Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Брзо и лако без бразде ружне и бжиљасте. Војсава за тим њој указује услугу исту: На грдне ране две лекарију меће јој чисту. Од њих je једна чедна нагрдила ратници недра, А друга, од кошьа рта, запарали десно у бедра. 260 Крај њих и друге све, без бриге од срама и стида, Вргле оружје и сестра сестрици рану вида. Смеона једну по врату од сабљина реза доби, Љубици коп.ъе глежањ а Косари мишицу проби. Мазницу Златка прими од ударца повише шаке, Колено Дивни задре вршак од стрелицз лаке. Јели и Борки топуз раме нагшёчио бело, Загорки дворезна стрела у лепо улётела тело Повише леве дојке и само je заклон панцира Спречио, срце у грудма крвожедна да не просвира. 270 Велинку лобуд у плећа косом покрйвена тресну, Достана једну рану од стреле у мишицу десну, Другу на челу од сабље, трећу од копља по куку Доби и друге миле онёсвеслу собой je вуку. Будимка још je од свију понй]магье страдала дивна, Макар да Турчина два са земљицом састави кивна, А колко зададе рана, томе се не зна ни броја: С малом огрёптином она из крвава умаче боја. Грдне од љутих рана, од бола малаксале декле Сад се на пропланку ту, да ране превијају стекле. 280 И једна другој радо своју открйва наготу, Грдних показује рана другйрици милој страхоту. У цветних липа хладу не слутећи никаква јада Свака je бол и муке сеји олакшати рада. Руку и раме и врат и плећа, лелбсводна бедра Не крије сеја од сеје нит бајна девојачка недра. Где год су копље и стрела и сабља начинили трага, Верна другарици друга мелемом рану облага. Ни једна и не сања опасности блиске и нове, Ни једна и не слути какве их зле счи лове. 290 Заиста грдно беху прошле лепотице јадне С преваре царева сина недбстојне срамне и гадне. Али се теше што Су Војсаву спасле тако, И што ни једној није живота крвниче смако.

199

Косово XI. Ратнице на одморишту.