Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Докле расуло и неред причине и опасно врење, Или и привидним бегством изазову још нестрпљење. Koje je први добар знак за досбтљива цара. Онда се друга војска о боју и победи стара. 140 Затим и Сипаха чету на коњима арапска соја Угледа Иво у руху од свиле и господска кроја. Веху то момци пореклом Огузи од рода Кајала Кара Кечилија звани, којима даје се хвала, Да je од њихове лозе Османа слављено племе, Коме у Корасану подиже Кајал слеме, A његов син Сулејман у Ахлат га јерменски прене, Да вечни сан на Тигру код Џабера тврдога трене. Сулејман Ертогрула јунака од Ангоре роди, Кој величйни и слави отпоче Турке да води. 150 Докле му Осман, син му, помрачи срећу и славу. Осман бејаше отлц Оркану, тигру и лаву. A овај храброг и вазда срећнога Мурата роди, Којега судбе час на Косову равноме згоди. Најпосле камиларе и камиле виде безбрбјне, Двогубо Мурату драге за његове велике војне. Заиру они војски носе на путе далёке, И плаше у боју коње српске ко авети неке. Војводе многе уз то и силне јунаке виде Косанчић Иво, којих мноштво у безброј иде. ]бо И добри јунак свико јаду јуначкоме сваком, Згрози с’ у витешкој души на чуда страховита јаком, Када у Мурата војски међу ApànnjoM смотри Арапа црног са црне главе на рамени до три. Страшну људескару ову, уздање Мурата вазда, Само за страх и напаст љ>удима сатана сазда. Наказа гадна дође Косову из света бела, Војске распуђује целе ругобом лица и тела. Иво благодари ту на милости свакојзи Богу. Затим Џидбвину Деда виде прегбрелих ногу. 170 Стопе и голени сам су угљен и ноге до бедра, Ал му од челика руке и глава и сатанска недра. С коња не слази тај ни поради јела ни сана: Срасла за леђа њега носи бедбвија врана. Сабља ни стрела ни копље страхбвиту неман не бије 14 й

211

Косово XII. Кара Кеч ил и je. Камиларн.