Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Нек види да сам боље уздање турскоме дину, И да сам постиг’о оно њему што не беше можно, Макар да цела војска њега помагаше сложно. А колко ценим тебе, да ти je знано и јасно, Ево те молим, девојко лепа, од збшье и часно: Буди ми богом сеја и сматрај ме по богу , брата, И носи победу увек HàAa ином овога рата.“ 340 ..Заиста, богом брате, дивно je витештво твоје, Рече му ратница лепа, а знака и белеге моје, Када ми тражиш, ja ћу ти најдраже што ми je дати. Ево ти ђердана ког ми премила даде мати. Нек ти je спомен, од мене и љуби га верној поклони, Која те дома чека и сузе у потаји рони. Немаш ли љубе, онда, кад славно будеш венчанье, Невеста дај га на дар и данашње збиће на знагье“. С речима овим даде и дружини својојзи знака, Да се захвале, што их без откупа пушта из шака. 350 Радо јој декле чине, што благодарной - налйже, И свака хита да хвалу дичном јунаку искаже. У том и Омер пође, веселе душе и лако. Никад ни слутио није, да he то проћи се тако. Осети, да je желье изгубио плахе и луде, И да je постиго за чим тако та]йнствено жуде, Беше му јасно, да других жеља му срце не крије, И да од ратнице дивне никад ни желео није Ничега другог до љубав искрену сестрице једне, И нежно од пријатбљице једне. 360 А кад BajàsHTy знак од победе показа своје. Бисерни ђердан са грла њенога лабуда боје: Бајазит похвали њега и ретком јунаштву се диви, Па се пред лалама чини да га за славу не криви. Али пун зависти, злобе и пакости према јундку, Посла му поруку црну доцне по поноћну мраку, По свои жубймцу Ислам-Хану на црну тагьйру Црвен ко крвца гајтан: да путује вечноме миру. Пресуда то му беше ненависти срамнога суда, Противу које не вреди трошити п-ьева ни труда. 370 Страшно на тако гадну зграну се Омер злобу, Али се поклони смерно Бајазита ништавну робу.

201

Косово XI. ВОЈСАВИНО ОБЕЛЕЖЈЕ.