Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

И он пред целом војском без зазора проли сузе, Па сиђе с коња и тужну царицу на руке узе, т И оде с њом у двор, а Лазар с јунацима крете. Одведе Косову равном јунаке и храбре им чете. Настаде растанка час под забавим Крушевцем градом Сина са мајком старом и војна са невестом младом, Брата са брижном сејом и момка са девојком милом. Неко се с песмом а неко раста од драгих и силом. Урнебес, вике и разних дозива ту се диже. Војска и стока ко црв по земли-щи црној гмиже. Млади јунаци песме певају од завичаја: Наречје ту се чује свакога српскога краја. 70 Звека оружја се дигла и топот и дозив јуначки; Комора шкрипи и узвик ч}?јеш на марву простёчки, Когьици ржу а стока остала муче и риче; Закрчен пут je; пргавко за пролаз на суседа виче. Ту су и справе убојне, на граду што бедеме ломе, И овна челична глава са прсима једрим у моме. Грађа за опсадне куле и вештога састава педа, Која отворити ока у граду противнику неда, Кишу камегьа када из праћака својих оспе, Или му балваном зид на бедему тврдоме проспе. 80 Све je то понео Милош, да се за невољу нађе, Он се не креће на војну без опремс целе и грађе. И мајка с јединцем и сеја са милим се братом раста, И љуба с дичним војном, и опште целйвагье наста. Проли се суза топлих и изви се уздисаја. Докле се оте сваки из милог му загрљаја, И пође лагано и корак нехотно сам се крати, Као да слути да се внше и неће да врати. И прође вика и наста глува тишина и нёма, Крушевац сад се чини као да уморан дрема, 90 После онблике граје као да на зло слути, НЬегово ведро небо непогодом кобном се мути. Сама с Голубаном тужна у дворови царица оста, Очајно јеца и плаче, ах тога he бнти већ доста. Она и не крије суза и срцу не брани да плаче, Али он витез и јунак душе и природе јаче, Само у потаји тужи кано у кафезу тица,

156

Косово ix. Растанак.