Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Данашња моја cpeha прати вас. бедни, до гроба, Никаква сила из ланца беднога не оте роба!“ А када нојца у мрачне пећине бежећи оде, И светли дан полако позлати неба своде; Божанство првога дана се обнови.опет у свему, Звуци благовесни опет од]ёкнуше свуда по њему. Небесни с’ отвори свод и миријада јасних светлила Засија на све стране, и анђелчад лица мила 380 Кано златокрили рој извијат’ се ста у висине, И отуд слазити тихо лепршајућ дол у низине, Чедним npecéuajyh грудма миомирне просторе неба, Као што грлица када гњезду да пожури треба, Плави пресецајућ зрак избачених прсију, бурно Лети талйсасто вижла на махове плахо и журно, И својем циљу срећно пред соколом гонцем стигне И пред aBàHHuoM копцем, када ce sà њом дигне. Усуд се појави ко и првога дана, божанствен, Блага и светла лица, озбиљан, тих, величанствен. 39« Али му нека сета колом осветльено чело Ипак облёташе око његово сенчећи смело, И умни повија свод ко гаврана крило у лету Зелено поље када засёнчи у првоме цвету. Да ли то беше остатак од напора минулих дана? Или je знак да није ни његово биће без мана? И да подвлашћен судби гвоздене руке и воље Чезне и сами судац за жиће другачије, боље. Заиста много што шта и овде загонетно иде, И Марко место судбе владара и силника виде 400 Готово роба, који везан за вечно сужанство. Славити нема кад ни силу ни своје божанство. Сад Усуд упита Марка са свога узвйшеног стола: Која га невоља силна отуд из плачевна дола Нагнала амо, својим да присуством смртним саблазни Његово бесмрћа царство без зазора и без бојазни? „Заиста ситне јаде душа ти мучна не прти, Када те нагна страшни прав прекорачитн смртн. Дисати кужни дах и гледат’ калелејске море Дрхтат’ од студи и цнче срцёмрзне Непе.ъске горе; 410

178

Косово к. У суд осяовн Марка.