетку ее усидрила крај мексиканске обале. Циљ је био достигнут. Грувале су салве бродске артилерије, а посада, у беспрекорпом иорстку, искрцавала се уз звекет оклопа, копаља и мачева. Уплашени пуцњавом, урођеници су се најпре разбегли. Доцпије су се опет појавпли на обали посматрајући са страхопоштовањем велике бродове и људе у чудној металној одећи. Још пре сутона био је подигнут логор ... Заповедник шнанских чета, славни Фернандо Кортез, био је свестан шта му претстоји за остварење његовог грандиозног плана. Цела ова земља, од једног до другог океана припада, рекоше му, краљу Монтезуми. Кортез је изразио жељу да одмах види суверена. Узалуд покушавају да га одговоре. За то време с двора Монтезуме, моћног краља Ацтека стално пристижу дарови: 8латни, сребрни предмети танане израде, скуноцене тканине, чудесне слике израђене од разнобојног перја. Земља је богата. То Кортез зна. То злато распаљује у Шпањолцу жеђ за освајањем. Његов немирни дух раздражују визије огромних блага скривених по величанственим храмовима. Он снева о биткама, победама... Али, ако је земља богата, моћан је и н>ен владар. Монтезума је храбар ратник. Он располаже војском од двеста хиљада људи. А Шиањолаца, далеко од домовине и сваке помоћи, мало је у овој непријатељској, непознатој земљи: једва неколико стотина. Али Кортез не зна за препреке. Врше се припреме за пут. Кортез жели да се обележи пут куда прође шпанска застава. Зато наређује да се оснује, на месту где су се искрпали, град — Вера Круц. Као џиновски термити, стално у покрету, људи су дизали, камен по камен, многе зидове. Изнпкле су безбројне куће. Тренутак за делање је дошао. — П'ли! — лаређује заповедник. Ту заповест као да диктигра лудило, али она показује чврсту решеност заиоведника. Да, п'ли! пека се ратницима спречи сваки пут за повлачење и бекство. Победа или' смрт! Скинувшн једра, која су имала да послуже у друге сврхе, људи су запалили своје бродове. Праскале су огромне ватре, с треском се рушиле катарке. Ускоро су лепе каравеле шпанског

Краља биле нретворене у џиновске Виовеће буктнље које су целу ту ноћ »локобно осветљавале џебо и океан... * Ако се не варам, ми се налазимо У »Рмаљском рају! — рекао је Кортез Двојици поручника којл су јахали ааЈедно с њим на челу поворке. Заиста, пред Шпанцима пружала се визија из снова: нлодна мекснканска равница, с огромпим језером окрулсенпм градовима. С једнсг брежуљка освајач је укочеппм поглеаом посматрао острво насред језера, на коме је Монтезума изградно своју грестоницу Мексико. На један дан хода од престоппце пзишла су у оусрот Шпапцпма два гласиика. Бпли су одевени у туиике живих боја, а њихов говор и драсаље

одавали су извес-тан стенеи рафиниране цивилизације. — Наш моћни господар — проговорили су утлас гласници иадајући на колена пред Кортезом, — шаље ти, јаки и племенити странче, свој братски поздрав. Нека си добродошао у вемљи Монтезумипој... Шпанци пису ни слутили да иа свету постоји тако велики богат град. Окружавали су га високи зидови, палате су биле величанствене грађевине, а гомила је клицала. На главном тргу подигпут је краљев престо. Владар је устао и крочио према Кортезу који је седео на белом коњу. Не скидајући ноглед са суверена, Кортез је одговорио на добродошлицу. Шианац .је осетио лицемерство у краљевим речима... * Шпаиске чете улогорпле су се изван града. Сутрадан је дојурио гласник, прашљив и крвав. Кортез је хитно позван. У његовом отсуству Ацтеци су били напали шпански гарнизон у Вера Круцу. Посада је бпла побијена, Желећи да увери свој иарод да чудни страпци нису бесмртна бића, синови сунца, Монтезума је наредио да се град мучки нападне. Кортез се иамрштио. Бцо је свестаи опаспости која га је чекала у о-

вој земљи без икакве наде на сшас. Окупио је официре: — За пола часа бићемо у Монтезуминој палати. Нека нам Бог помогне! Нешто доцније дојахало је пред краљевску палату пет наоружаних Шпанаца. Кортез и Монтезума нашли су се лицем у лице. Били су збацили маске: — Дакле, ти не пристајеш, Величанство? Онда ћемо се послужити оилом! Исукао је мач. Краљ је био блед, понижен. Бацио је свој скиптар. У. дворану су упали наоружани Шпанци... *

Али тада је букнула цела земља. После огорчене борбе, Ацтеци су уснели да потуку гарнизон који је освојио град. Монтезума је опет био слободаи. Али у рукама побуњеника оп је сад био само слепо оруђе. Нешто доцније, на престолу древне краљевиие Ацтека појавио се нови деспот: Гватимозино... Капије престоног града Мексика бранпла је јака урођеничка војска. Миогобројни одреди били су распоређени по обалама. језера које је окрулгавало варош. како бн спречилп Кортезово повлачење. У ноћи, светлост буктиња поигравала је иа блиставим оклопима. Кортез је седео у свом шатору. Био је свестап да. би сваки напад бпо самеубнство. Није му остајало ништа друро него да се послужи лукавством. Морао је да се повлачи. Пре по што је непријатељ имао времена да се у то увери, Шпанпи с.у под заштитом помрчине покушали да се дохвате језера. Али, праскозорје је открило Кортезу страхоту полоагаја: Непри.јатељ је био свуда, испред и иза њих. Први пут у животу Кортез је оклевао. Непрпјател. је био све ближе.