Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Коју прескочити ваља или се сурвати y њу. Можете л’ хитру и бесну руком задржати муњу, Да вас у страшном лету огњеном шибом не спржи? Ударац грома која десница мож’ да издржи? Мурата силна војска од сами лава ]унакй Толике народе свлада и царства и силна и јака, Већа и моћнија много неже ли Србија што je. Није ли притиско храбар доста и земље твоје, Лазаре мудри? Али за то те опет не кудн, Него ти љубав и мир и цењено сродство нуди. 220 Лепота кћери твоје његовом сину je знака. Дај му je, да му буде сунашце сјајнога дана. Од тебе жртве не тражи, већ срећу за твоје дете. Престолу твоме мир и земље још не заузете Даје ти Мурат у вечно твојега дома посеђе, Твоме потомству да je вавек неспорно наслеђе. Ти пак у делима мира као и војне и рата Признаји mera за друга и старијег љубљеног брата.“ Рече то охоли Турчин, а шкргут од зуба се зачу Међу јунацима, рука полете свака ка мачу, 230 Да се за мегдан нуду и крвљу из груди да спере Лэагу са царева дома и Христове свете вере. Исто ко громови када са мрачнога неба затутње, Туче и пропасти пуни весници буре и смутње, Па се разлежу и језу у свакоме срцу буде ; Тако и ове храбре обузе узбуна људе. Зидови пространа дома се тресу од њихова гњева,' Муње су саме блаже од страшног им с очију сева. Али ко сунце кад сине са окрајка облака тучна, Да му се испред зрака стиша непогода хучна : 240 Тако и старога цара појава достојанствбна Мудрога ока поглед и. срдачно реч изречена, Паде ко анђео мира у метеж и забуну ову. Помно се окрете сваки његову мудру слову. Он пак са престола царског пригнув се тихо и лако, Мирно и мудро отпоче охолом Турчину вако; „Чули смо твојега цара весело мало посланство, Како нам хвали силу и својих земаља пространство.

63

Косово IV. Ту ржи захтеви.