Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Али и друге дике од лепе и гиздаве Ладе Слушајте какве славни од Љубљане витез имаде. Далеко отален није чаробна шпиља Постбјна Пуна та]йнствена чара и величанствено стројна. Вила Светлана у њој вилинске подиже дворе Каквих на земљици нема a једва и на небу горе. 100 Дворане ту од кристала и алема саздане сйма Сама ocßèTJbyje собой, да бега из чаробних тама. Сводови горостасни, украшени резом се дижу Над плавом водом, где златне и сребрне зрачице гмижу. Вода ту жива и против општега закона игра: Диже се у вис и пада и врти се хитра ко чигра. 'При том у сјајне и увек немирно треперне боје Расипа кашьице ситне жуборнве сребрне своје. Стубови витки из бистра, до бездани провидна, врела Дижу се поносно у вис право ко танана стрела. ПО Белоћа њина je лепша од снежана с планине cjaja. Дворниде трем и ходник сведен и вијугав спаја, Да те у неповрат води и, сликајућ чари све нове, За чудом чудо те мами и даље задивљена зове. Туна Светлана дивна у чаробној светој самбћи Живи окружена сјајем самотворна дана без ноћи. Под сводом кристалним ту се по глатку и клизаву поду Вози на бисерном чуну низ бистру жубориву воду. Лабуде беле, увбјита врата и румених кљуна Хвата у запрету испред тихбпловна љуљкава чуна. 120 Амови слити од зраке сунца и дугине боје. Крилате коњице уздом од ветра зауздава своје. А када вожње и шетње млађана буде сита, Она на крилима зрачним дану на видело хита. Па као стрела у плаве неба висйне азурне, Земаљску пошто мртвеж и досадну тмогьу одгурне, Вине се дивна и лебди у сунца трепёриву зраку, Стазу да хитром ветру и громом одрёди облаку. А кад к тога доста буде и вилинско тело Осети умор и жегу a жеђнцу гр’оце бело, 130 Она се враћа у шпиљу, у чаробне одаје ступа, Тамо да дражесно тело хлади и водом окупа.

Косово in. Постојна.