Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Жудњом и чежњом страсном испрёдена свака je жица. Богата вез je залит сузом са белога лица. Колико пољубаца паде на везено цвеће, Нити je бројала сама и нико их бројати неће. Душу и љубав онде вилинско дете сплете Умре од плача, кад ce драган војевати крете. 410 Сузе за црну слутњу нё знаде јадна д’ утоли, Нити да сакрије војну како je срце боли. Грлећ и љубећи дичног, „куда ћеш?" рече, „не гини! Остани дома, ил најпре главу и мени скини'!“ Тако и наслути вајна драгоме пропаст јунаку. За славом он да свлада жеђцу и бујну и јаку: Зададе Милошу много на Плочнику посла и квара, Докле га сустиже самрт крвнида опака стара. Милош га устави усред бујна и поносна лета. Помрча сунце мило лепог и бајнога цвета. 420 Па je за освету судбе било join й то мало; Beh je и њено узд§рје крвнику у руке пало. Он се, убйца њеног срца и чежше и наде НЬезиним даром дичи, и њезине муке знаде. Па још и то je чула на јаде и највећу скрбу, Боље нег њеноме војну да појас долйку}е Србу. Визир са кациге златне Милош je поносно диго, Чим je пред престо и сабор брзога корака стиго, Па га за вилице орлу замако, да ти се чини, Ко да he птица понет’ га собом у оној висйни. 430 Турчину пак се хладна око срца ухвати сига: Пркосан дух му ипак обузе плашша и брига, Пред величйнственом сликом овога силног јунака, Што као метеор посред ноћнога засину мрака. И преко воље и брзо јаком пред њиме се створи Слика јунака тога, како се бије и бори С њиме на Плочнику силно, страшно и нoпротивстајно, Како наступање брзо гьегово дотле и сјајно, Устави потезом једним што за собом победу вуче, Када му грозно и страшно започе чете да туче. Турчинов кошиц убојни задрхта, скамењен стаде; Збуњен и тром и тежи поста од труљиве кладе: Милошев усклнк кад зачу, што по.ъе и гору пролама.

68

Косово IV. Знлфидин ПОЈАС.