Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

И гуши сузу што га, да образом пљусне, голица. И као тица у ропству што сунчане жељкује зраке, Тако и заточник млади ненавиди срећне јунаке, 100> Који за српство у бој онако весело журе, Камо их воде Милош и кнежеве премиле шуре. Кад пак и суза доста бејаше, ма да им врело, Никад пресушити неће у жалости такој за цело: Царица виде јунака, како се узаман труди, Сузе да свлада и бол што млађане пара му груди, Једини витез њен и заштита њена и нада, И како цвили што с браћом из Крушевца нё оде града. И она, нежна мати, која га некад на крилу Његова исто кано и рођену дечицу милу, Ш' Још једну проли са уздахом јадна и тужна, Па га из ропства пушта, млада и невољна сужна. „Иди ми, иди, сине, нек ти je просто од мене. Ваше je гинут’ а сузом нек се обрањају жене. Нек ти je прост и завет цара и мога и твога : БЬегова војска јунака жељкује цела такога.“ Рече му царица тако, његова премила мати, Благослов њен га натраг у веселу дружину прати, Али он макар како радо да дозволу слуша, Не сме до крајности ипак њезино срце да куша, ш И да на толике јаде, које јој судби дели Погази завет и да je до очајања уцвёли. Али да суза и плача госпође тужне не гледа, И да и своме срцу тужити више не да. Он се низ кулу сиђе, да се разгали, развёдри, (Мач му убојни звецка притајано једва о бедри). Докле му на сусрет Лабуд истрча коњиц убојни, Заржа силно и врат на раме му наслони гојни. А за тим јурну тамо куд војска убојита оде, Ушима стриже и фркће и копитом копа и боде. 1 30 А преко свега вришти и сињи кам да разјада: Младом јунаку још теже туга на грудима пада. Не мога више ту да жељици срца одоли! Загрли коњица добра и радости сузу проли. Весео скочи на њ и нажс за браћом журно, А срце у грудма јуначким куца му силно и бурно.

157

Косово ix. Голубая.