Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Један од четири царе, какове узбуде воље, Бациће на се кад стигне на Косово бојно поље. Ту су и сребрне шине са подлогом истом онйкоы Голени оне бране и бедра и мишце са шаком. Затим и чизме са дугом остругом 3à пола шаке. Затим рукйвице ратне; пола су ока лаке. Haj после злаћани шлем за круноносну царску главу, Дивно украшен сав je у Нојеву перју плаву. 770 На њему орао царски раширених крили се вије, С којега сунца зрака очи sacèrbyjÿh бије. Шлем овај на главу меће цар кад на коња се пење. Момак носёНи га један под теретом његовим стење. . Така je сила злата и накита много на њему, Тако je снажан Лазо у оклопу тешку и шлему. Ипак се лак и чио oceha јашућ Зелёнка, Ипак се поносно диже оро и с перјем челёнка, А снажна ударце рука тешке ко тресак задаје. Друдоме о том не прича ко их }едйнп}д познаје. ~ 780 Настаде застој, и поље с’ очисти часком, да ома • Наступи војска и понос Лазара славнога дома. Напред су војводе прве: Милош на силну Ждралину, Окружен војвода четом први пред царицом мину. С њиме су Иван и Милан, дорате играју оба, Другови његови дични верни су гьему до гроба. Ту je и Разбиград Станко војводи с десна Пријезди. Коме са леве стране Голубићу Небојша јездн. За њима одма je страшни Цреп Јагодинац, од кога, Страшнијег нема јунака и који се никог до Бога, 790 Не боји нити сабље, ни стреле, ни топуза тешка, Други где мре од страха, ту се он шали и смешка. Витомир ньему je име, али му неке врацбйне, Дадоше име Цреп, да лако од смрти не гине. Мати му мила судбе опаке беше до тада: Колико више милом породу биваше рада, Колико више децу иегова будна и брижна, Толико пре их стиже самрт на несрећу стижна. Зато кад Внтомира роди, а она га брже, Узе из бела двора и право на сметлиште врже, 800 Велећи, није чедо, већ цреп je и толико вреди:

152

Косово vin. Лазареве војводе.