Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

E да- ca завишћу мора Hà њега више не гледи. Нит га пољубити смеде, порода мила и лепа, Нит га дозйваше другше до именом прљава црепа. И Цреп joj оста жив и начини с’ дивота чојко, Равнога нема по снази у Лазара војски Видојко. Ту су и хваљени много неустрашни витез Марйнко, И господари Ворча, Белокосић Зојко и Нинко, Од Браничева Бранко и Јанко са воде Равана, И храбри Живко од кршног Хомоља далеких страна; 810 Орловић од Теочина кнежева носи крсташа; Жезло и царски прстен Големовић логотет Јаша. Затим се војска даде. Крушевац престони граде, Одабра киту јунака, синове старе и младе: Коњици дивни, јашу у бојном по осморо строју, Оружју сваком вични a највише крваву боју. За њима Сталаћ, стража на Мораве саставу будна, Градови Копаоника и Рудника златом рудна, Гружа и Темнић и Левач и Белица пшеницом родна, Кулича ту су јунаци Рама и Стига плодна. 820 Голубац с Браничевом лепотом јунака своји’ На првом месту поред кићене Ресаве стоји. Бован и Лешје и Градац и насеља пуна Морава, Ту je и кршно Омоље и чаробна тиха Млава. Вукан и Јежевица два неосвојива града, Дрман са Кудељом откле Драгутину у пркос влада, Па се и шьачке често на његове градове лаћа, Докле обојицу срамне евладаше краљеви браћа. Иста судбина као пустајије Татаре мрске, Стиже и Видина бела Шишмана чете дреке. 830 Борач и Београд увек Србије круна и дика, Дадоше чете јунака ерчана све оклопника. Мачва и Рађевина, Милоша крајеви родни, Коњицу дадоше лаку, момци све чили и згодни. Ражнзе и Соко, Татарна, Дивостен, Осаоница, Дођоше данас пред кнеза часна и светла лица. Они и многи други градови, сви су на вери, Заиста с овом се војском не може друга да мери.

153

Косово vin. BoJCKA Лазарева.