Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Колику Мурат води на честитог Лазара силу, Како се шири за ньиме пустот куд само допре, Градове како тврде и насеља цветка попре. 530 (Качаник срушен и сравњен сведок je томе живи) Па када јунак стаде своју судбйну да криви: Рањен и немоћан што je остао жив то да гледа, И да му стид и бол радбват’ се спасегьу не да; Војсава не мога млада срду да своме одбли: Искрене сузе над судбом несрећног војводе проли. За тим ко права жена саболёжива нежна, Створена бол да толи, скочи и рука снежна НЬезина вична и лака ратнику преви ране, Koje му сабља турска онако душмански нане. 540 Па га још теши, да се за дете Своје не брине Докле je ње и Горде и храбрене дружине њине, Докле je Милоша жива, даре док само има Нэега и оба му побра, прве јунаке над свима, Ива и Милана нуто јада и големих чуда! За што јој задрхта срце, шта зборе то уста луда?! Збуни се, заста, снагу делу јој пламен пали, Депо јој лице издајног румёнила прелише вали. Бојазно гледа у старца, да ли се мудар већ ceha, Куда je срце вуче и где je то гьегова cpeha. 550 Заман je! Стари не чита њенога срца књиге; Другде су његове мисли и друге га море бриге. За то се на пут крену и опроштај од ње узе. Проли још једном над својом судбином несрећан сузе. Али се брзо трже, кад опази како цвели Њу гьегов јад и како тугу са жиме дели. У чело место своје Прехвале он je целйва, У руку она њега сузна и жйлостива. Благослов његов прими: срећна да буде и славна, Понос и дика српства и одбрана Косова равна. 560 Рече и оде. А она другёрице поведе своје Убавом Косову, где јој дворови очеви стоје. Сетна и брижна ò злу, које се приближава, Народу глас да носи, те нејач и мал да спасава, Докле и цар са војском на Косово похита равно, Те да побёди Турке или да логине славно.

23

Косово I. ВОЈСАВА И ЊЕНА ЧЕТА.