Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

И да од Царице узму од љубљене опроштај мајке. У место рођене своје, у место сеје и снајке, iso У место премнле љубе, тужне у даљини саме. Она им благослов даје у очи самрти таме. Она им сеја и мајка, она им понос и дика; За њом сад куца срце храброга сваког војника. Нико од храбрих не види на доксату царевих двора Лепота с којих младићу срце заиграти мора; Ни једне данас лепбјке, ни накита њихова сјајна, Ни сетна погледа њина ни осмеха чаробно бајна, Нико од храбрих и спремних за полазак онога света Не види јутрос,. већ само последом царици слета: 190 Нэу само поздрава ради очима жељно тражи; Гледајућ њу да жуд за мајком и домом ублйжи. Како ли заигра њојзи радосно срце у груди, Кад испред целе војске и свију тих дивотних људи, Пред многобројном и сјајном и узданом Лазара силом Послед јој сестрин стаде на Бошку на брату милом, Када с крсташем стегом угледа првог јунака, Како га високо носи његова десница јака, Како се лепрша стег у јутрењу зраку ведру, И како китама куцка Бошка по плећи и недру. 200 Како јунаку токе сјају кроз бркове суете, И златни на застави крст. А алата копите пусте Камен у калдрми ломе, те залудне ту посматраче Гађају титром и плаше од цркве забегало ђаче. Бошка ми кити одело и токе од самога злата, Пуца од бисера дробна на прсима и испод врата. Под грлом гуја с круном оплетена тему се сави; Алем у зубима држи, камо се мађија стави, Која јунака чува од напасти сваке и ]Ада Ни на мегдану ни путу ни да од очију страда. 210 Камен je љубична цвета, и гурава некаква Луда Донесе њега Бошку из Индије колевке чуда. Долама цвета пурпурна и чакшире зелене боје, Везене ермом и златом од млетачке срезане чоје, Чизме од злат.не коже и мамузе оштре и дуге И да не ређамо накит и опреме многе друге: Доста je сабљу бритку о бедри спомёнути само,

137

Косово Vili. ВОЈСКА ПОЗДРАВЉА ЦАРИЦУ.