Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Чудо, да сматра за нужно да се велича ђоја ! Дуга за наше стрпљење била je беседа твоја. 250 Одговор најбољи на њу je срџба јунака мојих, Достојан пријем за циље охолих понуда твојих. Пре свега тих земаља, које ми Мурат уступа, Колико знадем, моја и последња јоште je жупа. Оно ми поклања дакле што узети не може себи: Издашан тако бити лако je њему и теби. Ja му се дивим, са таке горде висине где стоји, Да се не стиди сродства и сродничких веза моји’. Али се претњом тако нежне не почињу ствари, , Нити их ико тако свршавати овдена мари. 260 Затим и вера друга и односи ваши спрам жене На корак таки никад не би покрёнули мене, Своје на вечно ропство да прегнем осудити дете, Да се одрече Спаса и cpehy да себи омёте. А поред свега и гласи о Мурата незгодну сину. Када оценим збшье њихове делу тежйну: Никад побудили неби једнога ода, да кћери Ради будућности такве брачне отвара двери. Тако и тихо и благо, какому царству и личи, И достојанства пуно, којим се мудар и дичи, 270 Одговор даде дар. Но пре нег и заврши тако, Напасти нове и горе избаци ондена пако, Када и Бајазит скочн, да се од увреде брани, И викну да су славе Србина протекли дани, И каза ко je, и сабљу криву од бедара трже, Бесно рукавицу целом сабору у очи врже, И цикну: ..Ево главой Бајазит пред вама стојн. Да вам покйже, да се мноштва и претгье не боји. Ко ли пак жели о том да се на себи увёри; Нека.на мејдан изађе, нек окуша с њим да се мери!“ 280 Рече и ступи напред и спреман да пркоси јоште, Изненађoње опште сматра за знаке поште. Jep док je сваки ума прибрао конце и краје, Настаде тајац супрот малопређашње граје. У гьега сваки гледа и диви се смелости реткој, ЕЬеговом делању, речи његовој бесној и јеткој. Тишина наста да се чује кад зујне и муха.

Косово IV. Лазарев одговор.