Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Греха провёли}у прећи није ти било лако, Тегобе свладати друге и загледат’ оком у пак’о. Ал од стражара пакла и onora спутана старца, Од страшног, срж у кости потрёсивог, брзог удёрца Само лукавством ти си могао себе спасти. Некаква виша мудрост je тебека морала касти, Како ћеш с њимз постулат’ и овде пред престолом мојим. Било и прошло! Ja ти за услуге обвезан стојим. Тродневне моје труде делио са миоме ти си, Напушт’о место у јаду и невољи никако ниси; 420 Награда нё тине за то, и ти си je слободно тражи; Говори дакле и, шта те нагонило овамо, кажи.“ Овако говорёше витезу отац судбйне, Ma да се сазнати тајне овога ничим не брине, Jep их до ижице знаде пре него зё ньих и пита : Божанском гьеговом уму ни једна није скрита. Тихо му одговор даде самрти пркосни Марко; „Заиста трудом и мукой олако нисам се варк’о ! Велике јаде ja сам и страха претрпео много, Видио чуда сила и свему се дивити мог’о. 430 Али на пбслетку ипак свака ме остави радост, Потег’о што сам амо и трудно снагу и младост. (Овде се истина само збори и закону њену Подложан й ja праву казујем свачега цену). Жалбу на неправду тешку дигнут, амо се кретох, Али се с њом и овде на свакоме кораку сретох. Нађох да она й ту влада пред престолом твојим: Ниси уделити кадsр правде ни кћерима својим. Толико користи само од муке и труда имадем, Што јасно од куд беда л невоља потиче знадем. 440 Извору шину ево приспео најпосле јесам, Али ни труна зё спас помоћи нашао несам. Шта можеш чинити ти за црва из долине нлача, Који се смео у твоје послове да ти се пача? Кад си по готову роб и слуга и сём вишој сили, Којој роббвати једва да се и теби мили. Руком исплётена твојом, устма искёзана твојим Судба ми вели под гадним и срамним проклётством да стојим. Рода издајство тражи од самога пакла црше, 12*

179

Косово X. Маркова тужба.