Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Ужасан тресак јекну, и гломазне две се хале Сурваше једна другој у коштац, у ужасне жвале. У том и облака места, да ужасе нове јавн: Обадва коша бојна сваљена леже на трави. Оба he можда и смрт са мегдана овог да снађе. Скршена копља о штате пала у ситно комађе. 800 Добри јунаци пак одскочили с коњица своји. Али о чуда дивна! пред Иваном више не стоји Чило и окретно момче већ мила и прелепа мома. Дивна ко вила се она створи из страшнога лома. Ударац коња убојних и отскок у зелену траву Њојзи je сринуо шлем и визир низ пределу главу. Златна и бујна коса низ оклоп je раскошно пала, Стидна и збушена ал не поббђена она je стала. И докле Иван-од чуда себи још доћи не може, И док се изнeнaђéњa радосни усклици множе 810 Тамо у сјај номе скупу и пољаном целом се хоре: Војсава текар јаком намисли да се боре. Лице јој пламти а срце узбуђено напред je гони, Мишице снажне у коштац протйвнику свои да зарони. Она то беше, и ту je жељица доведе жива, Коју за бојем и славом срце у недрима скрива. Она са мегдана која никад уступила није Xohe до последшег даха да се за победу бије. Набраних веђа пође на Ивана смеоним кроком. Али се јунак склаша брзнм и хитленим скоком. Па како приличи, како витешки закон налаже, И како макар и ћутке гости и госпође траже: Он се пред смеоне виле лепотом и храброшћу клаша, Радо признавајућ да je шегова снага маша. Предусрет овај шегов сваком je живо у вољи. Косанчић сваком се чини двапута славнији, бо.ъи Тако побеђен, него да je и свладао мому, И да je победу одно у двобоја витешком лому. Ускликом поздравй сабор Ивана дичнога бана. Али сад Обилић, душа целога славнога дана. 83Э Он којп награде даје; ступи пред борце зорне, Да им са радошћу дрмне деснице борбом уыорне.

130

Косово vii. Bojcaba.