Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Којн се пови и копље зграбивши на две га поле Сломи и парчад баци у зелену травицу доле. Тргоше буздоване и пера им сломише брзо. Тако се силни на силног данас на мегдан наврзо. 760 Докле на неуспех срдит незвани јунак врже Далеко топуз од себе и сабљу од бедара трже. Косанчић исто чини и ударци сада нови Почеше падат’, и сваки згоду и прилику лови, Како би поред сабље ил штата у премца свога Допрети мого до места челиком нё скривенога. Ка’оно огњена муња ужаса пуна опака, Када се разигра бесна врх тучних и црних облака, Да те од страшнога скока подйлази ужаса језа; Тако и сада по зраку оба смртоносна реза, 770 Севају, деру и лете у стотину праваца разни, ТражеН да снаге силйну смртоносну своју испразни Тамо где срце куца, на раме, ил на врат ил бедра. Докле редари лица не приђоше мирна и ведра Да их у такој жестйни у име цара позову, Ново оружје и срећу јуначку да кушају нову. Мучно бејаше то чути, кроз звизгу и ударца лупу. Иван се окрете први цару и сјајноме скупу; Сабљу у каније врати и потече у страну пољем, Да се са дугим копљем успеху потруди бољем. 780 „Ама ко може то бита?! Сваки се пита и диви. „Незнани јунак се бори зајста ко соко сиви.“ Сада јунаци тешка Коштунице кошьа узёше. Чауши трка далшну мерити журно почёше. За тим на противне стране одоше оба низ поље. Кошьа положите да би циља погодили боље. Звекнуше оструге оштре, коњи потекоше мамни, Поље од колита праха започе широм да тамни. Рек’о би поче да дрхти од њихова наступа грозна. Нико јунаке у вихру не може више да позна. 790 Само се тутањ чује, само два облака сива, Један ка другоме јури и тучу у себи скрива. Ено их вей су близу још домет од кошьа их двоји, Корак још један —ни један олуја их обадва споји. иосово 9

129

Косово VII. Двобој.