Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Качаник, планнна Шара снажне и љуте горштаке. Спомена тужна Звечан коњика опрсми чету, Дежево, круну Драгутин на главу брату где мету, 610 Топлица Тесна и Равна, Ибар н Ситница водна, Убави Лаб и дубравна Косаница пшеницом родна, Послаше дику јунака, синове избрана còoje. Призрен, где Силнэг Душана двори још раскошни стоје, Приштина лепа и као кошница палата пуна, И Неродимље градова славних Немањића круна, Дадоше челик јунаке: у оклопу тврдом je сваки. Само Душанови борци некада били су таки. Поносно прођоше сви крај дара и царице. Вуче, Једак, мрзовољан што га на мегдану Обилий туче, 620 Устави вранца и оде на кулу да стане до цара; Брнжљиво о том месту Бранковић увек се стара. Војска што наступи јако бројем се хвалити не he, Али од сваке друге славу заслужите пре he. Тако и песма бва најлепше венце плешће, ГЬену да прослави храброст у борби што боље и чешБе Војсаве то je чета, вилинске ратнице њене; Дела и подвиге првих јунака he те да засёне. Дванаест с њоме су мома на коњима злаћане боје Груди панцйрма од сребра пребеле покриле своје, 630 Стреле у тулу сенче рамёна лепбсводна лева, Сабља у корама златним свакој о бедрима сева. Злаћени шлем са челенком и нојевим перјем носе. Наслои су њему низ леђа раскошно спуштене косе. Копље у десници свака човечја додва боја. Штит пак у левнцн носи областо сведена кроја. Војсава напред а друге ступају по три у реду За њом а Гордана првом са заставом стала у среду. Никад побёl]ена та се вратила није из боја. Нити je парцу икад плећа показала своја; 64(v Па he и сада дична са победой вратити стега, Или he славно у гроб на Косову равном да леса. С њима у завидно друштво од Србице Алекса крето. Загорје, Охрид и Битољ дадоше избране чете. С мукой до Крушевца бела продре и с напашћу сваком Botja залетљиви шин на ратничку славу лаком.

148

Косово vin. Вукова војскл. Војслвина чета.