Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

ПРВА ПЕСМА

Мурат с великом војском и многим савезнишша упада у Србнју и осваја град Качаник. где разбн Лазаревог војводу Станнсава Злослуту. Овога кћи Прехвала падне у ропство. Рањен Злослута срета сс после пропасти с јунакињом Војсавом којој испрнча своју неcpehy и пад Качаника. Војсава га теши и зариче се, да му ослободи кћер ропства.

Мурат на Косово паде. Силна и ужаса пуна Бујида разорёгьа, од Обара грђа и Хуна, Изли с’ над Лазара цара земљама цветним и славним. Завлада демон смртн над убавим Косовом равним. На сусрет мишица снажна кнежева ту му изађе, Туна непобедан дотле од себе бољега нађе. Невољно сиђе у смрти пределе глуве и тавне: Милош му срдит и гњеван изброја дане славне. Судба освётльива, кивна сустиже многе ту војне, Ту се лакометна копља и сабље поломите бојне. ю Засуше славне јунаке пластови штита и стрела, А снагом младости цветне набујала њихова тела Посташе плен и храна зверју и птицама гладким. Сунце се јарко згрози над њиховим гробом хладним; Облак од праха и паре сакри му лице сјајно. Усклик јуначки небо проломи страшно, очајно. Задрхта земља од тешког потреса, потмула тутња; Недра јој обузе тајна и злоносна стрешьа и слутч-ьа : Кад се бујице среше две и смртбносне обе Када се скрхаше једна у другу препуне злобе. —•• 20 Три дана нехте сунце лица показати свога, Лада да гледало не би до тада невиђенбга.