Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Седи на стени и тихо уз шуштање дунайских вала. Чаробним гласом пева човеку бедном из кала. 570 С лепоте ььене тако јединац у матере страда. Слушајућ дивну он са Подвршке стрмена града, Када je спази, где се вије у облаку бурну, Ширећи за њом руке у бездан провалије јурну. Погибе јадан и вила, макар и срца тврда, Када се сети младића, жалосно пева са брда. Ту je од Милоша куле лов'ада избрана чета, Где je, кад осбрна беше, топузом Марко девёта. У спомен томе диже Обилић кулу код Танде, Да му у лову огари и вижлице ртови планде. 550 Ту су Костбла оба и Јакомир питомо поље, Ту Добра Вода од које далеко нема боље. Тиха Ласёница с градом Видрбвцем на лакту превбјну, .Листом омлйдину своју посла на велику војну, Koja he сва до једног на славу тог древнога града, Оставит’ кости јуначке на Косову препуну jàaa. И на далёко славне лепотом Ласёнице моме, Црно одёло понёКе јадне, за спомен томе. И жалост дьина и данас траје и црно одёло Потсећа миле и данас на Косова страшно опёло. 590 И докле Србин грозну погйбао ту не освети, ■Ласеничанке неће другога руха понёти. Храбри јунаци, пошав одмах од минога дома, Познаше, главе да неће изнёти из боја и лома. ■Лер им се указа чудо: првога јутра видёше, Свету богомољу, које у њихову крају не бёше, Цркву Крилатицу, која обноћ под Видровац слете Из грешне земље Влашке, храбре да принести чете. Побеже светиња амо у угодне Господу краје, Да јој и данас спомен покрај Ласёнице траје. во; И свету причест онде примивши Христово стадо Даде и завет, да he за веру да изгине радо. Седма je Вукова војска са Косова равнога поља, За бојем јача од свију њена je жеља и воља: Њојзи у саму кућу јер упаде Турчнне клети; Огњиште мило сваки међу њима има да свети. Богатп Лнпљан ту посла витезе кршне јунаке, 10*

147

Косово vin. Видровац. Црквл Крилатица.