Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Високо заставу, да се обадве грле у зраку Исто ко братска срца у једном и другом јунаку! Ту су на окупу већ и Захумља избрани борци. Неретве и Конавља храбри и кршни приморци, 60 С Млетака лавом они бејаху кадри да с’ мере; Несита пучина жртве њихове храбрости ждере. Некада силни на води, на копну нису сад мање; Десница њихова венце славе и победе жање. Ту je и Крајина даљна, завичај Ускока лозе. Вижли и спретни по стењу исто к’о срне и козе, Жилава тела, стројна кроја и велике снаге: Храбри заточници земље су кршне ал’ њима драге. Краљица мора стрепи од рата и борбе с њима ; Сиротни горштак данак мира од Млетака има. 70 Стигли су Сремци и Банат и Мачва богата и равна. Ту je и Шубићу Гојко од Клиса на мору славна. Лауш je с њиме млади. којега вила штити, Милом љубимцу своме ковиљем кацигу кити, Жераву пак у гриву горско уплеће цвеће. Чак се од Љубљане славне Лазару орао слеће. Има на западу, тамо где но су крајњи огранци Словенског племена вредног, у чаробних гора кланци, Смиљем и метвом обрасло убаво равно, И насред њега место на дйлеко славно. 80 Љубави мати ту сиђе, Лада, међ срећне људе Са милим сином Љељом, да владају отле и суде. Јарам од чаробних уза на плећа она им баци, Противу кога су слаби и дивовске снаге јунаци. Туна у вйлистйну љубави, среће и раја Угледа Љутко света, господар чаробна краја. Па je ли чудо кад га запоји толика срећа, Кад се и љубави мати свога љубимца ceha Приликом сваком и баца слатко на витеза иго, И сваки корак дичном спекља у своје виго? 90 Ал му у награду за то, раја да постигне мету, Измени срце и љубав најлепше моме на свету, Царевог милог чеда, чаробно бајне Милёвё, Од које нема лепше ни виле а камо ли дёвё.

43

Косово ni. Љуткова постојбина.